Турска забранила извоз лимуна до августа

Турска је због раста тражње и подмиривања сопственог тржишта забранила извоз лимуна до августа и ова ограничења могла би да доведу до несташице овог воћа на тржишту Србије и других земаља, изјавио је Расим Љајић, министар трговине.

Он је рекао да залиха за сада има довољно, али да би могло да се догоди и несташица овог јужног воћа.

„Лимун јесте скупљи, али га за сада има” рекао је Љајић за „Политику” и додао да су увозници најавили да ће се преорјентисати на добављаче из Аргентине одакле би од априла до јуна могле да стижу испоруке у Србију.

Широм свијета јужно воће, посебно поморанџе и лимун тренутно су међу најтраженијим производима, што је довело и до значајног раста цијена. На то указује и драстично поскупљење појединих сокова од цитруса. Од избијања пандемије, сок од поморанџе на свјетском тржишту достиже рекордну цијену у последњих пет година, а то би очигледно могло да се догоди и са лимуном.

Према последњем извјештају Система тржишних информација пољопривреде Србије (Стипс),са Кванаташке пијаце у Београду, његова минимална забиљежена цијена била је 205 динара, а максимална 230 динара по килограму. Понуда је оцијењена као просјечна и забиљежен је раст цијена, пише Политика.

Последњих година до скока цијена овог воћа долазило је нешто касније. Углавном, средином маја, а неколико сезона било је и проблема и са квалитетом, јер је на наше тржиште, такође због несташица услед изражених климатских промјена, често стизао и лимун лошијег квалитета.

У свијету се годишње произведе око 20 милиона тона овог воћа, а највећи произвођачи су Бразил и Кина. Лимун се користи за различите намјенe и његова потрошња је велика.

У Србију се претежно увози из Турске, Аргентине и Израела.

Михајло Николић, професор са Пољопривредног факултета у Београду рекао је за овај лист да је род лимина ове године био добар, чак изнад просјека, што се видјело и по цијенама на тржишту. Све се промијенило због транспорта и извоза и нереално је очекивати да док су границе затворене јужно воће пролази брже, мимо процедура.

„Оно што се зна јесте да је род свих цитруса ове године био добар, па тако и лимуна. Сада је већа потражња, јер је то воће природан извор витамина. Наравно, ми сада можемо да се окренемо нашим производима из Србије, рецимо малини, купини, вишњи, јер тог воћа има на лагеру. На тај начин промовишемо и домаћу производњу“, рекао је професор Николић.

Прочитајте још:

Русија најавила пакет помоћи привреди од 16,2 милијарди евра

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: