Тунели Миливоја Катнића

Тунел до депоа Вишег суда око којег је већ данима заокупљена црногорска јавност, није ништа у поређењу са учинком Миливоја Катнића, који је својим дјеловањем на челу Специјалног државног тужилаштва створио читав систем тунела субверзије, самовоље и контроверзи који су поткопали темеље црногорског правосуђа. Јер управо је његовим (не)радом створен амбијент за прокопавање физичког тунела до депоа Вишег суда, што је само још један напор Миливоју добро познатих кругова, да се најтежи случајеви који оптерећују Црну Гору и њено друштво никад не ријеше.

Пензионисани исљедник, самопрокламовани Ловћенски тајновидац, Миливоје Катнић, и поред све халабуке повезане са рупом у депоу Вишег суда, успио је да завриједи пажњу црногорске јавности, наравно, опет због својих брљотина које је гомилао док је обављао функцију главног специјалног тужиоца, о чему пише портал Актуелно.

Држава Црна Гора тужила је бившег главног специјалног тужиоца Миливоја Катнића за 11.525,67 еура ради регресне накнаде, на име исплаћене нематеријалне штете усљед повреде права на психички интегритет, права на част, углед, на заштиту приватног живота, права на достојанство, преписку, личне записе, као права личности адвокатима Горану Родићу, Синиши Газиводи и Марији Радуловић. Управо како је Основни суд у Подгорици пресудио априла 2021. Године, да је Специјално државно тужилаштво, на чијем је челу био Катнић, повриједило права адвоката.

Ово је само још један бисер у колекцији непочинстава контроверзног исљедника Миливоја док је био на челу Специјалног тужилаштва, које је за његовог мандата постало приватна организација за обрачун са неистомишљеницима и заштиту криминалаца по пријатељским и кумовским везама, или извршавајући налоге политичког врха које га је и устоличило на мјесто које ни по чему није заслуживао.

Убрзо након што је у јавности испливала информација о тужби државе против њега, бивши главни специјални тужилац излетио је са још једном, за њега карактеристичном изјавом, пуном самосажаљења уз наговјештаје да се против њега води завјера јер је, како он сматра, превише поштено обављао своју функцију “искључиво у корист државе”!

“Извињавам се грађанима што сам издејствовао да се у поступцима од починилаца кривичних дјела одузме сва противзаконито стечена имовинска корист и што сам у буџет вратио 60 милиона еура”, саркастично је Катнић прокоментарисао, у медију који (још) подржава пропали режим. “

Цинизму пензионисаног манипулатора нема краја. Миливоје не пропушта прилику да себе истакне у први план: “Не само као тужилац, већ и у раду у државним органима који је трајао више од 36 година, нијесам ни од кога примио поклон, чак ни у вриједности отварача за конзерве. А замислите да сам одабрао другу опцију!”

Колико је још увијек осионо понашање бившег (на срећу) главног тужиоца, јавност се увјерила крајем јула, када је Катнић приведен судији за прекршаје у Подгорици, због великог прекорачења брзине, након што га је саобраћајна полиција зауставила због вожње од 126 километара на сат на путном правцу на коме је дозвољена брзина 60 километара на сат. Изречена му је, наравно, најблажа новчана казна. “Мало сам претјерао са брзином на мјесту гдје су криминални кланови планирали да ме ликвидирају, па се јежим од тог мјеста”, изјавио је Катнић за медиј наклоњен бившем режиму.

Бројни су докази да је бивши ГСТ Катнић приватизовао институцију СДТ-а и користио је за личне обрачуне са особама које су се замјериле њему и његовим налогодавцима.

За Катнића, који за себе тврди да је “ходајуће поштовање закона”, везују се злоупотребе медија за ширење лажи и обрачун са непријатељима власти, уцјењивање, креирање “афера”.

Специјалну улогу Катнић је имао у прогону Душка Кнежевића, који није пристао на његове уцјене поводом монтираног “државног удара”. Предсједник Атлас групе био је жртва бруталне репресије Миливоја Катнића, досљедног извршиоца налога тадашњег предсједника Црне Горе Мила Ђукановића.

Прво је ухапсио возаче Атлас групе због “прања новца”, да би правни цунами кренуо на Кнежевића по одбијању да лажно оптужи Демократски фронт да је дао новац за “државни удар”. Спровео је план да успјешном бизнисмену „напакује“ оптужнице због измишљених кривичних дјела без икаквог правног утемељења.

Директни наручиоци Кнежевићевог прогона, по сопственом признању, били су Мило и Ацо Ђукановић, који су “покренули своју хоботницу и преко својих послушника – специјалног тужиоца Катнића, предсједника Привредног суда Јованића и гувернера Централне банке Жугића, уништили Атлас групу, угасили двије банке, како би ојачали своје царство и домогли се вриједне имовине Атлас групе коју сам стварао 30 година”!? Уништили су е-цоммерце бизнис Атлас банке, прве која је то увела у банкарски систем, да би тај бизнис пренијели у Прву банку.

Мандат специјалног државног тужиоца Миливоје Катнић је утрошио да заштити политичко-мафијашки клан. Крио је трагове криминалне активности фирми укључених у шверц дувана и наркотика. На Катнићеву реакцију није утицао ни политички земљотрес изазван откривањем афера Мила Ђукановића, од снимка „Коверта“ који је цио свијет видио, до “Првог милиона”, „Кастоди рачуна“, „Ничије куће“…

Рупа у депоу Вишег суда копана је годинама, а сви услови за рударење створени су док је Катнић био на челу СДТ-а.

У очајничком покушају да професионалну истрагу актуелног СДТ-а, везану за његов контроверзни специјални тим, пребаци на политички терен, расходовани исљедник је из рукава извукао свој најјачи адут – суђење за покушај тероризма 2016. године. Случај у јавности познат као “државни удар’’.

Катнић је себе, Сашу Чађеновића, кума Зорана Лазовића, и бившег челника Специјалног полицијског одјељења (СПО) Драгана Радоњића уз помоћ корумпираних медијских испостава покушао да представи као оличење патриотизма, заштитнике Црне Горе, без чије интервенције би држава упала у крвопролиће и постала српско-руска испостава. Ако сагледамо начин на који су Катнић и Чађеновић водили случај “државни удар’’, уз нестручност и “несналажење” суда на челу са Сузаном Мугошом, није ни чудо што је овај судски процес и даље без конкретног епилога и што многи сматрају да покушаја тероризма није ни било.

Неспорно је да је Катнић незнањем дао немјерљив допринос да случај “државни удар” постане политички ријалити у коме се не зна какву је ко имао улогу. Једина неоспорна истина је да је том монтираном афером о наводном покушају тероризма, спријечио промјену власти још у октобру 2016. године, а не четири године касније!

Миливоје Катнић, коме је након скоро седам година на мјесту главног специјалног тужиоца, 17. фебруара 2022. године одлуком Тужилачког савјета прекинут мандат, стајући у одбрану свој најближег сарадника Саше Чађеновића, тужиоца у случају “државни удар”, који је ухапшен под оптужбом да је високопозиционирани члан кавачке криминалне групе, својим изјавама на веома дрзак начин почео да потцјењује интелигенцију грађана.

Као што је то било очекивано, расходовани исљедник извукао је и посљедње оружје из свог пропагандног репертоара лупивши да се “хапшење специјалног тужиоца Саше Чађеновића десило због такозваног случаја ’државни удар’’’.

Катнић је недуго пошто су објављени транскрипти Еуропола признао да је ”Специјално државно тужилаштво (СДТ) односно лично он, а не Саша Чађеновић, одбацио кривичну пријаву против ухапшеног Петра Лазовића”, сина Катнићевог кума – контроверзног безбједњака Зорана Лазовића. Након тога бивши ГСТ је Петра Лазовића, који је осумњичен да је члан криминалне групе Радоја Звицера, покушао да оправда тако што га је представио као тајног агента, који је ”све радио по закону”, иако га је Еуропол недвосмислено означио као члана организоване криминалне групе “Кавачи”. Својом скандалозном изјавом индиректно је оптужио Еуропол да не ради добро свој посао и да у документима које су послали подваљују особама за које он сматра да су “савјесни полицајци”.

Из тога би се могло закључити да је бивши ГСТ, не само признао да је учествовао у криминалним радњама за које се сумњичи његов бивши подређени Чађеновић, већ и да је он налогодавац истих.

Рупа до депоа Вишег суда, дакле, није ништа у поређењу са учинком Катнићевим учинком на челу Специјалног државног тужилаштва који је својим дјеловањем створио систем тунела субверзије црногорског правосуђа. Јер управо је његовим (не)радом створен амбијент за прокопавање физичког тунела до депоа Вишег суда, што је само још један напор Миливоју добро познатих кругова да се најтежи случајеви који оптерећују Црну Гору и њено друштво никад не ријеше. јем на челу Специјалног државног тужилаштва створио читав систем тунела субверзије, самовоље и контроверзи који су поткопали темеље црногорског правосуђа. Јер управо је његовим (не)радом створен амбијент за прокопавање физичког тунела до депоа Вишег суда, што је само још један напор Миливоју добро познатих кругова, да се најтежи случајеви који оптерећују Црну Гору и њено друштво никад не ријеше.

Као што је црногорска јавност остала ускраћена за одговор по чијем налогу је скинута забрана уласка у Црну Гору припадницима злогласне криминалне групе из Србије, Вељку Беливуку и Марку Миљковићу, што је био задатак Специјалног тужилаштва. Вељко Беливук и Марко Миљковић су боравили у Црној Гори, иако им је претходно изречена мјера забране уласка у земљу из разлога националне и унутрашње безбједности.

Као што је у 40 споразума Специјалног државног тужилаштва на чијем је био челу, у случајевима милионских превара, злоупотреба положаја, прања новца и утаје пореза, окривљенима су изречене симболичне казне – 28 условних, седам наногица и пет затворских осуда по шест мјесеци робије. У највећем броју ових нагодби, прецизније у 31 предмету, одлучивао је предсједник Вишег суда Борис Савић.

Тако су уз Катнића и Савића цвјетале и нагодбе и цриминал. Зато не чуди да су 27 оптужених припадника криминалних група које су утајиле милионе еура, међу којима су и лица из медијски експонираних случајева “Клап” и “Вардар”, склопили споразуме о признању кривице и споразумно осуђено само на условне казне и да плате по пар хиљада евра. Све ове Катнићеве споразуме, уз посредовање “ђавољег адвоката” Лазара Аковића, одобрио је судија Савић и реализовао преко себи подређених судија.

Самопрокламовани Ловћенски Тајновидац, бивши главни специјални тужилац Миливоје Катнић, који је у ријалити атмосфери просто доминирао испољавањем своје глупости, можда најбоље зна ко је ископао тунел и рупа у депоу Вишег суда. Требало би његов насљедник на мјесту Специјалног државног тужиоца требало да га приупита за овај случај, који ужасава црногорску јавност.

Извор: А плус

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: