ИН4С

ИН4С портал

У Црној Гори од 2006. убијено 271 особа, правду чека 38

Илустрација

Од почетка 2006. када је обновљена независност па до маја 2021. године – у Црној Гори је убијена 271 особа, а нерасвијетљено је 38 злочина.

То су подаци подгоричког и бјелопољског Вишег тужилаштва.

Статистика Управе полиције показује три убиства више – 274.

На територији која је у надлежности Вишег државног тужилаштва у Подгорици, живот је изгубило 216 људи, а на територији бјелопољског 55.

Провјером кроз кривичну евиденцију Вишег државног тужилаштва у Подгорици, обавјештавам вас да су у периоду од 01. јануара 2006. године до 25. маја 2021. године, формирани предмети због кривичних дјела убиство, тешко убиство, као и других кривичних дјела гдје је дошло до смртне посљедице, по којима је лишено живота укупно 216 лица, од чега су 172 убиства расвијетљена, док је пет предмета уступљено на надлежност другом надлежном тужилаштву, у једном предмету је кривична пријава одбачена, тако да је закључно са 26. 05. 2021. године, остало нерасвијетљено 38 убистава”, одговорила је руководитељка ВДТ Подгорица, тужитељка и портпаролка Лепа Меденица.

Руководилац бјелопољског Вишег државног тужилаштва, Мирко Булатовић казао је да се на територији која је у надлежности тог тужилаштва догодило 55 убистава и да су сва расвијетљена.

Највећи дио нерасвијетљених убистава мафијашке су ликвидације, а осим тих, пред црногорским истражитељима су и нерасвијетљена убиства из периода прије 2006. године, међу којима и она из деведесетих година, али и ликвидације директора листа “Дан”, Душка Јовановића и Горана Жугића, некадашњег савјетника актуелног предсједника државе Мила Ђукановића.

Из раније прошлости највише нерасвијетљених убистава је из обрачуна которских кланова – шкаљарског и кавачког, који је однио неколико десетина живота, међу којима су и случајне жртве.

Од обнове независности на челу Управе полиције смјењивало се неколико људи, а сви су тврдили да су им нерасвијетљена убиства приоритет. Ипак, све је остало само на причи, иако су неки чак најављивали и посебне тимове који би радили на откривању убица.

Некадашњи директор Управе полиције Божидар Вуксановић, прије девет година саопштио је да је формирао специјални полицијски тим за расвјетљавање убистава, а наводно расформирао га је Славко Стојановић када је годину касније сјео у фотељу првог полицајца. Обојицу је Управа полиције демановала крајем 2013. године, када су званично саопштили да такав тим никада није формиран.

У Црној Гори се 2006. године догодило 25 убистава, годину касније 10, а 2008. године 23, док су годину касније регистроване 24 ликвидације.

Петнаест људи убијено је 2010. године, а 21 наредне године.

Убиство почињено приликом разбојништва на Цетињу 2011. године када је погинуо кошаркашки репрезентативац Љубо Јовановић, није расвијетљено, иако су полиција и тужилаштво тврдили да имају кривце, које су чак и оптужили.

Рат кланова

Мафијашка убиства учестала су посљедњих шест година, колико траје рат црногорских кланова.

Припадници те двије организоване криминалне групе међусобно су се обрачунавали на најбруталније начине, не бирајући ни вријеме ни мјесто, што је однијело пет недужних живота.

Углавном плаћене убице за собом сију смрт не само на црногорском, него и на тлу држава окружења и Европе.

У рату шкаљарског и кавачког клана страдало је више од 40 особа.

Поједини чланови тих кланова више пута су на мети плаћених убица, али су преживјели рањавања.

Више људи случајно је тешко рањено у обрачунима црногорских кланова.

Прва жртва ликвидирана је у Београду, дан након што је 19. фебруара 2015. у Подгорици дигнут у ваздух блиндирани “ауди” Подгоричанина Милана Вујотића, блиског Слободану Кашћелану и Радоју Звицеру, наводним вођама кавачког клана.

У српској пријестоници тада је убијен Горан Радоман, из чијег стана у Валенсији је нестао товар од 200 килограма кокаина…

Након те егзекуције, почео је крвави рат коме се не назире крај. Већина ликвидираних није директно учествовала у набавци, нити у нестанку те дроге.

Црногорска полиција званично је саопштила да су убиства посљедица сукоба двију јаких криминалних група из Котора.

Индиректно су саопштавали да је крађа вриједног товара узрок крвавог, уличног рата између кланова који су својевремено били једна екипа.

Убијени

Послије нестанка кокаина, у том граду рањени су сада покојни Горан Ђуричковић (48), Радоманов кум и близак сарадник. Наводно, истовремено су лакше рањени и чланови друге криминалне екипе – Владимир Вучковић и двојица српских држављана.

Два мјесеца касније, 17. априла у Будви је убијена прва случајна жртва кокаинског рата – Саша Марковић (48), кум Горана Ђуричковића, који је наводно и тада био мета.

У јуну исте године, у Котору убијен је Подгоричанин Иван Лопичић (27), а 27. октобра 2015. године, хицима из снајпера, у Будви је убијен Горан Ђуричковић.

Сљедеће године пала је прва кавачка жртва – 21. фебруара 2016. године у Херцег Новом убијен је Радован Матовић Ракела, а Котору је 9. априла исте године убијен Подгоричанин Срђан Влаховић, према полицијским подацима такође кавчанин.

Непуна три мјесеца након тога шкаљарци су се поново нашли на мети – 5. септембра у Котору ликвидиран је њихов Горан Бискуповић (28) и његов пријатељ Милош Бошњак (25). Бошњак је случајна жртва рата.

Двије седмице касније – 22. септембра, у спушком затвору убијен је Далибор Ђурић, високорангирани члан шкаљараца. Двадесетак дана касније на Цетињу је убијен Радомир Ђуричковић, Радоманов кум и брат од стрица Будванина Горана Ђуричковића. Почетком децембра исте године Будванин Ђорђе Борета и др Драган Зечевић убијени су у башти локала “Трофеј” у Бечићима. Зечевић је био случајна жртва.

Обрачуни су се наставили и почетком наредне године – 19. јануара у Подгорици је убијен Ђорђе Секуловић, близак пријатељ Марија Милошевића, којег полиција означава егзекутором кавачког клана.

Кавачани су се нашли на мети и пар мјесеци касније – Новљанин Душко Рогановић остао је без ногу у подметнутој експлозији 26. априла. Тачно три мјесеца након тога убијен је његов отац Нико Рогановић (66).

Обрачун мафије преселио се у Подгорицу, 8. септембра – случајно је убијен Иван Недовић, који није имао криминални досије. Животом је платио познанство са подгоричким шкаљарцем Милићем Мињом Шаковићем, са којим је тог дана сједио у кафићу сервиса “Ауто Зета”. Тада је тешко рањен и Шаковић, главна мета нападача. Живот му је спасио брат Марко, који је видио маскиране нападаче, бацио га на под и легао преко њега штитећи га тијелом од куршума.

Осам дана касније, у Котору – на стадиону Бокеља, убијен је бивши голман тог клуба Горан Ленц, наводно, кавчанин.

Средином октобра у Кобиљем Долу, дјелимично закопано и прекривено лишћем, пронађено је тијело шкаљарца Пера Дамјановића који је нестао 3. септембра. Утврђено је да је погођен са пет хитаца, да су га убице прије тога мучиле, а потом му пуцале у леђа.

У посљедња три дана марта 2018. године у Подгорици су убијена три човјека, од којих је један случајна жртва – 29. марта у гаражи на Римском тргу, у експлозији бомбе страдао је Дражен Чађеновић (31), а непуних 48 сати касније, у подне, у строгом центру Подгорице, у препуној башти ресторана Форум, Подгоричанин Марко Јовановић пуцао је на кавчанина Милоша Шаковића (31) и случајну жртву Радивоја Јовановића (42), који је сједио са дјевојком за сусједним столом.

Након два мјесеца – 21. маја, убијен је власник дискотеке “Беагле” Миодраг Миги Крушчић (49). Главе га је коштало пријатељство са шкаљарцима.

У Подгорици је 19. новембру 2018. ликвидиран Веселин Калезић, наводни шеф подгоричког огранка кавачког клана.

Цетињанин близак са оба клана – Никола Ћупић (35), експлозивом је дигнут у ваздух 3. фебруара 2019. године. У априлу су оба црногорска клана изгубила по једног човјека – отац двојице вођа шкаљараца, Јована и Игора Вукотића, Веселин, убијен је на кућном прагу у Котору.

Девет дана касније у Подгорици је ликвидиран Мило Илић (28), наводно, пријатељ покојног Веселина Калезића и кавчанин.

На Цетињу је 1. јуна те године убијен шкаљарац Богдан Милић, а случајно су рањене три особе које су сједјеле на тераси истог локала.

Полицајац Лековић убијен, суди се албанским држављанима

Полицајац Милутин Лековић убијен је 15. децембра 2019. године у центру Игала након што је у њега са задњег седишта полицијског возила пуцао приведени албански држављанин, што су забиљежиле и надзорне камере.

На снимцима се види и да је Лјуан Хасанај, након што је испалио хитац у Лековића, уперио пиштољ и покушао да убије и полицајца Александра Килибарду, али је пиштољ закочио.

Полиција је прије тога јурила за Хасанајем, његовим братом Лјуљзимом и њиховом мајком Нуром Хасанај, који су нелегално покушавали да пређу границу.

СДТ у 2021. формирана четири предмета

Из Специјалног државног тужилаштва нијесу одговорили колико су, од формирања тог тужилаштва формирали или преузели предмета у којима су истраживали убиства, већ су новинара упутили на годишње извјештаје о раду.

У тим извјештајима само је број особа против којих је формиран предмет, али не и колико је жртава било.

Такве податке доставили су и за пет мјесеци 2021. године.

У 2021. години до 01.06.2021. године, због кривичног дјела убиство и тешко убиство формирана су 4 предмета против 33 лица, против којих је донијета наредба о спровођењу истраге (док су 2 лица свједоци сарадници и нијесу обухваћени наредбом)”, одговорила је специјална тужитељка и портпаролка Сања Јовићевић.

Појаснила је да је у једном предмету донијета наредба о спровођењу истраге против 3 лица – за кривично дјело 401а,143 и 403 КЗ, док је за 2 лица донијета наредба због кривичног дјела из чл. 401а КЗ.

Члан 401а је стварање криминалне организације, члан 143 убиство, а члан 403 недозвољено држање оружја и експлозивних материја.

У другом предмету, појашњава Јовићевић, наредба о спровођењу истраге истраге донијета је због стварања криминалне организације, убиства и недозвољеног држања оружја и експлозивних материја, четворо терете само за стварање криминалне организације, а двоје у том предмету су свједоци сарадници.

У трећем предмету формираном од почетка године наредба о спровођењу истраге донијета је против шест особа, од којих против троје због стварања криминалне организације, убиства и недозвољеног држања оружја и експлозивних материја, а троје само због стварања криминалне организације.

У последњем формираном предмету 14 особа осумњичено је за стварање криминалне организације и тешко убиство почињено на штету Подгоричанина Н.С. чије тијело истражитељи још нијесу пронашли.

(Вијести)

Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

1 thought on “У Црној Гори од 2006. убијено 271 особа, правду чека 38

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *