Труле даске без маске

Пише: Милисав Поповић

Средином изборне 2016. године вођа режима Мило Ђукановић упозоравао је своју режимску братију: „Ови избор биће тежи од свих досадашњих… Острвили су се на нас са и без разлога … Ни по коју цијену не смијемо дозволити да они (опозиција -М.П.) дођу на власт“.

Следствено оваквим стрепњама вође режима уочи самих избора у само једној коверти, показаће то камера, Милов сеиз Миго, примиће 97.000 евра – све за „пројектовање“; изборне воље грађана.

А на сам дан парламентарних избора 16. октобра 2016. године (зачудо или не) специјални државни тужилац Миливоје Катнић обзнанио је да је на Црну Гору покушан „државни удар“ којег ће касније преименовати у „тероризам у покушају“.

О регуларности ових избора на дан такозваног државног удара и са ковертама пуним пара за куповину гласова већ трећу годину полемике усмене и писане у домаћој и страној јавноси не престају …

Само Милове режимлије не скривају радост резултатима тих и таквих избора од 1998.
године наовамо. До дана избора нико од државника Црне Горе, укључујући и министра војног Милице Пејановић до предсједника државе Вујановића по њиховим изјавама за тај државни удар није знао! Збиља?

По претходном договору тужиоца Катнића са два свједока сарадника (једнаки лако договарају сарадњу) извјесним Синђом и Пајом због такозваног државног удара на Црну Гору ухапшено је десетак држављана Србије, међу којима су биле и двије жене, а који су уочи избора у Црној Гори затечени у Подгорици и Манастиру Острог. А осумњичени су и два неидентификована Руса – Еди и Попов, као и вође опозиционог ДФ А. Мандић и М. Кнежевић, па и Мандићев возач Михаило Чађеновић.

Педесет пушака којима је требало извршити такозвани државни удар на Црну Гору набавио је свједок сарадник Паја новцем свједока сарадника Синђе, а по налогу тужиоца Катнића ово оружје је наводно бачено у језеро Газиводе у Србији. Једини доказ да је то оружје прибављено јесте прича свједока сарадника Паје, а умјесто показивања тог оружја приказан је снимак оружја из полицијске станице у Подгорици.

Свједоци сарадници, финансијер и набављач наведеног оружја пуштени су на слободу, а они који за наведено оружје нису ни чули, а камоли га виђели, већ трећу годину су у истражном затвору.

Годину дана након такозваног државног удара у Црној Гори покренута је суданија која траје већ више од годину и по дана за какву се до тада знало није.

У овом судском серијалу којег је уживо преносила телевизија догађале су се невјероватне сцене од којих преносимо само двије.

Када је свједок Милета Павићевић улазећи у судницу рекао „помаже бог“, предсједавајућа суткиња Сузана опоменула га је „такве ријечи за овај суд нијесу“, а
нешто касније казнила га је са 500 еура.

Бранки Милић оптуженој за тероризам у покушају свако мало забрањивано је да поставља питања и да добија одговоре иако се де факто будући да је суђење уживо преношено то није могло забранити.

Ову шездесетогодишњу жену која је голорука дошла у Црну Гору голу су фотографисали у згради суда након чега је она успјела да се домогне амбасаде своје државе Србије у којој већ више мјесеци чами са правом на наду али са мало наде у правду. Ова часна, разборита и пркосна жена насилно је постала својеврсни фото модел – медаља судства у Миловој Црној Гори.

Прије готово двије деценије, али из сасвим другог угла као медаља Монтенегро судства нашла се „Молдавка С.Ч“. У суданији за такозвани државни удар разгорјеле су се „труле даске“ у Миловом судству како је то судство дефинисао Ранко Кривокапић који је 18 година био припадник Миловог режима и у три
мандата био предсједник Скупштине Црне Горе.

У очекивању 9. маја 2019. године за када је најављено изрицање пресуде за такозвани државни удар Црном Гором се шири нескривени немир. Није немир из свемира него због изјава оптуженог Андрије Мандића који је казао да невини неће ићи у затвор ни по цијену „мртвих глава“, и премијера Душка Марковића који је
казао да се припреме и они који ће да кидају главе и они којима ће се главе кидати!
А шта ако су ове двије изјаве двије стране једне исте медаље која може бити објешена око врата вође Мила?

Биће да побуњени Милов финансијер и инсајдер из ДПС-а др Душко Кнежевић о
стању у ДПС-у понајвише зна.

У земљи „Зека Манитога“ а у граду у којем је подигнут споменик кољачу дјеце у колијевкама не дај Боже све је могуће.

Прочитајте још:

У Венецуели може – у Црној Гори не: Мило подржао смјену власти са улице

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: