ИН4С

ИН4С портал

У Берлину одржан фестивал нове српске уметности и културе

1 min read

berlin2У Берлину је завршен први фестивал нове српске уметности – Сербинале са темом „О невидљивом“, на коме су током четири дана немачкој и међународној публици представљена дела савремених уметника из Србије.

Око 2.000 људи посетило је прво издање Сербинала, које је трајало од 29. августа до 1. септембра, а кроз секције филм, музику, ликовну и примењену уметност и подијум дискусију, постављено је питање невидљивости младих уметника како у Србији тако и на међународној арт сцени, наводи се у саопштењу Себинале тима.

„Од изузетног значаја је што се Сербинале одржало баш у Берлину управо ове године, јер се први пут на систематски начин представља савремена српска уметност, отвара прилика за размену између српских и немачких уметника и успоставља један дијалошки мост који је изван политичког спектра“, рекла је директорка фестивала Милица Трифуновић.

Сербинале је организован захваљујући малим приватним донацијама и партнерствима и без икакве помоћи било које државне институције из Србије, а подршка Амбасаде Републике Србије и Српске православне цркве у Берлину такође је изостала.

Једна од иницијаторки пројекта и уметничка директорка фестивала Јелена Милетић, истакла је да упркос недостатку подршке сви уметници представљени у оквиру Сербинала кроз свој рад директно или индиректно проблематизују питања незаинтересованости државних структура за њихово стваралаштво:

„Организовати четвородневни фестивал није било нимало лако, али нам је драго да су бар респектабилне културне институције у Берлину, препознале таленат младих људи из Србије који нимало не заостаје за оним што се иначе представља у овој светској уметничкој метрополи“, рекла је она.

У оквиру изложбе „Берлин мост Београд“ у Генерал Публиц галерији представљени су радови Слободана Стошића, Саше Ткаченка, Горана Мицевског и Ивана Петровића који се баве суморним стањем институција уметности у Србији.

Стошић каже да је кроз свој рад „Симулација“ желео да представи стварну слику Србије, будући да је „од државних институција, преко власти до музеја то све један велики, али врло баналан симулакрум“.

Светску премијеру имала је и изложба младог дизајнерског колектива „Side Effects“. Продуцент изложбе Марко Раденковић рекао је да је идеја била да се представе радови најталентованијих дизајнера кроз формат који може да буде пласиран на међународном тржишту, јер у Србији оно практично не постоји.

Филмови „Клип“, „Tilva Roš“, „The Box“, „Обични људи“, „Cinema Komunisto“ и „Живот и смрт порно банде“, који су кроз 12 пројекција приказани на Сербиналу, изазвали су велико интересовање берлинске публике која је била пријатно изненађена прогресивним стваралаштвом филмских уметника, јер су им пружили другачији поглед на Србију.

Берлински џез састав „Damir Out Loud“, на челу са трубачем из Србије Дамиром Бачикином, наступио је на самом отварању фестивала, а у оквиру музичког програма Сербинала наступила је и једна од најуспешнијих ди-џеј звезда са наших простора – Тијана Т, заједно са берлинским ди-џејем Јенеом Грабовским.

Током трећег дана одржана је и дебата о женама из југоисточне Европе „OstFrauen“. У фокусу дискусије биле су биографије и искуства успешних жена југословенског порекла, које живе и раде у Немачкој.

Учеснице дебате биле су концептуална уметница Тања Остојић и списатељица и новинарка Данијела Пилић, која је поручила да ако хоћеш нешто да урадиш – уради то без освртања и позивања на Србију, ембарго, сиромаштво и слично, ако имаш добру идеју – реализуј је.

Организациони тим Сербинала чине директорка фестивала Милица Трифуновић, арт директорка Јелена Милетић, координатор програма Наталија Милетић, преш и пи ар менаџер у Србији Лазара Маринковић и пи ар менаџер у Немачкој Ана Ледерле.

Селектор филмског програма био је редитељ Иван Икић, модераторка дебате Агнешка Хабрашка, а кустос изложбе „Берлин Мост Београд“ Ерих Херкрат.

Утисци немачке публике су више него охрабрујући, похвале и речи подршке непрестано стижу са свих страна, а организатори и иницијатори Сербинала се питају „да ли савремена уметност у Србији заслужује да буде невидљива“?

Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Privacy Policy