Тужилаштво у психотичном делиријуму: Мажуранић и “Лепи Мића” бранили Станковића

На конференцији за медије, коју је данас организовало Врховно државно тужилаштво поводом синоћ објављеног снимка на коме се чује да је ВДТ Ивица Станковић примао паре од власника Атлас групе – Душка Кнежевића, по већ устаљеном обичају када су овакве „манифестације“ у питању, главну улогу преузео је Тајновидац Миливоје Катнић, звијезда играног филма „Државни удар“.

Након што се ВДТ Станковић обратио медијима истакавши да су многи покушали да дискредитују његово име и рад, али да то нијесу успјели, па неће ни сада, „храбро“ је, због унапријед преузетих обавеза (!?), напустио „позорницу“, дајући колеги Катнићу прилику да „заблиста“.

Прилику какву искусан стратег њеовог реномеа, „доказан“ и у црногорском правосуђу али и војсци, никако није  могао пропустити.

Тако смо од Катнића сазнали и да је презентовање снимка синоћ био иницијални моменат да се за Вујошевића промијени статус у степен основане сумње, иако овај снимак нема, по Катнићу, доказну снагу.

Умјесто јасних и децидних одговора на питања везано за начин на који је оптужени Вујошевић, који је према тврдњама самог Катића на инсистирање Ивице Станковића запослен на високоодговорној функцији у тужилаштву, напустио Црну Гору – добили смо предавање о максимализму и минимализму, те његовом односу према властитој и државној својини.

Умјесто да одговори у коју је земљу отишао поменути Вујошевић након што је напустио земљу, те како је то могуће ако је скоро годину дана био под надзором и осумњичен да је члан организоване криминалне групе коју је још 2010. основао Душко Кнежевић, добили смо „инспиративно“ предавање о Нобелу, и обећање СДТ-а да ће, у случају да добије Нобелову награду, исту поклонити у хуманитарне сврхе!

На питања новинара од суштинског значаја тужилац Катнић је одговарао похвалама Ивици Станковићу, помоћници Вукчевић и сарадницима, уз појашњење израза „десна рука“, али и стиховима Ивана Мажуранића из спјева „Смрт Смаил-аге Ченгића“, да би читаво излагање „зачинио“ овим, заиста посебним, запажањем:

„Сјећате се кад сам ја оно популарно говорио о оној стризици што лове рибу? Аех, то је то. Сад их треба наћи. Неки су ђеца. Неких и нема на овај свијет. А ми нијесмо још нашли кроз ову црвоточину да прођемо. Нити можемо ни напријед, ни назад у вријеме; него смо у ово које јесмо. Али ће то бити. То је најважније за тужиоца, то да он има доказ.“

Наравно, и овом приликом СДТ Катнић је истакао своје изванредне способности у професионалном смислу које су, како рече, потврђене и некаквим резултатима, али се, свакако по први пут, похвалио и својим физичким изгледом:

„Гдје год да одем људи ме зову, хоће да се сликају са мном. Па шта да радим кад сам лијеп? И ти знаш да сам лијеп.“, једно је од Катнићевих „размишљања“, које на најбољи начин илуструје озбиљност црногорског правосудног система.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: