Тропски талас захватио Црну Гору: Смртност током врућина већа, али савјети љекара дају резултате

Смртност за вријеме љетних мјесеци већа је него у било ком другом дијелу године, а статистика показује да пет процената пацијената умире од топлотног удара током врелих љетњих дана, казао је “Вијестима” директор Завода за хитну медицинску помоћ Црне Горе Вук Никовић.

Завод за хидрометеорологију и сеизмологију Црне Горе (ЗХМС) упозорио је да ће у наредном периоду Црна Гора бити под утицајем гребена са сјеверозапада Африке, у склопу којег је и прилив топле ваздушне масе која ће условљавати веома топло вријеме у наредном периоду.

“Очекује се да ће се оваква ситуација наставити и током већег дијела наредне седмице. Овај топлотни талас условиће високе температуре ваздуха које ће се у многим мјестима кретати од 37 до 40 степени Целзијуса а понегдје и прелазити 40. подиок”, саопштено је из Директората за заштиту и спасавање Министарства унутрашњих послова (МУП).

Свакодневни савјети, као и препоруке љекара, казао је Никовић, резултирали су да прошле, али и почетком ове сезоне није било пацијената са симптомима топлотног удара.

Грађана са благим симптомима сунчанице је, тврди он, до сада било свега неколико.

Никовић упозорава на опасности од сунчанице, додајући да се она описује као “изоловани топлотни удар главе”.

“Сунчаница је акутно оштећење мозга изазвано сунчевим зрачењем. Предуго излагање сунцу главе и потиљка може да изазове сунчаницу. Мождане овојнице и мозак превелика врућина надражи и може да дође до такозваног асептичног менингитиса, дакле упале мождане опне, коју не изазива никаква бактерија”, рекао је Никовић.

Према његовим ријечима, први симптоми сунчанице јављају се у периоду од 6 до 12 сати од излагања сунцу.

“Први знак сунчанице је главобоља, врела глава, црвенило, болови у потиљку, исцрпљеност, мучнина и повраћање, некад може доћи и до губитка свијести. Тјелесна температура код особе са симптомима сунчанице у правилу није повишена, већ је тијело чешће хладно. Посебно треба бити обазрив код дјеце пошто су она сунчаници најподложнија. Ако се одмах не реагује са адекватним љековима и расхлађивањем, може доћи до коме или смрти”, казао је Никовић “Вијестима”.

Директор Завода за хитну медицинску службу савјетује да ако неко има симптоме “особу треба премјестити у хладнију собу, скинути одјећу са ње, дати јој хладне напитке”.

Никовић је “Вијестима” рекао да је важно направити разлику између сунчанице и топлотног удара.

“Топлотни удар изазива превелико физичко оптерећење у врућем окружењу. Настаје као резултат наглог, прекомјерног повећања тјелесне температуре и немогућности организма да температуру одржи у нормалним границама. Обично се јавља када је повећана влажност ваздуха у вријеме љетњих спарина, јер је у таквим условима отежано знојење. У таквим условима температура тијела стално расте и достиже чак и до 40 степени Целзијуса”, казао је Никовић.

Саговорник “Вијести” упозорава на опасности од високе температуре која, тврди, доводи до лошег функционисања централног нервног система. Објашњава да су посљедице топлотног удара бројне, а од свих најопасније појава делиријума и конвулзија.

“Уколико овакво стање потраје може доћи до трајних оштећења и неуролошких поремећаја. Организам се у оваквој ситуацији брани системском реакцијом, која може проузроковати стање шока. Топлотни удар могу добити радници у пекари или у индустрији крај високих пећи, као и неопрезни возачи у прегријаним аутомобилу, кампери или радници на мору поред прегријаног бродског мотора”, рекао је Никовић.

Истакао је да топлотни удар, код старијих, хроничних болесника и дјеце, најчешће наступа због високих температура и великог недостатка течности и електролита. Код здравих особа, објашњава Никовић, топлотни удар се, најчешће, јавља због превеликог оптерећења тијела.

Уношење два литра течности је, каже Никовић, веома важан фактор у одржавању здравља током љетњих мјесеци.

“Вода, али и намирнице, посебно оне које садрже у себи воду, врло су битне у свакодневној хидрацији организма. Током љетњих мјесеци треба конзумирати свјеже воће, поврће и лагане оброке који могу помоћи одржавању енергије, хидратацију. Избјегавати тешке оброке, конзумирати оне који су лаган и освјежавајући оброке, салате са различитим поврћем, узимати сендвиче са пуно свјежег поврћа, протеинске смутиј са воћем и јогуртом”, рекао је Никовић.

Према његовим ријечима, пожељно би било да грађани смање унос прерађене и брзе хране која често садржи висок ниво соли, шећера и засићених масти, а препорука је, каже Никовић, и припремати сопствене оброке код куће како бисмо имали већу контролу над састојцима.

“Савјетује се неизлагање сунцу у најтоплијем дијелу дана од 11 до 17 сати, ношење прикладне одјеће, умјерена физичка активност због могућности нежељеног дејства сунчевих зрака и високе вањске температуре”, закључио је Никовић.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: