Тужилаштво демантује криминалистичку полицију: Спинованим саопштењима пумпају статистику!
Од почетка године, свједоци смо великог броја драматичних полицијских саопштења да су ухапшена лица која су планирала ликвидације. Дан, два се о томе спекулисало у медијима ко је потенцијална мета напада и на томе се стало. Ти случајеви су, на крају, готово сви, процесуирани као “недозвољено држање оружја и експлозивних направа” и све то је у ингеренцији основних тужилаштава.
У кривичним пријавама које су поднесене против истих тих осумњичених, које је полиција означила као могуће починиоце тешких убистава, нема ни слова о ликвидацијама. Чак, да зло буде још веће, један дио тих осумњичених је убрзо пуштен да се брани са слободе. Имајући све то у виду, заиста маркетиншки звуче полицијска саопштења да је од почетка године спријечено укупно 20 ликвидација. Јер, у тужилаштву, а оно је једино мјеродавно јер они подносе оптужнице на основу којих ће да се суди тим лицима, ликвидације се не помињу. Ако полиција прича истину, а морала би, онда су сви ти случајеви морали да заврше у специјалном тужилаштву, јер од планирања нечије ликвидације нема тежег дјела. Међутим, сурова стварност демантује полицију, тачније, демантује их тужилаштво. Осим случаја групе Ранка Радуловића, што је озбиљна истрага, сви остали који су хапшени, како је полиција тврдила, завршили су са обичним кривичним пријавама код локалних тужиоца.
Остаје нејасно зашто онда шеф криминалистике Енис Баковић прије неки дан саопшти медијима да је полиција спријечила 20 ликвидација од почетка године, а у већини предмета, о томе нема ни слова у кривичним пријавама. Ако о ликвидацијама нема ни слова у кривичним пријавама или је полиција траљаво одрадила свој дио посла па нема доказе или тужилаштво не ради свој посао како треба. Или ће бити ипак оно треће.
А то је класично спиновање јавности и пумпање непостојеће медијске статистике о непостојећим резултатима, што је изгледа постао манир појединих полицијских функционера последњих година.
У само пар примјера видјећемо да је реалност другачија у односу на полицијска саопштења. Јер, како другачије објаснити случај помпезног хапшења Николете Вукић рецепционерке хотела Гранд и њеног брата од тетке Ивана Јовановића, које је полиција оптужила за планирање ликвидације, а тај случај је тренутно у Основном тужилаштву на Цетињу по кривичној пријави за недозвољено држање оружја и експлозивних направа. О ликвидацијама у кривичној пријави ни слова. Узгред, Вукић се већ извјесно вријеме налзи на слободи, а то ваљда не би било могуће ако је учествовала у планирању ликвидација. Или случај Милоша Видмара и Милоша Радовића, чијим је хапшењем у Подгорици спријечена ликвидација, а тај случај на крају заврши код локалног тужиоца без квалификације и ликвидацији.
Или најсвјежији случај хапшења Луке Булатовића и Дејана Вукашиновића, на Старом аеродрому, који је на крају опет завршио код основног тужиоца за недозвољено држање оружја и експлозивних направа.
И да не буде забуне, сви би вољели да имамо најбезбједнију земљу на свијету и да полиција стане на крај криминалу. Не кроз спинована саопштења него преданим радом на терену.
Ако је поента полицијских саопштења да се јавности представи како они озбиљно раде свој посао, онда је логично да на крају и саопште истину. А истина је понекад болна, али кад тад, као и ова, стигне до читаоца без додатног спина.
Извор: Борба
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
