Турска – нове тензије унутар Европске уније и НАТО-а?

Британски Гардијан је недавно добро примијетио како је рекација Европске уније на изборе у Белорусији била потпуно другачија и врло строга у односу на мук већине европских влада када је у питању неприхватљиво понашање Турске у источном Медитерану и честе чарке које има са Грчком.

Амерички магазин Форин полиси наводи да су шест медитеранских чланица Европске Уније по својим ставовима подељене у двије подједнаке групе: на једној страни су Француска, Грчка и Кипар које подржавају строгу акцију против Турске док су на другој Италија, Малта и Шпанија које су суздржане јер имају значајне комерцијалне интересе са Турском.

Очи већине држава усмјерене су према Њемачкој као предсједавајућој држави Савјета Европске уније да утиче на Турску али то се значајније не дешава. Трговинска размјена између двије државе износила у 2019. је 35,4 милијарде евра а најзначајније њемачке фирме попут Сименса, Фолксвагесна и Дајмлера су биле и највећи инвеститори у Турској.

Истовремено у Њемачкој живи око 4 милиона људи који имају турско поријекло и који се сматрају за највећу турску популацију изван Турске и уједно имају велику гласачку снагу у било којим изборима у Њемачкој. Када се има у виду и слабљење америчке хегемоније у свијету, промјена односа снага у оквиру НАТО-а, економски раст Кине, војно репозиционирање Русије и на крају дода значај коју Турска има у медитеранској мигрантској кризи, чини се да је најприкладнији опис њемачко турских односа онај који је дао један политички аналитичар у Истанбулу: то је као старији брачни пар који су у браку врло дуго, не воле се више али знају да би их развод прескупо коштао.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: