У Андрићграду промовисан Маловићев роман „Једро наде“

У Андрићграду, у књижари „Или-или“, у Улици Младе Босне, промовисаноје  „Једро наде“, роман Николе Маловића, овогодишњег добитника три престижне књижевне награде, „Борисав Станковић“, „Печат времена“ и „Бранко Ћопић“.

Пред вишеградском публиком Лагунин писац представио се, након кратке најаве организатора, сам – причајући и анимирајући публику читав сат, казивањима до којих све тема меандрира прича осмишљена да понуди боје, укусе и мирисе Медитерана, али и да храбро упери прст у теме као што су пандемија хомосексуалности, канцера и распада породице – у временима када Европа подсећа на оболелог од АИДС-а кога брине бубуљица на бради.

У препуној књижари која је добила назив по омиљеној књизи Иве Андрића (написао је Серен Кјеркегор, дански филозоф), Маловић је одговарао на питања љубитеља праве илити лепе књижевности, у вези с тим да ли се српска књижевност осолила, или пак загадила романизмима, по којима је израз нашег најнаграђиванијег обалног писца познат.

У сред Андрићграда, Маловић је казао како никоме ни у мислима не пада на памет да слично питање постави Андрићу који је многе турцизме инкорпорирао у српски, из чега произилази да су романизми којима писац из Боке Которске зналачки барата, лексичко благо које би, да није њега, у нарамцима пригрлили Хрвати и прогласили их својом искључивом нематеријалном баштином, а можда и заштитити код Унеска.

Овако, „Једром наде“, и не само тим Маловићевим романом, српска књижевност има летигиман излаз на море.

Радња романа прати Николу Смекију, амбициозног модног индустријалца из Барија, који се на позив градоначелнице враћа у Пераст, град својих предака, да би поново покренуо и оживео традиционалну производњу морнарских мајица.

У свету који потпуно зависи од технологије, еволуирани Гоогле преузео је улогу бога, па надгледа све и свакога.

Шјор Смекија успева да броди дигиталним лавиринтом, открива како је плаво-бели дезен настао на Медитерану и којим то чудом упорно опстаје кроз векове. У најлепшем заливу на свету, јунак се заљубљује у необичну мештанку која ће му открити, не само тајне барока, већ и да је љубав једино што интернет још увек не може да забележи и архивира…

„Једро наде“ је роман о историјском развитку морнарске мајице која је на Медитерану много више од елементарног комада гардеробе. Плаво-беле пруге су јединица стила свеприсутног поморског култа, модни мит, али и оличење сексуалности. На приморју је свако ко носи пругастоплаву мајицу ходајуца авантура.

Капетански Пераст политички је одвојен од суседног Котора. Има председника који тврди да 1492. г. ни на једном од три брода с Колумбом није пловио католички свештеник, али јесте  тумач за хебрејски.

Маловић је као нико пре њега, у роман уткао логику приморског начина живота, и исплео љубавну причу у срцу урбане барокне бајке. Пред нама је изузетна повест о чувеном дезену који је постао глобални бренд, у чију историју су умешани Јевреји, католички краљеви и откриће Америке.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: