Тужилаштво извиђа Можуру три године, не помињу истрагу на Малти

Специјално државно тужилаштво (СДТ) формирало је 19. октобра 2017. године предмет у вези са градњом вјетроелектрана (ВЕ) на Можури, а извиђај и вјештачење документације још траје, наведено је у одговору главног специјалног тужиоца Миливоја Катнића на питање посланика Демоса Миодрага Лекића и Неђељка Рудовића докле је стигла истрага у вези овог случаја.

Вјетроелектране код Улциња, које су у међувремену и изграђене, сада су у већинском власништву компаније Енемалта са Малте, а процедура за њихову изградњу покренута је 2007. године од BWP Montengero, иза којег су били Будванин Владимир Поповић и Шпанац Карлас Кол Палоу, и шпанска компанија “Fersa Energia Renovables”.

Лекић и Рудовић су прошле седмице, преко скупштинске службе, послали упит СДТ-у и низ питања премијеру Душку Марковићу због ове афере.

На Малти пала влада и прве оптужнице

Посљедица афере на Малти је покренута тужба против бизнисмена и функционера те државе умијешаних у изградњу вјетроелектрана на Можури због финансијских малверзација, корупције али и убиства новинарке Дафне Каруане Галиције која је истраживала случај. Због ове афере, почетком ове године пала је и Влада Малте.

Малтешка полиција сарађује са Еурополом у истрази поводом тврдње да је компанија бизнисмена Јоргена Фенека зарадила милионе од пројекта вјетроелектрана код Улциња. Фенек је оптужен и за убиство Галиције. Медији са Малте објавили су прије десет дана да у истрази поводом њене ликвидације трагови новца воде до Црне Горе, односно пројекта вјетроелектрана на брду Можура. Галиција је убијена 16. октобра 2017. године у експлозији бомбе испод њеног аутомобила.

“Вијести” су од средине 2017. године објавиле више текстова о спорном пројекту, након што је почео судски поступак у којем су Поповић и Палоуа тужили “Ферсу” и са њом повезане фирме јер им нијесу исплатили провизију за уговорени посао са Владом око изградње ВЕ. Поповић и Палоуа су у том поступку тврдили да су преварени и указивали на могућу корупцију високих државних функционера.

“Ферса” је у партнерству са компанијом “Челебић” из Подгорице посао добила 2010. године. Уговором се држава обавезала да наредних 12 година откупљује цјелокупну производњу по цијени од 96 еура по мегавату. Годишња производња процијењена је на око 100.000 мегавата, што је за цијели период укупно 115,2 милиона. Након добијања посла из конзорцијума излази “Челебић” а Шпанци посао продају “Енемалти” и њеним партнерима. Највећи власник “Енемалте” је држава Малта.

Први пут помињу “Time UP”

Црногорско тужилаштво, према одговору Катнића, истражује пословање фирми повезаних са “Ферсом”, док не помињу истрагу на Малти и нове власнике вјетроелектрана.

“У СДТ-у формиран је предмет поводом провјера новчаних трансакција правних лица “Time UP” Подгорица и “BWP Montenegro” Подгорица, које су окарактерисане као сумњиве”, навео је Катнић у одговору.

Ово је први пут да се у овом случају помиње фирма “Time UP”. Власник и директор “Тиме УП”, према регистру привредних субјеката, је Хосе Марија Рогер Езпелета који је тада био извршни директора “Ферсе”. Овлашћени заступник ове фирме је Милена Поповић, ћерка некадашњег дугогодишњег синдикалног функционера Данила Поповића. Ова фирма нема приходе, али се у њеном финансијском извјештају помињу стална средства од милиона еура. “БWП Монтенегро” је избрисана у априлу 2016. године. Њени власници са по 50 одсто удјела су Шпанац Алекс Рекуесенс Палерола и Милена Поповић.

Шпанци имали адресе у Подгорици и фирму на Малти

Према подацима “Вијести”, Езпелета и Палерола се помињу у афери “Панамски папири”, која се односила на богате појединце и државне службенике, који скривају новац од јавности. Њих двојица су на Малти 2014. године основали фирму “Nice Fruit Holding Limited”. У документима те фирме Езпелета је пријавио адресу Улица пилота Милојевића и Цветковића 7 на Старом аеродрому, док је Палерола као своју адресу навео “Stara Varoš Street 3” Подгорица.

Катнић у одговору наводи и да је СДТ 19. октобра 2017. године прикупило документацију од Пореске управе и информације, пословну и финансијску документацију фирми које су имале пословни однос са ‘Ферсом’ “као чланицом – лидером конзорцијума ‘Ферса – Челебић’”.

СДТ наводи да су од Основног суда 18. јула 2017. године преузели списе предмета у спору по тужби Поповића и Палоуа против фирми BWP Montenegro, BWP Europe Consulting S.L. i Fersa Energias Renovables.

Документацију из Министарства добили крајем 2019.

“Специјални тужилац је 15. новембра 2018. године од Владимира Поповића прикупио потребна обавјештења у вези са околностима везаним за пројекат вјетроелектрана на локалитету Можура, као и комплетну документацију која је била у посједу истог. Од Министарства економије, на више упућених захтјева, крајем 2019. године СДТ је добило тражено изјашњење и цјелокупну документацију”, навео је Катнић.

Он у одговору каже да је дио ове пословне и банкарске документације већ био предмет вјештачења вјештака економско финансијске струке, као и да ће остала документација бити предмет вјештачења вјештака одговарајућих струка “чији налази су неопходни за доношење одлуке о евентуалној кривичноправној одговорности лица укључених у реализацију предметног правног посла”.

Влада је у септембру 2015. године одлучила да посао настави са “Енемалтом”. Тадашњи предсједник Владе Мило Ђукановић, у мају 2016. године, путује на Малту гдје о пројекту разговара са њеним премијером Џозефом Мускатом. Мускат је почетком 2020. године због ове афере поднио оставку.

У спору пред Основним судом Поповић и Палоу су, између осталог, као доказ доставили и шематски приказ расподјеле 10 милиона еура, које је “Ферса”, наводно, требало да исплати за послове уговарања, посредовања и лобирања у изградњи вјетроелектрана.

Истрагом ове афере бави се и међународна група истраживачких новинара, како би наставила посао убијене колегинице.

Ако Брајовић не одржи ријеч, опозиција ће тражити ванредну сједницу
Посланик СНП-а Срђан Милић казао је јуче “Вијестима” да очекује да предсједник Скупштине Иван Брајовић одржи дату ријеч и на новој сједници Скупштине, чије је заказивање најавио за наредне дана, омогући да се на дневни ред уврсти формирање анкетног одбора у вези оцјена о “ендемској корупцији” са посебним освртом на аферу “Можура”.

Милић и његова колегиница Данијела Павићевић су 22. јуна предали Скупштини ову иницијативу, прво са 24 потписа па са потписима свих 39 опозиционих посланика. Брајовић је тада иницијативу одбио јер је требао потпис 27, а не 24 посланика, и казао да су остали посланици потписали након истека рока.

“Очекујем да ће испунити ријеч и да ће бити нове сједнице наредних дана. Ако до тога не дође, тражићемо ванредну сједницу. Важно нам је да смо добили потпис и подршку свих колега из опозиције и оних који бојкотују парламент. То је прво потпуно јединство опозиције у овом сазиву”, казао је Милић.

Оцјене да у Црној Гори влада “ендемска (дубокоукоријењена) корупција” дали су организација “Freedom house”, а затим и амбасадорка САД-а у Црној Гори Џуди Рајзинг Рајнке.

(Вијести)

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: