Турска забринута: И даље чека на изручење Чамгоза

Турска очекује да Црна Гора нађе начин да јој преда њеног држављанина Биналија Чамгоза, оптуженог за више тешких кривичних дјела, чију је екстрадицију прије мјесец одбио министар правде Андреј Миловић, сазнају незванично “Вијести”.

Према информацијама “Вијести”, Анкара се изненадила одлуком Миловића јер је очекивала изручење, али сматра да се, упркос томе, може пронаћи модел да Чамгоз заврши у Турској ако за то има воље у Црној Гори.

Да је Турска забринута због неизручења, у суботу је саопштио шеф државе Јаков Милатовић, након што се у Минхену састао с министром спољних послова Турске Хаканом Фиданом.

У Анкари, тврди извор “Вијести”, мисле да случај Чамгоз наноси штету Подгорици, и да представља позив свим криминалцима, не само турским, да дођу у Црну Гору и буду на сигурном.

Међутим, напомиње да Турска не губи наду да ће им Чамгоз бити предат.

“Његово изручење показало би снагу државе. Црна Гора мора да покаже да је озбиљна”, рекао је саговорник, додајући да у Анкари сматрају да је погрешно што двије државе троше вријеме на ову тему.

Говорећи о томе да ли би случај Чамгоз могао да утиче на економску сарадњу Црне Горе и Турске, извор наводи да је Анкари важно да постоји сигуран амбијент за инвестирање.

“А да би се неко осјећао сигурно, мора да осјети владавину права”, поручује саговорник.

“Вијести” су недавно, позивајући се на изворе из Покрета Европа сад (ПЕС) премијера Милојка Спајића, објавиле да се случај Цамгоз мора некако ријешити прије краја марта, кад би Спајић требало да путује на економски форум у Истанбулу, гдје би требало да се састане и с предсједником Турске Реџепом Тајипом Ердоганом. Саговорник из ПЕС-а је, као једну од “угрожених инвестиција”, поменуо пут који би повезао Босну и Херцеговину (БиХ) с Косовом преко Пљеваља и Бијелог Поља, за који су турске компаније биле заинтересоване.

Један од начина да Чамгоз заврши у Турској је да та земља поново затражи његову екстрадицију и да црногорски правосудни органи то прихвате, односно да министар правде не одбије. Црногорска страна, према информацијама “Вијести”, не види проблем у томе да Турска преузме гоњење Цамгоза у кривичним поступцима који се против њега воде у Црној Гори. Међутим, о томе одлучују црногорски правосудни органи.

Друга опција је да Чамгоз буде депортован у неку земљу, па да га она изручи Турској. У власти се, према сазнањима “Вијести”, разматра могућност да Цамгоз буде протјеран у БиХ, одакле је ушао у Црну Гору са лажним документима, али је питање да ли би та земља примила човјека који нема документа.

Миловић је одлуку о неизручењу правдао нарушеним здравственим стањем турског држављанина и етничком припадношћу, иако је одлуком Вишег суда из Подгорице, која је 1. јуна 2023. године постала правоснажна, утврђено да су испуњени услови за екстрадицију. “Вијестима” је из више незваничних извора речено да је Агенција за националну безбједност (АНБ) утврдила да Чамгоз представља опасност по националну безбједност Црне Горе.

Миловић је недавно “Вијестима” рекао да није морао да консултује службу прије доношења одлуке о екстрадицији, јер њихово мишљење не игра пресудну улогу за изручење. Он је то саопштио након што је лист објавио да је Чамгоз, преко припадника кавачког криминалног клана, пријетио министру јавне управе Марашу Дукају који је обећао пријатељима с Косова и из Албаније да ће се у Министарству унутрашњих послова (МУП) распитати о могућности да турски држављанин законски добије азил у Црној Гори.

Министарство унутрашњих послова одбило је да одобри политички азил Чамгозу, ту одлуку потврдили су Управни и Уставни суд.

Цамгоз је први пут ухапшен у Подгорици 6. јула 2022, а из Управе полиције тада је саопштено да је код себе имао фалсификовани пасош. С њим је приведено још пет турских држављана, а турски медији тада су објавили да су и они на потјерници њихових власти.

Цамгоз је наводно вођа организоване криминалне групе, а према писању турских медија, у кривични досије уписани су му разни злочини, убиства, рањавање, отмица, притвор, изнуда и мучење почињени у Измиру и околини, незаконита наплата чекова и обвезница…

У октобру 2021. полиција Турске кренула је у акцију хапшења чланова његове криминалне групе, али је Цамгоз већ тада био на сигурном, у Грузији. На списку за хапшење, припадници Полицијске управе покрајине Измир, односно њиховог Одсјека за борбу против организованог криминала, тог дана имали су 57 чланова Чамгозове банде. Ухапсили су 35, а хапшење су избјегли Чамгоз и још 21 члан тог клана.

У септембру 2022, у Истражном затвору у Спужу претресена је ћелија у којој је Чамгоз боравио с још пет припадника организоване криминалне групе кавачки клан. То је учињено неколико дана након што је полиција Турске утврдила да су чланови криминалног клана Цамгоза учествовали у убиству вође шкаљарског клана Јована Вукотића.

Цамгоз је други пут ухапшен 30. јануара, због сумње да је починио кривично дјело навођење на овјеравање неистинитог садржаја. Полиција тврди да је током 2022, користећи лажни пасош, с још једним држављанином Турске основао фирму “Лион”.

Против Чамгоза је 6. фебруара поднијета још једна кривична пријава, јер је фалсификовани пасош предао службеницима МУП-а кад је током 2022. тражио привремени боравак.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: