У Црној Гори храна највећи трошак, у Европској унији – рачуни

Како преноси Танјуг, резултати истраживања, објављени на званичној интернет страници „Евростата”, показују да су домаћинства у ЕУ 2018. године потрошила 1.047 милијарди евра на храну и безалкохолна пића, што чини 6,6 бруто домаћег производа (БДП) двадесетосмочланог блока, а у Србији 7,05 милијарди евра или 16,4 процента БДП-а.

У државама бивше СФРЈ, храна и безалкохолна пића били су прошле године значајна ставка у укупним расходима домаћинстава. Али не свима подједнако, у Црној Гори с удjелом од 24,8 одсто, у Хрватској су чинили 18,8 посто, а у Словенији 14 процената укупних трошкова. У студији нису дати подаци за Босну и Херцеговину и Сjеверну Македонију.

Издаци за храну су и иначе трећа највећа ставка у укупним трошковима домаћинстава у ЕУ, после расхода за стан, воду, струју, гас и друга горива који односе 24 одсто кућног буџета. Издвајања за превоз имају удiо д 13,2 процента. Међутим о квалитету живота у ЕУ доста говори и податак да тамо на трошкове у ресторанима и за боравке у хотелима одлази само нешто мање новца него за набавку хране – 8,7 одсто, преноси Политика.

Ова агенција наводи да у анализи нису дати подаци о томе колики удио режијски трошкови и превоз имају у укупним расходима српских домаћинстава. Храну и безалкохолна пића 2018. године најскупље су плаћали грађани Румуније, којима су ти издаци чинили чак 27,8 одсто кућног буџета. Најбоље су пролазила британска домаћинства где су ти трошкови чинили само 7,8 одсто укупних кућних расхода. Како истичу истраживачи, само у четири државе чланице та издвајања су нижа од 10 одсто прихода – осим Британије, реч је и о Ирској, Луксембургу и Аустрији.

У анализи се наводи да се у последњих десет година удио у укупним издацима домаћинстава за храну смањио или остао стабилан у већини држава чланица ЕУ у којима су били доступни подаци за прошлу годину. Највеће смањење забиљежено је у Литванији – са 24,8 одсто укупних расхода домаћинстава у 2008. години на 20,9 у 2018, што је пад од 3,9 одсто. Слиједе Пољска (минус 3,4 одсто) и Малта, гдје су ови трошкови пали за три одсто. Насупрот томе, ти издаци су у овом периоду постали веће оптерећење за грађане чак десет држава Европске уније. Највећи пораст забиљежен је у Чешкој и Словачкој – 1,4 одсто, Холандији (један одсто) и Мађарској 0,8 одсто.