Турска припрема нове војне упаде у Сирију и Ирак

Турски парламент је усвојио одлуку која шефу државе и генералима даје одрешене руке да могу, кад год процене да је неопходно, да покрену прекограничне војне операције у Ираку и Сирији како би се тамо обрачунали са, како се наводи, терористима. Та одлука ће бити на снази две године.

Предлог кабинета председника Реџепа Тајипа Ердогана подржали су посланици владајуће коалиције (Партије правде и развоја – АКП и Партија националистичког покрета), као и мала опозициона странка Добра, док су против гласали посланици две највеће опозиционе странке – Републиканске народне партије и прокурдске Народне демократске странке.

„Војна интервенција је неопходна због све већих сукоба на јужним границама Турске. Присуство терористичких група Радничке партије Курдистана (ПКК) и Исламске државе (ИД) у Сирији и Ираку представља директну претњу регионалном миру, стабилности као и безбедности наше земље”, истиче се у одлуци која би требало да оправда будуће прекограничне упаде турске армије која је и последњих година, под истим изговором, више пута интервенисала у суседним земљама.

У одлуци се посебно говори о активностима ПКК и њене сиријске „филијале” (Јединице за заштиту народа), које, како се тврди, представљају директну претњу Турцима који живе у југоисточној Анадолији. Њих последњих година подржава и наоружава Пентагон пошто се, како се тврди у Вашингтону, од првог дана истински боре против џихадиста Исламске државе. У Анкари упорно истичу да су они терористи, експоненти забрањене ПКК која је на „црној листи” у Европској унији и Америци. То је један од проблема који последњих година оптерећују односе две савезничке земље, чланице НАТО-а. То су двоструки стандарди у борби против екстремиста који ће ослабити алијансу, упозоравају у Анкари.

Ситуација је сада најтежа у Идлибу, јединој провинцији на северу Сирије коју контролишу опозиционе снаге. Примирје у том региону често крше снаге режима Башара ел Асада и његови савезници, тврде у Анкари, тражећи оправдање за своје упаде у суседну земљу. У тим операцијама је у последње време страдало и више турских војника.

У последњих пет година турска армија је у Сирији извела три велике прекограничне операције („Маслинова гранчица”, „Штит Еуфрата” и „Извор мира”). На тај начин Анкара жели да очисти од терориста погранично подручје где би могли да се врате и привремено сместе избеглице које су последњих година стигле у Турску.

Терористичка ПКК – тврде у Анкари – има своје базе на северу Ирака на планини Кандил, у пограничном подручју према Анадолији. Они одатле деценијама упадају у Турску и изводе оружане акције. У Анкари их оптужују да су криви за смрт више од 40.000 грађана, углавном цивила.

С друге стране, у Багдаду и Дамску оптужују Ердогана да се „понаша као османски освајачи”, да крши Повељу Уједињених нација и угрожава њихов суверенитет и територијални интегритет. Они узалудно позивају Анкару да повуче своје јединице и да проблеме с Курдима решава на својој територији, а не у Сирији и Ираку.

„Те прекограничне операције су у складу с међународним правом јер се ми на тај начин боримо против терориста који угрожавају безбедност наших грађана на југу земље. Турска придаје велики значај територијалном интегритету Ирака и Сирије, али је одлучна да неутралише екстремисте који су нашли уточиште у тим земљама. Наши војници ће се вратити у земљу када се обрачунају са терористима”, покушавају да објасне у влади мада то није лако разумети.

Турски прекогранични походи наилазе на осуде и у већини арапских земаља. У томе предњаче Сирија, Уједињени Арапски Емирати и Египат.

„Ердоган је главни иницијатор сукоба у Сирији, Либији и Нагорно-Карабаху. Он има директне контакте са Исламском државом, која преко Турске кријумчари сиријску нафту”, оптужује председник Сирије Башар ел Асад.

„Војне интервенције Турске у Ираку, Сирији, Либији угрожавају безбедност у ширем региону. То је у супротности с резолуцијама Савета безбедности УН”, речено је на недавној седници министарског савета Арапске лиге.

У Анкари одбацују те оптужбе „у целини” и прозивају арапске земље што не помажу – за разлику од Турске – својој браћи која су последњих година угрожена на просторима Блиског истока и северу Африке.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: