Тробојка

Пише: Бећир Вуковић

Млади људи сликају тробојку гдје год стигну, гдје нађу метар са метар сиве бетонске површине. Држави ништа није остало без да се ћера са њима. Па зар вам није на вријеме речено – ћераћемо се још. Бели, ћерати. Још како ћерати.

Кад сте први пут чули кажу о ћерању, смијали сте се од ува до ува. Сад се смијте.

Ћерање са младима у вези тробојке, дође као кошмарни сан. Начелник полиције, таман, прилегне да дремне, а кроз санак пусти – завијори се тробојка.

Само да – сневач – полицајац, по инерцији, не почне патити од звучне халуцинације тробојке. За сада, оне не вијоре, не шуме, не таласају на вјетру, само су насликане по зидовима. Али, завијориће, хоће…

Што више кречите, то је више тробојки. Само, не схватате: не смијете кречити бијелом бојом. Зашто. Зато што омладини олакшавате посао: они додају још само плаву и црвену поред ваше бијеле, и иду даље. Зато, четку у руке, полицијо, па малајте црном бојом Црну Гору. Полицијо, не спавај. Полицијо, баци пендрек – узми четку…

Најгоре од свега јесте што ову игру са младима морате прихватити. Свака игра је врашка ствар, али ова није, већ надмоћна, домишљата. Домишљата – то је једна ријеч. То нисте способни да схватите. Има ли тамо код вас ико да размисли, или сте сви полицајци. Па кад је тако, лако је поћерати се са вама. Ево, ћерај ме….

Кроз игру – надмоћну игру – млади људи доказују да сте закржљали. Док спавате у трећој смјени хрчете ко пешеви на шкрге. А, онај који дише на шкрге, није обико да се ћера по копну.

Има и онај стари проблем са сновима, који ни чика Фројд није растумачио. Што више бјежиш, све више се укопаваш у мјесту. Тако и ви, полицијо. Што више кречите фасаде и подвожњаке и надвожњаке, све више љепотица – тробојки. Парадоксално – вала, исто ко и у сну.

Зато, спавај, полицијо. Одложите сусрет са тробојкама, макар док сване, док са истока не заруди, па се онда опет поћерајте по цестама, и мостовима, али прво, укруг обиграјте око својих зграда и гаража. Добро видите, да није и на вашој постаји осванула – тробојка.

Увијек су полицијске теорије и теорије младих инкомпатибилне – неспојиве и далеке – али, циљ остварују само млади, од Париза до Подгорице. То су двије непомирљиве концепције. Ћераћемо се још…

Шта је полиција (полицајац), ако није синтетика сваке полицијске државе. Млади људи широм свијета уживају да „раде“ са полицијом. По улицама и трговима по смјенама раде, џаб, џабе…

Да сам млађи не бих сад попоноћи ово пискарао, него негдје преко Црне Горе цртао и сликао тробојке. Већ бих уз Црквине и низ Црквине широким замасима наносио црвену, па плаву, па бијелу боју. Она тробојка, на кривини Миоске, на потпорном зиду, е, оно је моја.

Срби у Црној Гори скоро да су лишени регулисаног правног статуса (премијер каже да ово неће бити српска држава), иако су Срби још живи, и још барјаче. Онда се према држави мора поступати сасвим доречено. Према недореченом (хомо сацар), друкчује се односи. Да се тај посао не би сасвим довршио, неко, кроз ноћ дозива: ћераћемо се још. Поћер ја, поћер ти. Ћераћемо се.

Полицијо, пазите и кола. Колико се сјећам, полицијска кола су офарбана плавом и бијелом бојом. Фали само један намаз црвене боје.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: