Туга у Митровици: Црн образ оном ко је ово урадио, а лица наших јунака са Кошара светла у Господа

Увукла се туга јутрос у народ у Северној Митровици. Она тешка, кад се желудац грчи а сузе иду саме. Гледају људи црном бојом прекречени мурал јунацима са Кошара крај споменика Кнезу Лазару, грче руке у песнице од немоћног беса, ћуте углавном… А душа боли.

Због оне деце која су дала живот за ову Србију а ноћас им светла лица премазана црном бојом.

„Црн је образ оном ко је ово урадио а лица наших јунака светла у Господа“, каже јутрос на шеталишту један од Срба, староседелац на Космету и у Митровици.

Уз главни мост, споменик Кнезу Лазару, цркву Светог Димитрија на брегу изнад центра, уз мурал „Јер одавде нема назад“, мурал на коме су ликови патријарха Павла и митрополита Амфилохија, и овај је био један од симбола града, симбола отпора, порука да се неће одавде ни по коју цену… Порука да је ово српска земља.

„Онај ко је ово планирао знао је где удара а ударио је где смо најтањи, где смо најосетљивији, где највише боли. Ово је нож у срце сваком Србину овде на Северу и овде на Косову и Метохији, удар на наше достојанство, на нашу част, на наше мртве“, прича јутрос један од познаника из Северне Митровице и гута сузе.

Од мурала на зиду зграде „Метохија“ на врху шеталишта по коме се Митровица препознавала остала је само порука јунака са Кошара – „За ову земљу вреди погинути“ и две српске тробојке. Ваљда они који су ноћас прекречили мурал и у чијим је срцима само мржња нису стигли да заврше погану намеру.

„Знам ја ону српску – ‘чија земља тога и закони’, ‘чија земља тога и топуз’, али где је страх од Бога, и има ли у тих људи уопште страха од Бога? Ко су ти људи? Боје ли се за своју децу кад раде ово што раде? Зашто настављају да нам ударају где је најсветије и најсветлије, има ли у њима имало људскости? Размишљам јутрос зашто нам на мртве јунаке са Кошара ударају, а онда се сетим да су пар километара одавде, на гробљу у јужном делу Митровице, отварали гробове, остављали кости деце да их пси развлаче, прошле године су нам преорали гробље, кости бацили на сметлиште, зашто онда не би ударили и на наше сећање на јунаке са Кошара“, каже јутрос један од саговорника из Северне Митровице.

Александар Арсенијевић из Северне Митровице јутрос је на Фејсбуку објавио да је мурал прекречен сат иза поноћи и то у присуству више полицајаца у униформи и у цивилу. Арсенијевић је написао да је иста група непознатих особа покушала, опет у присуству полиције, и да оскрнави мурале са ликовима патријарха Павла и митрополита Амфилохија али да су у томе спречени.

„Гледам јутрос суграђане, комшије који долазе до центра да погледају ово зло које је ноћас учињено. Знамо ми да је ово још једна порука нама Србима да идемо одавде, али, не порука тих наводно непознатих, него, порука Куртија, порука власти из Приштине, порука западних амбасадора… Сви су они исти. Нема нама овде мира, сада су на реду други мурали по којима се град познаје, једног дана, могуће је и споменик Кнезу Лазару, мост свакако. Вероватно ће нам и на цркву ударити поново, јер нема ко да их спречи, а њихова мржња је болесна, за њу нема лека“, наставља један од наших саговорника из Митровице.

Томислав Рачић, борац са Кошара, познат као „Водник пламен“, са много бола у срцу и у души видео је јутрос вест да је мурал, споменик његовим саборцима са Кошара прекречен, оскрнављен, уништен.

„Шта све чине нашем народу, не чуди ме да су и ово урадили. Срамота и што раде и што им се то дозвољава а ми не можемо ништа да учинимо. Ни ми одавде, а посебно наш народ који живи на КиМ. Ово јесте непоштовање према мртвима. Али, они сматрају да је то њихово и могу да раде шта хоће. Ја једно знам, сени јунака који су погинули на Кошарама, лица оних који су оставили животе за ову земљу ничим не могу бити прекречена нити ти људи могу бити заборављени. Та лица живе у срцима нас сабораца а живеће, уверен сам и  у срцима много будућих генерација, јер они су дали животе за ову земљу, а има ли шта светије од тога“, каже Рачић за РТ Балкан.

Истина о Кошарама, наставља Рачић, живи и живеће као прича о јунаштвима, о жртвовању, о онима који су свесно дали животе за своју земљу. Рачић и његови саборци спремају књигу сведочанстава да је оставе за будуће генерације, да се дело његових сабораца са Кошара не заборави.

Одмах поред ноћас прекреченог мурала је и још један, са поруком – „Јер, одавде нема назад“.

У Северној Митровици данас су уверени да ће се и тај мурал пре или касније наћи на удару, и то, вероватно, поново у присуству полиције.

„Јесу ли копали очи нашим свецима на фрескама, јесу ли нам палили цркве и манастире, јесу ли нам отварали гробове и поганили кости наших најмилијих, јесу ли рушили споменике, маљевима разбијали слике наших мртвих… А што онда и ово да не ураде? И неће нас оставити на миру, све док нас овде не остане тек шачица. То је наша зла судбина. Тужни су људи данас овде, многе сам видео да плачу пред прекреченим муралом, али сам видео и много немог беса код народа… Не знам да ли они који ово раде схватају да ћемо једног дана, кад будемо доведени до краја, сатерани уза зид, кад нам друго не преостане, морати да се бранимо, па како будемо знали и умели“, прича и пита данас један од наших саговорника из Северне Митровице.

Истовремено, каже, и додаје да је поносан што је албанско гробље у северном делу Косовске Митровице недирнуто, није уништен ни један једини споменик, нити је згажена влат траве на њему.

„Боље овако него да је обрнуто“, додаје.

Битка на Кошарама херојска је, надчовечанска епопеја српског народа. Вођена је од 9. априла до 10. јуна 1999. године када су српски граничари успели да одбране границу земље пред далеко надмоћнијим снагама терористичке ОВК коју су подржавале и снаге НАТО и албанске регуларне војске. У бици је погинуло 108 српских војника. Тела многих од њих остала су на Кошарама.

Мурал у Северној Митровици осликан је пре шест година у сећање на сени и јунаштво погинулих војника.

Извор: РТ Балкан

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: