У блату до гуше
1 min read
Пише: Јован Пјешчић
Прије неки дан, у паралелној димензији нимало сличној овој у којој живимо, сиђаше један човјек 10-так минута са два ДПС оперативца, прије него што се они покупише и журно одоше до штаба. Присутна је била црвена свеска, бачена шаљива опаска да морају да дијеле помоћ али никако неселективно и изнебуха искрено изговорена мисао: ,,Радимо ово тридесет година, навикли смо, ђе ћемо сад мијењат’.“
Чинило се да никакво убјеђивање или прича не би пуно помогли. Објашњавати им да је сваки глас за ДПС који купе као да су ударили пијуком по манастиру Острогу и шутнули младу особу неповратно у бијели свијет или да чине кривична дјела и моралне гадости, имало би исти ефекат као да објашњавате деценијском зависнику од дроге да му дрога уништава живот. И његов и његових ближњих.
У истом том паралелном универзуму, има један специјални државни тужилац који повремено зажали за даном када је прихватио понуду да из основног државног тужилаштва пређе у специјално. Јесте већа плата, већи бонуси, али морао је по налогу безумног господара да води предмете на начин на који то нема много везе са правом и на штету права других људи. То и даље ради дисциплиновано и како му се каже. Али повремено се сјети преласка, уздахне и на трен зажали.
Једном су патријарха Павла питали како разумјети јеванђелску поруку да и човјек који не хаје за ваљан живот може да се спаси искреним покајањем у позном добу живота или чак пред саму смрт. Размисливши, вољени патријарх је потврдио да је то одиста могуће, али – лакше се из блата извући ако си у блато ушао до кољена, него ако си у блату до врата.
Дана 30.08.2020. године, у овој нашој димензији, потребно је да свако од нас гласом и одлучношћу не дозволи безумном господару да нас повуче за собом у блато богоборства, прогона православља, корупције, економског слома, мржње и подјела.
Прочитајте ЈОШ:
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
