Тринаестојулка: Надреална сцена из паралелног свемира
1 min read
Пише: Војин Грубач
Извођење пјесме с рефреном: „Друже Тито кунемо се, побиједићемо“ на овогодишњој додијели Тринаестојулске награде је била надреална сцена из паралелног свемира која је заталасала јавност, као да је смјехотресном грешком или несналажењем позајмљена из сјајних филмова Емира Кустурице или Живка Николића.
Вапијући апсурд и демагогија
Грунуо је „из мозга“ ту пјесму, до невиђености карикатурални хор- да залебди над опљачканим и разореном просторима Монтенегра гдје и даље царује организовани криминал, паралелна власт и остатак политичког сатанизма прошлог режима.
Да затитра у ваздуху пројектованог Ка’ Mонака, као оваплоћени апсурд, насмије се изнад државице у којој није остао „камен на камену од социјалне правде“, гдје и даље преко криминалних медија Монструма огорчено бурла вампирски шовинизам прошлог режима.
Нe борити се против страшила блиске прошлости, који се сада возају у Мајбаху и колективним привилегијама и даље испијају крв Црној Гори, већ им пушати пјесме о Титу да се засмију до суза- представља вапијући нонсенс и трулу демагогију одвојену од реалности којој је грош цијена, али и невиђену провокацију разумне јавности Црне Горе.
Да се разумијемо, извођење пјесме и пјесама о Јосипу Брозу спада у елементарно право и слободу појединаца и група.
Међутим, вјероватно се то ради на примјерени начин, у контексту минулих догађаја, рецимо обиљежавања Битке на Сутјесци или Дана младости али, наравно, и на партијским конгресима ако је то програмско опредијељење политичког субјекта.
Виђени гест на дотичном скупу посвећеном празнику Тринаестојулског устанка представља апсурд који је на нивоу лудила и лицемјерја прошлог режима, којег је лако идентификовати.
Наиме, послије безочног урнисања Црне Горе, апсолутног бршћења свих њених економских потенцијала, јавност се чуду не може начудити како су се ДПС, његови политички саталити и ГИ „21. мај“- намах почели „одушевљавати идејама социјализма“, пропагандно експлоатисати споменике истакнутих учесника НОБ -a, иако одлично знају да бих их због пљачке народа и државе ти исти истакнути учесници НОБ-а, уколико би устали из гроба- „на један метак нанизали“.
А управо неки експоненти тога политичког соја, који су безочно “почистили” држави Црној Гори на стотине милиона, па и милијарде евра, а заузрат јој поклонили споменик Јосипу Брозу у Подгорици и Љубу Чупићу у Никшићу- нашли су се као званице на дотичном свечаном скупу?! Одaкале они ту, пита се јавност?
Aли не, ти чудесни ликови прошлог режима нису обични лудаци, то су подмукли меркантилни манијаци који су давно од реалности одлијепили мислећи да могу радити што им је воља, док су владали, иживљавајући се над измученим народом Црне Горе гурајући га ка грађанском рату.
Неочекивана “грешка” из непознатих разлога
Било како било, нажалост се мора констатовати да се десила неочекивана и крупна грешка Демократа, вјероватно прва од парламентарних избора, слична оној давнашњој са тесањем симбола „три вјере“ и сликом „Библе“ у неком брзом кадру изненађујуће мистичног „једнодимензионалног пропагандног спота“.
Вјероватно су заборавили да дотични празник и свечана сала нису кафана за наручивање пјесама за „своју душу“, већ да је све морало бити дубоко промишљено, примјерено важном догађају из прошлости.
Наиме, дијељење Тринаестојске награде је уприличено у част великог Тринаестојулског устанка 1941. године који везе нема са Јосипом Брозом и Драгољубом Михаиловићем.
Тај устанак 1941. је био исто што и литијски покрет 2020. године, јер су оба догађаја били покрети православног народа Црне Горе гдје се нису гледале разлике идеолошке и политичке природе њихових учесника.
Уосталом, да се подсјетимо неколико факата и фрагмената из времена 13. јула 1941. године.
Наиме, по бројним свједочењима, црногорски комунисти су 13. јула 1941. године планирали да изведу мање оружане акције против Италијана, да демонстрирају неку врсту ограниченог отпора окупатору, а на опште изенађење се десио велики народни устанак.
У њему је учествовало 32. хиљаде устаника, од којих 7.000 комуниста и скојеваца и 25.000 некомуниста, или монархиста.
Устанку се придружило 26 свештеника СПЦ, око тридесет ученика богословије, богослова и теолога, као и 115 активних и пензионисаних официра.
Окупатор је на устанак реаговао жестоко. Црногорски генерал Милија Станишић је навео да је на Црну Гору, која је тада бројала око 400.000 становника, напало 120.000 војника, од чега преко 100.000 италијанских војника и око 20.000 припадника албанске и Муслиманске милиције из Плава, Гусиња, дијела Санџака и Метохије, који су вршили функцију казнене експедиције…
Италијански министар спољних послова, гроф Ћано, је у свом дневнику, датум 17. јул, записао: “Црногорски се устанак шири и добија све веће размјере (…) Надајмо се да ће наши војници сами изаћи на крај с устаницима и да нећемо бити присиљени да тражимо њемачку помоћ.”
Након што је Тринаестојулски устанак угушен генерал Пирцио Бироли, који је одмах дошао на мјесто гувернера Црне Горе и Албаније, је у јануару 1942. издао проглас којим пријети стријељањем 50 талаца за сваког убијеног и 10 талаца за сваког рањеног италијанског војника.
Елем, ако се неко политички самоидентификује кроз поклич „Мир је наша нација“ тада мора поштовати ту саборну димензију Тринаестојулског устанка, исто као и литија, те не правити неадекватне представе мијењајући смисао и логику прошлих времена.
С таквим покличем ваљда се императивно мора порадити на саборности, слози и заједништву грађана а не од великог празника правити заблудјели циркус и демонстрирати тужно непознавање суштине тога историјског догађаја.
Пекић: ”Немојмо изневерити савест, морално осећање у нама”
И на крају, лијепо се и поучно подсјетити порука Борислава Пекића из књиге политичких есеја, записа и говора под називом “Стопе у песку”, гдје каже:
„Не лажимо у јавном животу, немојмо изневерити савест, морално осећање у нама и звездано небо над нама, ни онда, а нарочито онда кад знамо да ћемо због тога бити на губитку. У замену имаћемо миран сан. Зашто је он неопходан најбоље знају они који га никад нису имали…
Сачувајмо веру, јер без ње нема живота, али не одбацимо ни сумњу, јер без ње нема напретка. Не сумњамо при том само у оно што мисле и чине други, јер то је лако. Покушајмо, бар понекад, да посумњамо у оно што сами мислимо и чинимо, јер то је теже али зрелије плодове доноси…
Истрајно и часно боримо се за своја начела, али их не обожавајмо. У несавршеном свету савршених начела нема…
Лични је морал основа сваке опште политике.
Будимо људи, грађани и Срби, али никад ни једну од тих особина, урођених или стечених, не жртвујмо другој. Ко почне са жртвовањем својих врлина — завршава са жртвовањем туђих живота.
Немојмо допустити да, на крају живота, у сред рушевина свог дела, морамо објашњавати шта смо све племенито хтели и зашто нам је успело да ништа од тога не изведемо. Синови нам неће веровати.”
Прочитајте ЈОШ:
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
da moze ova duhovna rusevina od mila djukanovica bi ponovo pravila pasja groblja!
sto se tice demokrata poslije Rezolucije i Potocara oni su za mene izgubljena stranka nesto kao novi komunisti!
Trebalo bi da znate da su Italijani namjeno provocirali ustanak, da bi izbjegli da idu na ruski front.
Prije ustanka, Italijani su sa njihovim crnokosuljasima poceli da vrse teror po Crnoj Gori u kojem je bilo i prebijenih zelenasa. Sve to napravilo je atmosferu, za suludo dizanje ustanka.
Naravno, ustanak je brzo ugusen i zabari nisu morali da salju vojsku na ruski front.
Gospodinu Grubaču se potkralo nekoliko greški, uz ublažavanje zla koje se naziva komunizam i koje dalje vlada u Srbiji i Crnoj Gori, a jedna je od njih – priznaje da su 13 julski ustanak osmislili komunisti, što je jedna velika neistina. Istina je da su na nekoliko mjesta njihovi članovi izveli kukavičke napade sa pristojnog rastojanja, a potom bježali, a stradalo nedužno stanovništvo. Zbog strijeljanja nedužnih ljudi od strane Italijana nastao je i ustanak, a ida nije bilo toga, pitanje je šta bi se desilo u nastavku, jer su sve dotle igrali fudbalske utakmice s njima i dobijali od njih pomoć u hrani, skoro svi odreda. Nosioci glavnih operacija u ustanku su oficiri kraljevske vojske, a poslije su komunjare ubacile ponekog svog, a izbacile ove. Tako su ubacili kapetanu Jakovu Kusovcu koji je porazio Italijane na Košćelama kod Cetinja nekog komunjaru koji nije učestvovao u borbi. Pobjedna naroda i kapetana Kusovca se izučava u vojnim udžbenicima. Kusovac je morao da spasi glavu od komunjara odlaskom van granica i tamo je i umro.
titoizam je u osnovi antisrpstvo i antisvetosavlje, zato ga dahije naredjuju svojim marionetama kao obavezno štivo
Paradoks je da Bitanga na čelo skočikomita i romita postavi Prdnjavu, stručnjaka za unutrašnje gasove da slave 12.jul. A nema Todora mazala da bira podobne raznorazne patrijote koji će doživotno primati 902.15€ kao jedan bokser sa nezavršenim osnovnom školom što su mu dali punu karivolicu Monteprkno nagrda. Od čega bi inače takvi preživljavali?
Prva greška Demokrata¿¿¿¿
Mora da i gospodin koji ovo napisa živi u nekom paralelnom svemiru. Svaki potez te stranke logično i zakonito je vodio ka sinoćnoj proslavi, niko obdaren aparatom za razmišljanje nije iznenađen a naredni potezi će bez ikakve sumnje pokazati da se ta stranka čvrsto drži putokaza koje je DPS postavio.
Pratite razvoj događaja i uživajte ( kome je do uživanja).
Odlična analiza. Čovjek jedino može da žali što ova vlada nema dovoljno mudrosti da g. Grubača angažuje na mjestu koorinatora za politička i pitanja javnog mnjenja.
Ni prva ni poslednja njihova greška.
Nema nikakve greške, nego oni sluganulje Demokratama i Uri.
Тешко да је учествовало 7.000 комуниста када их је пре рата у читавој Краљевини било око 1.500. То је писао Живко Топаловић, а за сам устанак узмите литературу Милутина Живковића и Милослава Самарџића.
Genijalno! Gospodina Grubaca bi trebalo postaviti na poziciju kontrole javnih medija. Ne vidim druge osobe koja posjeduje njegove kvaltete: siroko obrazovanje, odmjeren pristup…briljantnost u analizama…
„У њему је учествовало 32. хиљаде устаника, од којих 7.000 комуниста и скојеваца и 25.000 некомуниста, или монархиста.“
25 000 nekomunista ne znači da su oni bili monarhisti.
Не него су били лабуристи. ))))))
Ne ,ali ni komunisti a to je ovdje u pitanje,ili kod vas Crnograca svako ko nije monarhista je komunista.
50 000 ubijenih i nestalih u Drugom ratu u Crnoj Gori,za nekih 20 000 zn ase slovom i brojem za nekih 28 ne zna ,ove druge su ubili zna se ko, a partizani ili komunisti nijesu nikoga ,ali za ove 28 ili 30 niko ne zna jednstavno nestali,bice bar jendoga da su crveni ubili,ili je sve laz cetnickas.Tako ste pisali itoriju uvjek lagali gdje se god moglo i kada se moglo,sada opet drugi krvi,intresantna pojava kod ovog naroda koji sebe naziva Crnogrcem ili Crnogrcima,tak dragi Tomase nekako biva,vam je istina teska i strana,a ko je doznate opet je neprihvatate ,ne morate jer to nije moranje nego pitanje morala..,ili pitnje cojstva ili sve su prilike nesto sigurno trece
Braca uvjek neprijatelji do danas a mrski neprijatelji fasiti naprasni prijatelji !
Peko drzi govr italijnima!
Pravih komunista je bilo veoma malo a siguran sam da je bilo i veoma malo pravih monarhista. To je bio opstenarodni ustanak protiv okupatora. Kasnije su komunisti poceli revoluciju a monarhisti-cetnici se bacili u zagrljaj okupatoru i zato su na kraju porazeni.
„Правих комуниста је било мало“…Врло мало, можда нека стотина (у Метохији их је по њиховом бројању било око двеста, од тога шест Албанаца, у Беранском крају неколико десетина, мало правих комуниста, а више школараца и студената симпатизера тих идеја, и опет свега пар муслимана). Ако урачунамо све њихове симпатизере (били су забрањени па ни симпатисање није било баш на сав глас), чланове и симпатизере осталих левичарских партија, синдиката и удружења, можда би се стигло до неколико хиљада. Њих су комунисти накнадно све прибројали себи. Колико је „монархиста“ било не знам али их је већина била лојалистички расположена као у свакој нормалној земљи. Били су лојални својој држави и своме краљу јер је држава случајно била краљевина. Вероватно је и међу њима било убеђених републиканаца али не грешимо и ако кажемо да су већина били монархисти.
Cuj,prva greska,znaci Rezolucija o Srebrenici je pravi potez
To je i meni zapalo za oko.
Да питамо СНП и ПзП и Лекића да ли је прави потез?))))).
Колико памтимо они нијесу гласали против резолуције. Или ћемо кречити што смо виђели?
Greske jednih pravdas greskama drugih, jadno.