Турска уточиште криминалцима из Црне Горе, Србије, Албаније, Русије…

У Турску је лако ући, добити држављанство и тамо опрати паре. То је годинама привлачило међународне мафије и бандите, између осталог оне из Србије и Црне Горе. Да ли нови министар полиције може са тиме да се избори?

„Моја поштована нацијо, данас смо ухапсили три међународно тражена гангстерска боса у Алањи и Истанбулу“, објавио је Али Јерликаја на друштвеним мрежама у уторак.

Ради се о вођама банди белгијско-британског, вијетнамског и арапског поријекла.

„Без обзира колико су те банде јаке и какве су потјернице расписане, ми ћемо им стати на крај!“, ратоборно је најавио турски министар унутрашњих послова.

Откако је преузео дужност у јуну, готово да није прошао дан без хапшења тешких криминалаца. То укључује дилере дроге, зеленаше, трговце људима, преваранте и лопове – али и шефове међународних банди које су се посљедњих година етаблирале у Турској.

Прије нешто више од мјесец дана Јерликаја је објавио да је турска полиција ухапсила вођство глобално активне криминалне групе „Команчеро“. Међу ухапшенима је било неколико људи из Аустралије и Новог Зеланда које тражи Интерпол.

Зашто Турска?

У посљедње вријеме и обичан читалац новина примјећује да нешто не ваља у Турској. Све више пуцњава, убистава, више извјештаја истраживачких новинара.

Међутим, прије него што је Јерликаја преузео дужност, против тих група готово никада није било озбиљних истрага нити кривичних пријава.

Сам бивши министар унутрашњих послова Сулејман Сојлу одржавао је блиске везе с мафијом. Током његовог мандата из затвора су пуштени водећи људи турског подземља, што је Турској омогућило да се развије у уточиште међународних криминалаца, посебно из Србије, Албаније, Црне Горе, Азербајџана и Русије.

Ту оне воде и своје ратове, што показује и убиство Јована Вукотића, наркобоса из црногорског Шкаљарског клана. Вукотић је убијен у Истанбулу у септембру прошле године.

Истрага је открила да га је убила локална мафијашка група за награду од 1,5 милиона еура. Према наводима полиције, налог је дошао из супарничког Кавачког клана.

Кавачи и Шкаљари, два нарко клана из Котора, већ десетак година воде прави рат у Европи. До сада је у неколико земаља у крвавим сукобима убијено око 50 људи.

У одговору на упит ДW, њемачки Савезни завод за борбу против криминала је прошле године навео да је Турска већ неко вријеме етаблирана као уточиште за криминалне групе са Балкана.

Рације турских власти откриле су да такве групе дјелују од Шпаније до Турске. Заплијењене фотографије и документи свједочили су о отмицама, мучењима и убиствима.

Благи закони и златни пасоши

Познаваоци прилика кажу да су у Турској преблаги закони против прања новца, да влада пречесто амнестира привредне криминалце. Затим, улазак без виза могућ је из многих земаља, такође богати људи могу брзо постати турски грађани.

Захтјев за турско држављанство може поднијети свако ко уложи 500.000 долара у Турској или их положи на банковни рачун на три године, или ко купи некретнину за 400.000 долара.

Кристин Сурак с Лондонске школе економије и политичких наука, која је написала књигу о овим такозваним „златним пасошима“, каже да годишње педесетак хиљада људи из цијелог свијета тако добија турско држављанство.

Фуркан Сезер, бивши шеф одјељења за привредни криминал у истанбулској полицији, годинама прати ове процесе. Каже да многи криминалци узму држављанство, а затим имовину уносе у земљу. Често се не плаћа ни порез.

То значи да новац, чије је поријекло непознато, улази у легални финансијски ток.

Озан Бингол, стручњак за пореско право, критикује ову праксу. „Криминалци иначе плаћају 15 до 20 посто вриједности за прање новца“, каже он. Но, турска влада им то омогућује бесплатно. То, по његовом мишљењу, отвара врата криминалцима свих врста.

Бингол такође критикује то што полиција нема довољно овлашћења у борби против прања новца. „Ако се данас неко изненада појави с милион долара, власти не смију да питају одакле је новац дошао“, каже.

Власти АКП, странке предсједника Реџепа Тајипа Ердогана, ту уредбу су донијеле још прије двије деценије, чим су ступили на власт.

Турска је на сивој листи

Међународни институт за борбу против прања новца и финансирања тероризма ФАФТ навео је да Анкара мора предузети строже мјере против прања новца.

ФАФТ је прије двије године ставио земљу на такозвану сиву листу. Од тада је Турска под под надзором. До ревизије те листе следећег јуна Анкара би хтјела да буде уклоњена са овог непријатног пописа јер се економија ионако налази у недаћама.

Политиком ниских камата Ердоган је гурнуо земљу у дубоку кризу. Турска лира губи вриједност годинама, а инфлација и даље расте. Недавно је годишња стопа поскупљења износила готово 61 одсто. Ердоганово мијешање у монетарну политику и правосуђе уплашило је стране инвеститоре.

А држави управо инвестиције требају. Нови министар финансија Мехмет Шимшек, који је преузео дужност након избора у мају, покушава да привуче стране инвеститоре. Често путује у иностранство, покушава да прикупи свјежи новац и стекне повјерење.

Али да би се оно вратило, улогу ће до краја морати да одигра и министар унутрашњих послова Јерликаја борбом против организованог криминала.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: