У Црној Гори 20 мултимилионера
1 min readУ Црној Гори је прошле године било 20 мултимилионера, један мање него 2012. године, показао је глобални извјештај сингапурске компаније Wealth-X о свјетским богаташима.
Према тим стандардима мултимилионер је онај који посједује имовину вриједнију од 30 милиона УСД или 22 милиона ЕУР.
„Укупна вриједност њихове имовине износила је двије милијарде УСД, колика је била и кад их је било 21“, казао је Вијестима представник Wealth-X- а, Фаузи Ахмад.
На званичној листи најбогатијих Европљана у овогодишњем извјештају сингапурске компаније уврштене су само земље у којима има 100 и више мултимилионера, тако да Црна Гора није рангирана.
У извјештају се не наводе имена богаташа, као ни начин на који су стекли енормно богатство. Насупрот тим, према подацима Монстата за 2012. годину, у Црној Гори је 70 хиљада или 11,3 одсто становништва имало потрошњу испод линије сиромаштва. Стопа сиромаштва је 2011. године била 9,3 одсто.
Укупна вриједност имовине неименованих црногорских мултимилионера, конвертована у ЕУР, чини скоро пола бруто домаћег производа (БДП) Црне Горе, или 46 одсто.
Од земаља региона, тај удио је већи у Хрватској, гдје 280 људи посједује имовину вриједну укупно 30 милијарди долара, што је 49,6 одсто њиховог БДП-а. Хрватска је уједно и земља са највише богаташа, по стандардима Wealth-X, али је по удјелу имовине ултрабогатих испред ње Босна и Херцеговина (БиХ).
Иако у БиХ има мање милионера него у Хрватској, њихова укупна имовина износи 51,2 одсто БДП-а. Због мањег броја имућних, ни БиХ, као и Црна Гора, нијесу рангиране на листи сингапурске компаније.
У Србији има 100 људи чија имовина прелази 30 милиона долара. Њихово укупно богатство, према Wealth-X-у износи 21,8 милијарди ЕУР, што је 29,4 одсто БДП-а Србије.
Према подацима завода за статистику из сусједних држава највећи БДП по становнику имала је Хрватска, 10,29 хиљада ЕУР. Слиједи Црна Гора са 5,06 хиљада ЕУР, Србија са 4,11 хиљада и БиХ са 3,43 хиљаде ЕУР по становнику.
Словенија, иако најразвијенија држава региона, није ушла у листу по броју ултрабогатих
грађана.
Босанскохерцеговачки економски аналитичар, Игор Гавран рекао је да не чуди да се појединци екстремно богате и да је то типично за државе попут БиХ, са полудемократским и недемократским системима.
„Екстремно богатих је све више, као што је све више и екстремно сиромашних, а средњи слој се губи. Врло је лако закључити да је један број њих до толиких средстава могао доћи на нелегалан начин”, рекао је Гавран.
Он сматра да већина њих својим богатством не доприноси економском развоју земље.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: