У Црној Гори први пут урађена трансплантацију матичних ћелија коштане сржи и бубрега

Први пут у историји црногорског здравста урађена је трансплантацију матичних ћелија коштане сржи која се користи у третману тешких хематолошких обољења и која до сада није била могућа код нас, већ су пацијенти ишли у иностранство.
Јуче је први пут урађена и трансплатација бубрега са живог донора, рекао је на прес конференцији министар здравља Војислав Шимун.

Он је казао да су трансплатације успјешно протекле.

– Обије ове активности су постулати трансплатационе медицине, а она је круна савремене медицине. Оно што показујемо је да наш здравствени систем уподобљавамо са најсавременијим стандардима – истакао је Шимун, преноси РТЦГ.

Стручни тимови Клиничког центра Црне Горе (КЦЦГ) и Завода за трансфузију крви Црне Горе урадли су у понедјељак прву трансплантацију матичних ћелија хематопоезом што је уједно и прва трансплантација ове врсте у нашој држави.

Шимун наводи да овај процес није био једноставан и да је захтијевао уподобљавање легислативе, формирање адекватних стручних тимова, како би обезбиједили успјешан процес, а била је потребна и подршка Монтефарма и других установа.
Истиче да је трансплатација матичних ћелија коштане сржи веома битна метода лијечења.

– Томе је претходило једно и технолошко и техничко и кадровско уподобљавања Завода за трансфузију Црне Горе, који је отворио и прву банку матичних ћелија, јер је овоме претходило узимање матичних ћелија и похрана у поменутој установи а онда и обука кадрова унутар КЦЦГ у сарадњи са Војномедицинском академијом – рекао је Шимун.

Директор КЦЦГ др Александар Радовић је навео да му је част што може да каже да је овај програм успостављен.

Захвалан је ВМА што су им помогли при читавом процесу.

– Као што знате урађена је трансплатација бубрега пацијент се осјећа добро и она је урађена са живог донора. Бубрег који се добије са живог сродника је квалитетнији као трансплатант и дуготрајнији – појаснио је Радовић.

Како је навео, наши грађани нијесу имали могућности да добију орган од живог, сродног донора па је ово важан корак за наше здравство и овај програм се мора развити.

– Што се тиче транспалтације матичних ћелија та идеја се развила прије неколико година,а едукација је почела 2023. и средином прошле године је тај програм престао и кренуло се са овим програмом. И тај пацијент је добро и влеика је ствар за наше пацијенте је да се лијече код куће – истакао је Радовић.

Како истиче за квалитет живота је врло важно да се пацијенти овдје лијче и више се неће упућивати у иностранство.

Руководилац стручног тима за трансплантацију јетре и бубрега на ВМА, проф. др Дарко Мирковић казао је да је транспалтациона медицина, која обухвата трансплатацију органа али и ткива и ћелија, да је то најзахтјевнија али најсавршенија процедура.

– Могу одговорно да кажем да у Црној Гори постоје сви услови да ће пацијенти са проблемима бубрега и са болестима срца имати велику шансу изљечења овдје – наводи Мирковић.

Каже да је трансплатација бубрега заправо комплексна операција и да њено праћење захтијева стручност и пожртвованост.

Каже да ће ВМА увијек пружати подршку нашим пацијентима.

Како је рекао, планови Министарства здравља постоје али има још пуно посла.

Шимун је истакао да је битна промоција ових програма и да је важна и улога медија у цијелом процесу.

Како је прецизирао, 64 пацијента чека трансплатацију бубрега, пет срца, а 13 плућа. Када су у питању дјеца, њих троје чека на трансплатацију бубрега, а по једно трансплатацију срца и јетре.

(Дан)

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: