Тужилаштво „види подметање“ када њих оптужује Душко Кнежевић, а „не виде“ када они то чине пуковнику Алексићу

Прошле су више од три године, од када је 2. октобра 2016. године лишен слободе пуковник Војнобезбједносне агенције (ВБА) Србије Радован Алексић због наводне сумње да је 11. јула 2016. године покушао убиство полицијског службеника Предрага Шуковића, бившег начелника Одсјека за борбу против организованог криминала у Управи полиције Црне Горе.

Предмет се, како смо и већ много пута писали и даље налази у фази истраге без наговјештаја када би се иста могла окончати.

Широј јавности је познато да је пуковник Радован Алексић негирао извршење кривичног дјела уз тврдњу да се тога дана налазио у Београду, понудивши Тужилаштву да све то провјери преко надлежних органа Републике Србије.

И како тога дана, тако и данас.

Радован Алексић је провео у притвору нешто мање од три мјесеца након чега је, уз јемство, пуштен на условну слободу. Наиме, у решењу о прихватању јемства, судија за истрагу Вишег суда Владимир Нововић је навео да окривљени не може напуштати пребивалиште у Подгорици без одобрења.

Током прве године истраге Радован Алексић није реаговао на радње истражних органа препуштајући да се око њега изврше све потребне провјере, не само за случај напада на Шуковића већ и за све друго што црногорски органи буду сматрали да треба истраживати.

Управо зато се није ни обраћао државним органима Србије за помоћ. Након истека уобичајеног рока за истрагу поступно је давао примједбе на поједине процесне радње и наводне доказе истражних органа.

Ко су стварни налогодавци и извршиоци?

Како је наш портал је у сазнању, пуковник Радован Алексић је на првом саслушању у ВДТ али и у каснијим писаним приговорима на поједине радње, оптужио црногорске службе безбједности, Управу полиције Црне Горе али и само Тужилаштво да су, по налогу појединаца из државног врха, њему свјесно и плански подметнули покушај убиста Предрага Шуковића у намјери да прикрију стварне налогодавце и извршиоце кривичног дјела, да се обрачунају са њим и доведу га у везу са наводном дестабилизацијом Црне Горе.

Вријеме је показало, рекло би се, да су његове тврдње биле тачне. Наиме, према тврдњи пуковника Алексића, овај кривични поступак није почео пријавом једног криминалца из Сарајева, већ је њему смишљено подметнуто кривично дјело од стране структура из сектора безбједности а прича о пријави неког бандита из БиХ, који га наводно препознао на објављеном видео снимку је намјењена неупућеном грађанству.

Оно што је индикативно, јесте да Тужилаштво и СДТ Миливоје Катнић, „не уочавају“ подметање које је у овом поступку евидентно према пуковнику Алексићу, док бурно и агресивно реагује на доказе које предочава јавности ових дана Душко Кнежевић, називајући их подметачинама и монтираним снимцима.

По свему судећи, намјера црногорских органа је била да се, преко Алексића, обрачунају са српским системом војне безбједности, прије свега са ВБА Србије (некадашњи КОС) и на тај начин покушају компромитовати и државу Србију.

Наиме, пуковник Алексић је оптужио истражне органе за подвалу уз тврдње да све што су током истраге урадили нису чинили како би разјаснили покушај Шуковићевог убиства, већ са циљем да се њему подметне тешко кривично дјело које није починио.

Оно до чега је дошао Истраживачки центар ИН4С, је сазнање да свака радња у овом поступку представља лаж и обману, почев од лажног и фингираног извјештаја граничне полиције о његовим преласцима државне границе, о чему смо већ писали, преко намјештеног, монтираног и накнадно измјењеног видео снимка на коме се не види моменат извршења кривичног дјела нити средство којим је исто извршено, па до исказа наводних свједока, бивших војних лица и суђених криминалаца, који нису очевици и чије сведочење ништа не значи јер се ради само о личним процјенама и нагађањима.

Преглед кретања пуковника Радована Алексића у периоду јун – октобар 2016. године

Дана 26. јуна 2016. године усао у Црну Гору на границном прелазу Бијело Поље.
Од 26. јуна до 04. јула 2016. године борави у Подгорици
Од 04. јула до 17. јула 2016. године борави у Београду
Од 17. јула до 06. августа 2016. године борави у Црној Гори
Од 06. августа до 11. августа 2016. године борави у Београду
Од 11. августа до 29. августа 2016. године борави у Црној Гори
Од 29. августа до 09. септембра 2016. године борави у Београду
Од 09. септембра до 19. септембра 2016. борави у Црној Гори
Од 19. септембра до 26. септембра 2016. борави у Београду
Од 26. септембра до 02. октобра 2016. години борави у Црној Гори.
Дана 02. октобра 2016.године лишен слободе на граничном прелазу Добраково при изласку из Црне Горе.

Оно што постаје индикативно, је да у неким случајевима,   видимо да црногорско правосуђе изриче пресуде на основу слободних процјена и теорија.

Свакако не треба заборавити и како сазнајемо, лажно вјештачење вјештака антрополога, патолога по струци (?), који је, намјерним уношењем нетачних података о Алексићу и погрешним описом његових антрополошких карактеристика, по процјени стручних лица блиских пуковнику Алексићу, ушао чак и у зону кривичне одговорности.

Јасно су уочене и тешке злоупотребе институција и појединаца, посебно код вјештачења телефона одузетих од Алексића гдје су и прије самог вјештачења измијењени садржаји и већи дио преписке, посебно су прије вештачења брисани садржаји који показују да се Алексић 11. јула 2016. године налазио ван Црне Горе, затим покушаји манипулације телефонским саобраћајем оствареним у то вријеме, противзаконитим поступањем полиције у неким радњама и прије саслушања код тужиоца, о чему смо раније извјештавали.

Нечувен однос Тужилаштва током поступка

Важно је напоменути да код пуковника Алексића није пронађено никакво оружје.

Током трајања овог поступка, о чему је ИН4С више пута писао, забиљежен је нечувен однос Тужилаштва везан за ускраћивање права на увид у списе предмата.

Такође, сазнајемо да је ово вријеме, посебно на почетку, пуковник Алексић био изложен разним притисцима и непријатностима. Постоје индиције да је прикривеним притисцима костантно изложен и један његов бранилац.

За случај пуковника Радована Алексића, о чему смо већ писали, заинтересоване су поједине међународне организације првенствено због чињенице да је на многим адресама ван Црне Горе, по свој прилици, позната структура из које је извршен напад на Шуковића, као и због мотива које је неко у Црној Гори имао да у цијелу причу без икаквог разлога уведе пуковника ВБА Србије.

Интересовање иностраних организација за случај пуковника ВБА

Наш портал је у сазнању да су, још у вријеме Алексићевог боравка у притвору, представници појединих иностраних организација испољили интересовање за овај случај код тадашњег Заштитника грађана Србије Саше Јанковића.

То је разлог што је Јанковић реаговао и затражио информације о поступању према Алексићу од канцеларије Обудсмана у Подгорици. Сазнајемо такође, да је пуковник Алексић, у писаној изјави за представнике међународних организација директно оптужио црногорску полицију и Тужилаштво за подметање тешког кривичног дјела уз напомену да су службеници ЗИКС Спуз према њему поступали коректно.

Истражни органи су утврдили да се Радован Алексић и Предраг Шуковић уопште не познају, нити се међусобно познају особе из њихових породичних, личних или пословних окружења. И што је такође веома битно за истрагу, пуковник Алексић не познаје и нема никаквих додирних тачака са лицима из државног врха и безбједносног сектора Црне Горе са којима је Шуковић у сукобу.

Зато истражни органи дугују објашњење јавности зашто би Алексић то урадио и то још у најпрометнијем дијелу Подгорице, на мјесту гдје у сваком моменту присутан велики број људи. Чудно и индикативно је да истражни органи коначно не схвате да је то учинио неко ко је био сигуран да га неће полиција зауставити нити тражити.
Имајући у виду опис послова којима се Предраг Шуковић бавио и чињеницу да је рођен и одрастао у Подгорици, мало је вјероватно да он не зна ко је стварни извршилац и налогодавац напада на њега. У прилог томе говори чињеница да се његов адвокат Горан Родић уопште не интересује за истрагу коју води Тужилаштво.

Зашто није саслушан премијер Душко Марковић?

Интересантно је да истражни органи своје активности нијесу уопште усмјерили према оним лицима са којима је Шуковић био у сукобу. Од стране Тужилаштва нико није саслушан на те околности. Опште је позната јавности чињеница, да је Шуковић својевремено оптужио актуелног премијера Душка Марковића и са њим повезана лица да су интересно повезани са прометом дуванских производа и нелегалним пословањем фабрике цигарета у Мојковцу.

Осим тога Марковић је јавно саопштио да је неко покушао убити Шуковића да би се нанијела политичка штета њему. Све док јавност остаје ускраћена за детаљније појашњење ове његове изјаве можемо сматрати да премијер Марковић добро зна ко је извршилац и налогодавац овог кривицног дјела и иступом скреће пажњу јавности на погрешну страну. Дио његове изјаве „да о пуковнику Алексицу не зна ништа“ је коректан.

По ономе шта се дешава око овог случаја и шта су намјеравали постићи овом намјештеном и слободни смо рећи монструозном конструкцијом, и како су се покушали поиграти са једним југословенским и српским официром, види се да Душко Марковић и стварно не зна ништа о пуковнику Радовану Алексићу.

Према недавном извјештавању недељника Монитор, постоје бројна документа и транскрипти разговора особа које су носиоци тог нелегалног посла а међу њима се помињу и лица из државног врха Црне Горе. Као један од руководећих људи у Управи полиције Шуковић је истраживао те нелегалне послове што је резултирало озбиљним сукобом унутар сектора безбједности.

Оно што је по свему судећи чињеница, је то, да он то није радио сам, већ су иза тих активности стајале и одређене структуре АНБ али и друге структуре у држави и чак поједини представници страних организација које су партнери црногорским службама. У вези тога је Шуковић имао контакте и са дипломатама из Амбасаде САД у Подгорици.

Предраг Митровић рањен на сличан начин као и Шуковић

Такође, према сазнањима Монитора, у истрагу о пословања илегалних фабрика за производњу цигарета је била укључена и Управа за спречавање прања новца на чијем челу је тада био Предраг Митровић на кога је такође пуцано испред породичне куће у Подгорици. Митровић је рањен, на сличан начин као касније Шуковић. Тај случај ни до данас није разјашњен.

Смијењени сви који су истраживали нелегалну производњу цигарета

Након избијања афере са нелегалном производњом цигарета, не само да нису предузете никакве мјере Тужилаштва, него су смјењени сви који су истраживали ту дјелатност. Тада је смијењен и премијер Игор Лукшић, тадашњи директор полиције Божидар Вуксановић, шеф Одсјека за борбу против организованог криминала Предраг Шуковић и директор Агенције за спречавање прања новца Предраг Митровић.

„Докази који емигрирају“, наравно Катнић

На крају је дошла изјава Специјалног државног тужиоца Миливоја Катнића, да нема доказа о производњи цигарета, односно да су докази „отпутовали“. Све у његовом стилу.

Због међусобног сукоба Душко Марковић и Предраг Шуковић су завршили пред Основним судом гдје је суђено Шуковићу по Марковићевој тужби због наводних упућених пријетњи.

Предраг Шуковић је том приликом означио Марковића и њему блиске људе за стварање кланова унутар АНБ и Управе полиције.

Одмах након овог судског спора на Шуковића је неко пуцао у центру Подгорице. Јасно је да разјашњавање овог случаја није у интересу онима који су били са Шуковићем у сукобу и које је он означио као носиоце организованог криминала у врху власти.

Али, пуковник Алексић не познаје Шуковића, нити познаје лица из врха власти, полиције и АНБ и нема никаквих додорних тачака са пословима које је истраживао Шуковић. Остаје најасно зашто се истрага води против њега. Постоје озбиљне индиције да се врши утицај на Тужилаштво да се овај случај још увијек држи отвореним. Заборављају при томе да је Алексић држављанин Србије, да му је кретање ограничено на општину Подгорица и да се поступак не мозе водити у недоглед.

Зашто је Алексићу подметнуто тешко кривично дјело

У октобру 2016. године истражни органи, прије свега Тужилаштво и Управа полиције Црне Горе су, обавјештавајући јавност о хапшењу пуковника Радована Алексића, снажном медијском кампањом покушали криминализовати овог држављанина Србије доводећи га не само у везу са покушајем убиства Предрага Шуковића већ и са наводном дестабилизацијом безбједносне ситуације у Црној Гори и везу са српским обавјештајним службама.

Већ тада је постало јасно да разлози хапшења пуковника Радована Алексића нијесу уопште везани за покушај убиства Предрага Шуковића већ за тадашња политичка дешавања која су претходила пријему Црне Горе у НАТО савез иако није уопште јасно на који начин се може он довести у везу са тим.

Наравно, при свему томе се не смије испустити из вида основни циљ ове подвале – прикривање стварног извршиоца и налогодавца овог тешког кривичног дјела. Такође је очигледно да црногорска власт, прије свега службе безбједности, случај Предрага Шуковића користе за обрачун са пуковником Радованом Алексићем из разлога који су само њима познати.

Одговор на питање зашто се црногорска власт обрачунава са њим могуће ја да лежи у чињеници да је Алексић присутан у Црној Гори од почетка осамдесетих година прошлог вијека, да је то вријеме провео претежно обављајући обавјештајно-безбједносне дужности и једно вријеме руководио дијелом војног безбједносног система у Црној Гори, што му је омогућило учешће у најзначајнијим дешавањима, посебно у неким преломним догађајима током последње двије деценије.

Након свега је јасно да је подметање ове монструозне оптужбе имало за циљ крминализацију пуковника Алексића а преко њега криминализацију српског војног обавјештајног система и њено довођење у везу са активностима које су могле компромитовати и државу Србију.

Осим тога, извјесно је, да је неко је у дјеловању пуковника Алексића видио сметњу у неком времену и по разним питањима из чега је проистекла потреба за његовом изолацијом у Подгорици и онемогућавањем рада и контаката у Србији, што видимо да траје већ три године. Све и да је то тако, како су смислили црногорски велики стручњаци (а није тако) пуковник треба да одговара за оно што је урадио а не оно што није. То никако не треба да се дешава у држави изнад које је небо највише плаво.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: