Тројна инвазија на Краљевину Србију 1915. године

На данашњи дан отпочела је Тројна инвазија на Краљевину Србију 1915. године, која представља један од кључних момената у Првом светском рату.

Након успешне одбране и великих победа Српске војске 1914. године на Церу, Дрини (Мачковом камену) и Колубари, надмоћној, пораженој и пониженој аустроугарској војсци у четвртом нападу на Србију придружују се и Немачко царство, а који дан касније и Бугарска.

Три велике, надмоћне и многољудне армије нападају синхронизовано Србију која се, уз помоћ црногорских трупа, сама носи са таквим нападом.

Највећу катастрофу у овом нападу представља бугарско пресецање кичме Краљевине Србије, а то је моравско-вардарска долина и веза са савезничком Грчком и луком Солуном одакле је долазило снабдевање муницијом и ратном опремом.

Главни планер и командант ове офанзиве био је немачки генерал Аугуст Макензен, који је извео напад из правца Срема и Баната, преко Саве и Дунава са главним ударом преко долине Мораве. Носилац главног удара била је 11. немачка армија која је дејствовала моравском долином и 3. аустроугарска армија која је имала задатак да заузме Београд и крене на остатак Шумадије. У исто време према долини Мораве и са задатком заузимања Ниша и Крушевца дејствовала је 1. бугарска армија, док је задатак 2. бугарске армије, био напад на Повардарје и југ Србије са циљем да се чим пре прекине кључна веза српске војске са пријатељском Грчком и луком Солун. Са запада и из правца Дрине деловале су аустроугарске снаге са задатком да преко Подриња и Мачве заузму Ваљево и Ужице.

Сломљена епидемијама, губицима на фронтовима и недостатком подршке савезника, српска војска је била принуђена да се повлачи на југ, у правцу западног Повардарја, Метохије, Косова и Црне Горе.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: