У Београду одржана промоција збирке пјесама ,,Вила са Кошара”

Свечана сала Дома војске у Београду била је премала за све који су синоћ желели да присуствују промоцији збирке песама „Вила са Кошара“, Невена Милаковића, песника „који је расплакао читав један народ“!

Заиста величантсвено вече посвећено Милаковићевом стваралаштву увеличао је хор Министарства одбране Републике СРбије, који је емотивним извођењем песама „Виле са Кошара“ и „Јечам жњела“ расплакао публику, но те нису биле сузе жалости и јецаја већ сведоци онога што поесзија Невена Милаковића јесте: писана руком а исписана душом, душом човека који је у сваком стиху своји песама и умирао и васкрсавао.

Величанствену промоцију је говором отворио Веселин Џелетовић, књижевник, затим се публици обратио Милош Јанковић, председник Удружења књижевника Србије речима: „Прознајем, братски, немрзитељски, песнички, мом брату по перу Невену на сваком стиху из „Виле“. Додуше, правдам и тешим своју завидљивост тиме да ту песму, заправо, и није написао он- иако је писала његова рука- него да је „Вилу са Кошара“ написао онај Који над свима нама бди и чијом се милошћу и промислом све и догађа, па и рађање такве песме- по мом скромном суду- једне од најбоље икад написаних на српском језику“, истакао је Јанковић, напоменувши да су многе песме Невена Милаковића: „Наднаравне и надумне, неомеђене мерљивим и видљивим“…

Наком председника Удружења кљижевника Србије скупу се обратио Михаило Меденица, новинар нашег портала, истакавши да је читаво стваралаштво Невена Милаковића лек забораву, којем смо као народ, нажалост, склони.

– Невенови стихови су међаши који нам јасно касзују ко смо, одакле смо и куда нам ваља ићи, јер без сећања и памћења нисмо ништа до залутали у магли безречја и без идентитета! Милаковићеве песме су крајпуташи пред којим нам ваља сазтати и прочитати шта на њима пише, како бисмо за вјекве запамтили због чега смо народ страдања и славе! У сваком стиху Невен је себе распео, себе нештедимице дао, за сваку риму је пострадао не жалећи главу јер зна да она није оно највредније што имамо, већ оно за шта је имамо дати- за живот вечни и памћење да смо пострадали јел ваљамо, и да смо због тога народ васкрсни! Невенова поесзија је вапај Србина под земљом, на њој и над њом…- подсетио је Меденица.

Безамало Литургијско вече, Невен Милаковић је „причестио“ рецитујући неколико својих песама, од којих је сигурно најзнајчајнији и најбољи сонетни венац о Јасеновцу, који је и према његовим речима песма свих његових песама, која је, нажалост, остала у сенци „Виле са Кошара“, но то није сенка мрака која потре и скрије већ бди над Невеновим стиховима који су га за живота надживели, окрилатили се и отргли, поставши ненадпевани тропари Србији.

На послетку, након Милаковићевог казивања песама, вече је привео смирају Дејан Спасојевић, издавач књиге, привилегован што је укоричио оно што ни векови неће моћи да саберу и сместе међу корице.

Мера Милаковићеве поезије је вечност, она је једини „издавач“ која ће његово стваралаштво заиста моћи да омеђи.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: