Тужиоци изабрали најбољег међу њима

Пише: Теодосије

Врховни мора бити бољи од свих. Није лако бити први. Још у ЦГ. Мало је Станковића, скоро да их нема у таквој „величини“.

Боже, како је тужилаштво срећно што имају баш њега. Он је преузео на себе све што други на некој нижој неважнијој основи раде и рекао, иако га нико није скоро ни чуо – Људи ја нећу никада признати да ми је „човјек са потјернице слао новац“, без обзира што ми је дао и што је овај мој секретар био носилац коверата и све јавно признао да је све то истина.

Зато ће он сада „мало у самици“ спушког подрума да дође до пуне истине и „правог мишљења“. Тако се то ради. Истина је оно што кажу они које изаберу, они на власти. Зна то и Мило за Рајка Куљачу, којега је пред свима у кругу његових љубитеља провода и бјеличастих вечери јавно презирао, али му се онако уплашеном и „полицијски доушничком“ морало вјеровати.

То је тужилаштво већином било занатлијска сквадра у борби за „месијанским лудилом“. Ето, то је тужиластво у ЦГ. Све што каже уплашени свједок и кум „Гугијев“ је пуна истина, у то Мило не сумња. Али овдје, када читава регионална јавност чује да најближи сарадник Врхивног прима новац и предаје га Врховном, од „лица која бјеже од правде“ – то није никакав доказ. Не, какви. Иако Врховни моли да се не објављује ништа, па ће он вратити све што је узео.

Е, Станковића треба изабрати упркос свему. Из ината, да Ди Кеј не би „побједио“,  иако су они на челу са Милом, поражени данашњим избором, јер у Врховног сви сумњају, па чак и Мило. Зна га он од раније и његову бившу супругу, али извините то су приватности и скривене љепоте тајних блискости.

Сада када се све открило и када се у све сумња ЦГ на челу са шефом фамилије бира за Врховног тужиоца човјека који према свједочењу његовог секретара узима новац од „лица са потјернице“, који жели тај новац и да врати само да се не чује за сву ту бруку и срамоту, који за секретара држи човјека којег Специјално тужилаштво „опсервира“ већ годину дана, који убрзо постаје „члан криминалне групе“ по наводима истог тужиластва – што само значи да су криманалне групе ушле у сам шири кабинет Врховног и да ту није много оних који нијесу упетљани у болест корупције.

Јер, замислите, исти секретар који носи новац од лица са потјернице Врховном већ је успио у августу мјесецу, према наводима специјалне тужитељке, да другог тужиоца подстакне да једном лицу не одреди притвор иако су постојали законски основи. Вјероватно уз помоћ неке „коверте“.

Да ли ви, драги људи, разумијете све ово – за Врховног се бира човјек који сам узима новац, како тврди његов секретар, који у међувремену постаје члан криминалне групе Ди Кеја јер је, нема што друго, носио новац да као овај августовски тужилац не би примјењивао закон, и исти у ратама предавао и самом Врховном.

Да ли је ово бордел коруптивности у коме сви личе на Врховног, у шта не вјерујем јер има у том скривеном механизму и поштених људи, или је Врховни симбол режима који надилази сам еснаф и бива споменични пораз друштва у цјелини.

Или је ово само инат Мила, господара, да му је све допуштено, да све може – да гледа људе у лице и лаже и најверније, као и сада, не без сентименталности према породици Станковић, иако се син Врховног фотографише у друштву „лица са потјернице“, са њиме размјењује „пријатељске СМС поруке“ и најављује свадбу са особом из породице којој се суди можда и због наивне вјере у ријеч ЦГ господара.

Питаћете се као и ја одакле толико пријатеља Врховног, а сви су са „потјернице“. Или је он лажни Врховни, или је само лутка других које треба чувати, јер су му давали или узимали од других више од њега, или је просто тако одлучио Први – јер, по његовој мора бити, без обзира што се данас стиди читав тужилачки еснаф, али – мора да ћути.

Све то презире независна и слободна јавност – ако је још има у ЦГ, али радије ћути, јер би ријечи биле опасне. ЦГ је добила Врховног који највише говори о самој власти у ЦГ. Он је њихова слика, њихово друго ја. Све што они скривају он је показао, зато га и бране тако одлучно и упорно, иако сви знају да је Он одавно „мртав“ и без утицаја. Али ако га одрже вјештачки у животу – можда и други „његови послодавци“ продуже живот.

А морал – он је на двору одавно умро! Зато и Врховни може да глуми да је још жив!

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: