У чак 15 општина влада бијела куга: Најдраматичније у Пљевљима

Андријевица, Бијело Поље, Беране, Цетиње, Даниловград, Гусиње, Херцег Нови, Колашин, Мојковац, Никшић, Петњица, Пљевља, Плужине, Шавник и Жабљак су петнаест градова у Црној Гори, гдје је у првој половини ове године забиљежен негативан природни прираштај, односно, већи број умрлих од броја рођених, пише Дан.

Најгора ситуација је у Пљевљима, гдје је број умрлих за 110 већи од броја рођених. Генерално, природни прираштај на нивоу државе је био позитиван, а само у једном мјесецу, и то марту, био је негативан и износио је 23.

Предсједник Општине Бијело Поље Петар Смоловић каже да иако је бијела куга присутна, у том гра ду се годишње роди око 500 беба и то је податак који последњих година охрабрује.

Међутим, како наводи, њима поред високе стопе смртности велики проблем представљају и миграције, које су карактеристичне за читав сјеверни регион, а не само за Бијело Поље.

– Када су у питању мјере, веома је важно да људи знају да су надлежности локалних самоуправа у том погледу ограничене, али оно што смо у претходном периоду урадили јесу мјере и подршка су грађанима како бисмо у одређеној мјери подијелили терет и преузели дио обавеза за које родитељи морају свакако да издвоје новац. Најприје бих истакао да смо суграђанима обезбиједили новчане накнаде за новорођенчад, које су ове године увећане на 150 еура за сваку бебу која се роди у Бијелом Пољу. Такође, од ове године родитељима помажемо кроз бесплатне уџбенике до 4. разреда основне школе, до сада су бесплатне уџбенике добијали само прваци – рекао је Смоловић за Дан.

Како је додао, младе брачне парове су ослободили такси за вјенчања током радног времена Општине, а смањени су и трошкови одласка матичара на терен.

– Једна од мјера којом желимо да помогнемо младе брачне парове, прије свега на селу, односи се на оне који одлуче да остану на селу и којима обезбјеђујемо преко Секретаријата за предузетништво и економски развој стеоне јунице. Вјерујем да ћемо у наредном периоду бити у прилици да мјере подршке проширимо – рекао је Смоловић.

Према оцјени Мојковчанке Љиљане Јокић из Грађанског покрета УРА, да бисмо имали позитиван природан прираштај морамо имати грађане који живе у држави у достојним условима који омогућавају стварање породице, без страха како је сјутра прехранити.

– Црна Гора је суочена са проблемом одласка младих људи из земље. Мислим да сви ми познајемо макар једну особу која је отишла из Црне Горе, а истраживања показују да 70 одсто младих размишља да оде из Црне Горе. Људи одлазе како би добили ван ове земље прилику да уче, раде и да буду једнаки са другима у наведеном, јер у Црној Гори нисмо сви једнаки,“ поручује Јокић, преноси РТЦГ.

Никола Ровчанин из Демократске Црне Горе, иначе Пљевљак, каже да је деценијска политика запостављања сјевера државе од стране ДПС, условила миграцију више од 50.000 грађана из овог региона.

Такође, како додаје, подаци говоре да су сјевер напуштали доминантно млади људи, па се стога мијењала и старосна структура становништва на сјеверу.

Природни прираштај је последњих година константао у паду, на је тако 2017. износио 909, годину дана раније 1.105, 2015. 1.057, 2014. 1.515, а 2013. 1.558.

Уколико се осврнемо на раније податке, очигледно је да је у годинама за нама природни прираштај био знатно већи.

Поређења ради, природни прираштај је 1991. године био 5.636, што је седам пута више него лани.

Ово је наставак негативног тренда, јер су према ранијим подацима, иако је природни прираштај на нивоу државе био већи, поједине општине константно суочене са изумирањем становништва.

Тако је негативан природни прираштај 2013. забиљежен у осам општина, 2014. године таква ситуација је била у десет локалних управа, 2015. у 12, а 2016. и 2017. у 13.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: