Тужилаштво тражи затворске казне за Додика и Лукића – шта каже одбрана

Тужилаштво БиХ приликом изношења завршне речи, затражило је затворске казне за председника Републике Српске Милорада Додика и в.д. директора Службеног гласника Милоша Лукића, уз 10 година забране обављања јавне функције, преноси РТРС.

Тужилаштво је тражило затворску казну близу максималне за наводно кривично дело за које се терете што је пет година затвора.

Председнику Републике Српске Милораду Додику и в.д. директору Службеног гласника Милошу Лукићу суди се „због непоштовања одлуке“ Кристијана Шмита.

Адвокат затражио да председник Српске буде ослобођен

Адвокат Горан Бубић затражио је данас током извођења завршних речи пред Судом БиХ да буде ослобођен председник Републике Српске Милорад Додик коме се суди за „непоштовање одлука“ Кристијана Шмита, указавши да је у овом предмету реч о кривичном продору права у сферу политике.
Бубић је истовремено затражио и више времена за изношење завршне речи. Претходно је тражено два сата за одбрану и два сата за Додика.
Бубић је рекао да се полази од тога, чак и да је високи представник легитиман, да нема кривичне одговорности председника Републике јер је реч о делу малог значаја – стављање потписа на указе.

„Укази ништа не мењају и немају правне последице, док тужилац у оптужени износи битну тврдњу да је Шмит донео одлуке којим се поништавају закони у Народној скупштини Републике Српске и спречио њихово ступање на снагу“, истакао је Бубић.

Он је навео да је Додик познати политичар у региону којем српски народ константно указује поверење већ 20 година, те да је су у време извршења дела Додик и Шмит водили политичку борбу.

Бубић је рекао да иза Додика стоји подршка бирача, а иза Шмита контроверзан мандат.

„Високи представник није ваљано именован“, рекао је Бубић, уз напомену да је одбрани онемогућено да докаже легитимитет дипломата.

Он је указао да је Додик био дужан да потпише, јер би у супротном прекршио Устав и заклетву и изложио се опасности кривичног прогона.

„Већи број правних експерата уверили су Додика да се налази у зони политике, а не кривичног права“, рекао је Бубић, пренела је Срна.

Навео је да закони нису примењивани и нису имали правне последице.

„У оптужници се тврди контрадикција да је законодавни поступак у току, а истовремено да је Шмит законе поништио“, навео је Бубић.

Указао је да је Шмит спорне одлуке донео без икакве правне процедуре у пакету, те очекивао политичку реакцију Додика.

„Овим изменама кривичног закона ради се о пуцњу у леђа и клопци Додику с обзиром на то да Шмит није следио праксу високих представника када су били легални, чиме се створила магла с циљем елиминације Додика из политичког живота“, образложио је Бубић.

Он је истакао да се његов брањеник нашао у кривичноправној зони, а да тога није био свестан.

Бубић је навео да је председник Републике окупио тим правних стручњака који су му рекли да високи представник нема законодавна решења.

Указао је да су мандат и овлашћења високог представника изван оквира Дејтонског споразума и да је његова улога заменска, те и да је легалан, а није, не може да доноси законе.

„Високи представник не може заменити законодавно тело, осим у случају да дође до блокаде“, јасан је био Бубић.
Бубић је истакао да је председник Додик потписао указ, због којег му се суди, пре него што је наметнута одлука Кристијана Шмита о измени Кривичног закона БиХ ступила на снагу.

Објаснио је да је Шмит измене Кривичног закона донео 1. јула 2023. године, а да су у „Службеном гласнику БиХ“ објављене 7. јула, исти дан када је и Додик потписао указ.

Додиков бранилац истакао је да закони ступају на снагу осам дана након објављивања у „Службеном гласнику“, а у посебним случајевима бар један дан након објављивања.

„Чак и у том случају на снагу би измене Кривичног закона ступиле 8. јула, дан након што је Додик потписао указ“, рекао је Бубић, који се током изношења завршних речи више пута осврнуо на легитимитет Кристијана Шмита, као и на овлаштења и легално изабраних високих представника.

Бубић је нагласио да по Уставу БиХ нема високог представника.

„Овде имамо подвалу где се одлуке Кристијана Шмита желе представити међународним правом“, рекао је Бубић и додао да се Шмитова одлука не може представљати као међународна воља.

Он је подсетио да је и у Анексу 10 Дејтонског споразума наведено да је високи представник само тумач и медијатор.

„Ни тај Анекс 10 не каже да његова воља може бити међународно право“, нагласио је Бубић.

Осврнуо се и на чињеницу да у овом случају не постоји оштећена страна, наводећи да су након потписивања указа грађани Републике Српске упутили више од 1.000 апелација према Уставном суду БиХ.

Бубић је рекао да два закона која је донела Народна скупштина Републике Српске, а које је Шмит поништио, нико није ни покушао применити.

Додиков бранилац подсетио је и на чињеницу да одлуке високих представника нису објављиване у „Службеном гласнику БиХ“ од 2011. године.

У Суду БиХ дата је пауза, након које ће Бубић наставити са изношењем завршних речи.

Спутњик

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: