Тужни збор улизица звани Влада Црне Горе

Пише: Михаило Меденица

Волео бих да Вам се обратим с „поштовани“, али не могу! Неће рука, а неће ни душа, јер како поштовати некога ко је од Црне Горе начинио прћију, отирач белосветског шљама, дневну болницу своје лудости?!

Лудости, вала, јер шта је потурање Црне Горе у НАТО, ко прецвале курве коју ни камионџије више неће, до лудост и брука која ће живети довека!

Једнака оној да признате Косово и Метохију, „сердаре“ јада и нимало поштовани коловођо тужног збора улизица, званог Влада Црне Горе!

Не могу, богами, више ни да ти персирам јер и то иште поштовање, а рекох да поштовања немам, иако сам баш на тим часним брдима васпитаван да старијег поштујем вазда, али залуд теби која година више од мојих, кад памети мањка!

Шта то Црна Гора, да црња не може бити, добија уласком у то зло, осим тебе довека на власти?!

Ништа до шамар, шамарчину по образу у који смо се вазда клели, а вала и били знани по њему, али шта ти о томе знаш, изроде предачких гробова и аманета?!

Ако ти је већ до Црне Горе, како се заклињеш, чујеш ли глас Црногораца ил’ Срба из Црне Горе (без разлике како се ко изјашњава, сви су једногласни) да неће ту шаку освећене и гробне земље у НАТО, аман?!

Чије си то владе председник ако ти се вапај народа ломи ко талас о хриди, и кога предводиш до то „стадо“ послушника што су и веру, и вечеру, и шта год треба продали само да ти седну уз скуте?!

Нисте ви Црна Гора, несрећници! Није настала с вама нити ће нестати после вас, али ће брука живети довека, несоју људски!
Чиме си купљен и трипут препродат да гониш у кас ту уморну старицу ка џелатима што су јој побили синове и кћери?!

Којом си то Божјом заповешћу овлашћен да се у име часних потомака славних предака спрдаш с Ловћеном, Острогом, Морачом, Мојковцем…?

Ако већ не чујеш сужње, чујеш ли себе?! Ако чујеш ‒ чујеш ли Мила Ђукановића како искрено презире Мила Ђукановића, јер и себе си издао иако ни у шта осим себе и ниси веровао, али и такав си потомак никшићких јунака због којих је мала Црна Гора била већа од васељене!

Није ово јалово гуслање потомка мојковачког страдалника, већ вапај човека који је пупчаником довека везан с Црном Гором, без разлике колико далеко отишао од ње: ако си већ учинио да нас се преци стиде, не чини да нас потомци куну!

Ај’ ти слободно у НАТО ‒ сила си сам за себе, примиће те оберучке, а Црну Гору остави онима којима је на срцу и чији глас не чујеш!

Схвати, аблеку ‒ у кући покојника за крвника нема места, осим ако тај твој НАТО не сматраш каквим батлијом Црне Горе и перјаником наше славе?!

Не чини више, молим те, преклињем, да та света брда и сињавина мора буду дневна болница лудости политике једног човека и стада срамних послушника!

Послушај глас свог народа, ако је још увек твој и ако си барем још промилом њихов…

И не заборави, никад, оне владичине: „Коме закон лежи у топузу, трагови му смрде нечовјештвом“, кад се већ хваташ топуза ко дављеник сламке, а добро знаш колико му је сламка од помоћи…

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: