У Дечанима: Свијећа поред кивота Св. Стефана Дечанског за страдале у Албанији
1 min read
Свијећа у Високим Дечанима, фото: ФБ страница Манастир Високи Дечани
Свијећа поред кивота Св. Стефана Дечанског за браћу и сестре који у Албанији страдају од земљотреса, објављено је званичној страници „Манастир Високи Дечани“.
Подсјетимо, у уторак 26. новембра, Албанију је задесио разорни земљотрес, у којем је погинуло преко 30 људи, и повријеђено преко 800.
Такође, подсјетимо, да су на Манастрир Високи Дечани, више од 20 пута покушани терористички напади од албанских терориста, и то је једини манастир који је под сталном заштитом КФОР-а.
Припадници италијанског Кфора су 2016. године осујетили план џихадиста да нападну манастир, а српске безбједносне снаге дошле су до сазнања да су Високи Дечани и Пећка патријаршија били мета за напад за божићне празнике 2018. године, али се од напада одустало, преноси Срна писање „Вечерњих новости“.
На зидовима помоћних зграда Високих Дечана 2014. године исписани су графити у знак подршке такозваној Исламској држави (ДАЕШ) као и такозваној Ослободилачкој војсци Косова (ОВК), док је 1999. године забиљежен покушај гранатирања манастира.
Након свега овог, морамо се сјетити ријечи патријарха Павла: Будимо људи!
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Sto bi reka najveci medju Srbima-Njegos …
Covjek,covjeku tajna je najveca….
Budimo ljudi iako smo Srbi,neki bi zlonamjerni rekli da je to pokojni Patrijarh Pavle reka,ali sustina je biti covijek,ne znaci ne biti Srbin,budi ono sto jesi,a ne ono sto nisi…
To je isto ono kad su pitali Boga…Ko si ti?
JA SAM,TAJ KOJI JESAM…
A,to sto smo mi zastranili,a mozda i nismo sto hocemo da budemo ljudi,neka nas samo rane nasega naroda bole vise no tudje,sto je i normalno,ali radovati se tudjoj nesreci,tu dobra nema,jer kako bi reka opet najveci medju nama(NJEGOS)
Sve nas isto sunce grije…
Luca Mikrokozma
Гдје је наша одговрност ?Или наших предака:
Како су кроз најновију историју преговарачи и комунисти мењали границу Косова. Ни у једном историјском раздобљу нису били засебан државни, политички или етнички геопростор. Комунистичке ујдурме о подели, аутономији и припајању
Светски силници су отели Србији земљу на којој је настала. Шиптари то добро знају и са стрепњом ће живети на њој све док она не буде враћена држави којој припада
Србија се увек враћала на свој праг. То не знају само понављачи из историје. Моћници, које заслепљује сила и освајачка тежња да господаре читавим светом чине то иако знају да су пале све империје грађене на освајањима и отимањима.
КРОЈАЧИ
Кројачи нових граница на Балкану „заборавили“ су много тога из историје. Прво, данашње границе и величина геопростора Косова и Метохије, коју тако галантно поклањају Шиптарима, ова јужна српска покрајина није имала никада у својој прошлости. Такође је неспорно да Косово и Метохија ни у једном историјском раздобљу нису били засебан државни, политички или етнички геопростор.
Простори Косова и Метохије у средњем веку најпре су припадали Византији, а касније српским државама које су се редом звале —Рашка, Дукља, Зета, Србија.
Чак и за време турске окупације Србије, Косово и Метохија су били само један од шест турских вилајета, подељен на бројне мање јединице.
И када су се 1912. године Срби ослободили турске окупације, Косово и Метохија нису били један геопростор. Те године, Метохију, укључујући и Ђаковицу, ослободила је и у свој састав прикључила Краљевина Црна Гора. Преостали делови ових косметских простора, по ослобођењу, враћени су Србији.
У Краљевини СХС, данашњи простори Космета припадали су деловима седам од укупно 33 области у Краљевини. Тако је било до 1931. године када су успостављене бановине. Зетској бановини припадали су срезови — ђаковички са Дечанима, пећки са Истоком, дренички са Глогоцем, подримски са Ораховцем и Малишевом и косовскомитровички. Вардарској бановини припадали су срезови грачанички са Приштином и Липљаном, шарпланински са Гором, Подгор са Сувом Реком, неродимски са Урошевцем и Штрпцем, качанички са Гњиланем. Моравској бановини припадали су срезови лапски са Подујевом и вучитрнски са Србицом.
И за време фашистичке окупације, током Другог светског рата, КиМ нису личиле на оно што су данас. Та територија била је подељена тако што је под немачком окупирацином зоном остао само округ Косовске Митровице због „Трепче“, један део косовског Поморавља припао је Бугарској, а све друго прикључено је такозваној „великој Албанији„.
Очито је, дакле, да је геопростор Космета до 1946. године мењао господаре и претенденте, али га је само Србија учинила језгром своје државе, средиштем своје демографске, економске и културне снаге.
Геопростор КиМ је до 1946. године обухватао геопростор само 15 садашњих општина. Та територија је била језгро немањићке Србије. Површина тог геопростора износила је 5.156 квадратних километара са укупно 708 насеља.
Геопростор осталих 14 садашњих општина Космета (Витина, Гњилане, Гора, Звечан, Зубин Поток, Косовска Каменица, Косовска Митровица, Ново Брдо, Исток, Пећ, Призрен, Подујево, Лепосавић и Штрпце) припадао је Старој Србији. Њихова укупна површина је 5.217 квадратних километара са укупно 670 насеља.
И када су југословенски комунисти, желећи да Албанију претворе у седму републику, нудили Космет Енверу Хоџи, били су толико галантни, па су тргујући српским територијама, тадашњу аутономну област Косово и Метохију проширили са 14 нових општина, односно дуплирали је по површини и тако, по њиховом мишљењу, направили „примамљив мамац“ за Албанију.
Вероватно би још тада Космет завршио у „великој Албанији“, да није дошло до Информбироа, који је заоштрио односе између Тита и Енвера Хоџе, па је Космет остао у Србији, иако су још тада косовски албански кадрови у врху КПЈ заговарали припајање Албанији. То „шушкање“ о „потреби да се Косово припоји Албанији“, албански комунисти су покренули званично крајем 1943. године на Бујанској конференцији, а југословенски комунисти, према Дедијеру, у лето 1944. година на Вису. Први је то питање поменуо Едвард Кардељ, али се одустало од доношења било какве одлуке.
СЕПАРАТИСТИ
И касније, у више наврата на разним састанцима, говорило се о Косову. На једном од њих предложено је да се Косово „подели“ између Црне Горе, Македоније и Србије, али је на сугестију Фадиља Хоџе и Душана Мугоше, та опција одбачена и договорено да се тадашња Аутономна област Косово и Метохија „припоји“ Србији. То „припајање“ обавила је скупштина АО КиМ и сви су мислили да је тиме „решен проблем“. Међутим, баш у тој формулацији „припајање“ била је највећа замка коју су Тито и Кардељ наместили Србији, а тадашњи водећи српски комунисти аминовали.
Питање које до данас није добило званичан одговор гласи: Зашто је уопште морала да се доноси одлука о „припајању“, односно „прикључењу“ Косова и Метохије Србији, када се зна да је оно и пре Другог светског рата и увек пре тога било саставни део Србије?
Наравно, ту замку смислили су Тито и Кардељ зарад одређивања каснијег статуса Косова. „Одао“ их је Фадиљ Хоџа, који је на једном састанку косметских комуниста обелоданио да је, када се на фебруарском састанку ЦК КПЈ 1945. разговарало о „припајању“ Косова Србији, говорило и о „праву народа Космета на самоопредељење“. То су Хоџа и косовски сепаратисти доцније обилато користили у остваривању својих циљева.
Касније се све убрзано одвијало. Донета је одлука о припајању поменутих 14 општина, плус касније Лепосавић, са 5.756 квадратних километара или 10,23 одсто територије Србије косовскометохијској аутономној области. Она је убрзо постала аутономна покрајина, а касније конститутивни елемент југословенске федерације. Следе сепаратистичке демонстрације из 1968. које изнуђују Устав из 1974. године, чиме је Србија правно разбијена. Касније су уследиле демонстрације из 1981. и ту су уздрмани темељи тадашње Југославије.
ПОКЛОНИЛИ ЛЕПОСАВИЋ
Иако ни за границе Косова из 1945. године нема никаквог рационалног објашњења, тек оно што се догодило 1959. године, када је Косову припојена чиста српска општина Лепосавић, не може се ничим оправдати. Како и зашто се то десило нико не зна, нити постоји одговарајућа историјска документација.
То се тада тумачило на два начина. Први, да је општина Лепосавић искључена из рашко-ибарског округа и прикључена Косову да би се наводно појачао српски елемент на Косову. Причало се да је то смислио и одрадио Слободан Пенезић Крцун.
Друго, говорило се да је то урађено на молбу Албанаца и да им је Лепосавић поклонио Петар Стамболић, наводно из неких географских разлога. Којих, никада није објашњено.
Постоји и прича о томе да је тадашњим комунистичким вођама требало ново ловиште, па је наводно све због тога учињено.
У ЦРТАЊУ ГРАНИЦА УКИНУЛИ МЕТОХИЈУ, А ПРЕДАЛИ КОСОВО
Како су цртане југословенске републичке границе које су постале државне, али на штету Србије: Да би постао делегат, Петар Стамболић припојио Лепосавић КиМ
У исто време док су у Србији формиране аутономне области као државе у држави, Милован Ђилас одбија захтев далматинских комуниста да и Далмација добије аутономију. Они су то образлагали чињеницом да она никад у историји није била под влашћу Загреба, а Ђилас је одговорио да је Далмација најхрватскији део Хрватске.
Ђиласова комисија је разграничавање Војводине обавила за само недељу дана, колико је потрошила на обилазак неколико села од Срема до Барање. Одлучено је да вуковарски округ и Барања, у којима је сеоско српско становништво било већинско, ипак треба да припадне Хрватској. Оправдање је пронађено у податку да је 1945. Хрвата било више у градовима. Потпуно је занемарено да је у градским срединама током рата дошло до највеће промене националне структуре због убијања и покатоличавања Срба, као и због колонизације коју су извеле власти НДХ.
— Сада чујем да је та (хрватска) већина настала тако што су усташе бежале из Херцеговине и Босне и насељавале се тамо. То је за наша тадашња гледања био наш народ. Зликовце смо обично стрељали, они су бежали пред нама, а о женама и деци — ми нисмо бринули — казивао је Ђилас 1989. године.
Хрватска је тада водила спорове и око линија разграничења са Словенијом, БиХ и Црном Гором, које су решавале комисије на челу са Ђиласом. Спорови су, по правилу, решавани у корист Хрватске.
— Броза и структуру око њега интересовало је првенствено како што више увећати Хрватску не марећи ни за етнички, ни за историјски принцип, осим онога који је био развијен код хрватске мегаломаније. А да би се овај план реализовао требало је претходно што више размрвити српски простор — наводи др Момчило Диклић из Института за европске студије.
Он истиче да ипак није успео план хрватских комуниста о колонизацији Војводине.
— По првобитном плану колонизације било је предвиђено да три петине колонизованих буду хрватске националности. Како није дошло до међурепубличког разграничења у потпуности сходно хрватском плановима, акценат насељавања стављен је на Барању, да се у њој измени национална структура у корист хрватског становништва — открива др Диклић.
Упркос протестима Барањаца, да никад нису били део Хрватске и да су се 1918. први прикључили Србији, Ђиласова комисија их је ставила под шињел Загреба.
Комисије које је водио Милован Ђилас с неколицином комунистичких функционера, после само неколико дана боравка на трену, изводиле су „одокативно“ импровизоване закључке, али са далекосежним последицама, сматрају историчари.
— На тај начин су границе Србије из 1918. анулиране, јер их комунисти нису признавали. Разграничење с Војводином и Македонијом решавале су комисије и не помишљајући на референдум и мишљење грађана — указује др Момчило Павловић, директор Института за савремену историју.
Он подсећа да је Македонија направљена као држава повлачењем границе на импровизован начин, због чега су се побунили Срби из општине Вратничке и села око Тетова.
— Писали су писмо Петру Стамболићу, али кад су кренули код њега у Београд ухапшени су. Тиме се отприлике завршава разграничавање република. Затим се доноси Устав који каже да је Југославија федерација коју чине републике које имају право на самоопредељење укључивши и отцепљење и уједињење с другим народима. То практично значи да је Македонија могла да одлучи да се прикључи Бугарској — објашњава др Павловић.
За име Петра Стамболића везује се и отцепљење дела Рашког округа и његово припајања „аутономној области Косово и Метохија“. Територијална промена на простору северног Косова изведена је 1959. тако што су Косовској Митровици припојени срезови Лепосавић и Лешак, где су већином живели Срби. Званично образложење било је да тај део гравитира ка Митровици због рудника. Стварни разлог било је обезбеђивање довољно гласова за избор Петра Стамболића међу делегате Савезне скупштине.
Касније је Стамболић негирао да је он увећао територију Косова и Метохије на северу, тврдећи да је то учинио Слободан Пенезић Крцун „да би повећао број Срба у покрајини“, која то још није била. До данас нису пронађене писане државне одлуке којима је увећана територија Косова и Метохије за 197 квадратних километара.
— Када је 1959. године донета одлука да у Косово и Метохију уђе и Лепосавић, то је учињено тако што су срезови Лепосавић и Лешак из Рашког округа припојени Косовској Митровици и посредно унели свој атар у покрајину. То значи да Косово није имало „територијалну целовитост“, нити је промена територије коју обухвата извршена одлуком о „померању граница“ — истиче др Павловић.
Без обзира на објашњења, Стамболићево изборно померање граница скупо је коштало Србију. Наиме, тек после тог проширења област Косова и Метохије уздиже се на ниво аутономне покрајине 1963. године.
— Две године после Брионског пленума име ове српске покрајине је преполовљено. Из њеног назива избачена је Метохија само зато што подсећа на њено порекло — српско црквено имање. Политичко руководство Србије, које је предводио председник републичког централног комитета Петар Стамболић, препустило је да се „о имену АП Косова и Метохије одлучи у покрајини“. Тих дана косметски Шиптари су одлучили да се убудуће зову Албанци — наводи публициста Перо Симић.
Тренутно је актуелно питање да ли административна линија — граница између Србије и Косова, на северу, „пролази“ врхом Копаоника изнад скијалишта и хотела, тик уз војну базу и маузолеј Јосифа Панчића или тешко приступачном дубодолином неколико стотина метара ниже.
Наиме, у документацији се, из непознатих разлога, појављују обе административне линије. Сумња се да је можда реч о „феномену фломастера“ који се појавио и приликом цртања мапа у Дејтону. Наиме, после окончања рата у БиХ, на терену се појавио проблем ничије и свачије земље, коју су својатале или је се одрицале обе стране. На мапама су се појављивале с линијама раздвајања које су биле паралелне, али удаљене и по неколико километара. Њихова тајна је откривена јавности тек једанаест година пошто се у свом стану на Палама убио Никола Кољевић, некадашњи потпредседник РС-а и предратни члан Председништва БиХ.
Он је био очевидац да су линије разграничења на мапама малих размера у Дејтону цртане дебелим фломастером. Кад би се мапа увећала, ради примене у пракси, те линије постајале су широки коридори.
— Гужва, паковање, и у гужви у ходнику срећем Владу Лукића, који је требало да остане још један дан ради преношења разграничења на карту већих размера. Јер последњи трик је био у томе што су линије разграничења извучене дебелим фломастером на малој мапи — забележио је Кољевић атмосферу пред повратак у Београд, кад је све већ било завршено.
О „фломастер“ границама говорило се и у Хагу. Амерички генерал Весли Кларк, сведочећи против Слободана Милошевића, показао је увећану карту с две паралелне црте.
— Коју сам ја црту од те две повукао генерале Кларк, не разумем, нисам ваљда повукао обе, а паралелно су једна поред друге — питао је Милошевић.
— Сећам се да сте узели фломастер и уцртали линију на карту — објаснио је Кларк.
„Границу“ на Копаонику Албанци не могу злоупотребити
Неко је, давно, покушао и успео да границу севера Косова са Србијом „нацрта“ Панчићевим врхом. Касније је то, пре догађаја на Косову, исправљено, Рашка и Лепосавић су заједнички утврдиле тачну границу коју су верификовали и надлежни државни органи и која је уписана у катастру и другим званичним документима. Кфор то зна и поштује, а ни из Приштине није било никаквих захтева да се било шта мења — тврди Драган Јаблановић, бивши председник општине Лепосавић, а однедавно председник Привременог општинског већа.
Он сматра да чак и уколико граница „на папиру“ стоји и даље на врху Копаоника, не би било никаквих проблема, јер на косовском (лепосавићком) делу планине без дозволе Општине Лепосавић нико ништа не може да гради.
— Будућа Заједница српских општина на Косову имаће све ингеренције у области просторног планирања и градње и биће брана сваком покушају да Приштина злоупотреби овај део Копаоника за неке своје циљеве — сматра Јаблановић.
Он подсећа да Копаоник никада није био део Косова, док Петар Стамболић није педесетих година прошлог века овај део планине, заједно са Лешком, Врачевом и добрим делом општине Лепосавић припојио Косову. Сви каснији покушаји да се овај део Косова врати Србији остали су без резултата, јер ни у Београду, упркос захтевима из Лепосавића и Лешка, за то није било политичке воље.
ИБ ПОКВАРИО ТИТОВ ПЛАН
Тито је 1945. и 1946. у интервјуима страним медијима отворено говорио да ће Аутономна област Косово и Метохија бити припојена Албанији. На питање новинара „Асошијетед преса“ шта ће бити с овим делом Србије, Броз одговара:
— Зависи какав ће режим бити у Албанији. Ако дођу комунисти на власт оно може бити припојено Албанији. Енвер Хоџа је у својим успоменама навео да му је Тито крајем јуна 1946. обећао да ће Косово и друге крајеве Југославије где живе Албанци уступити Албанији чим се створи балканска федерација. Едвард Кардељ је приликом посете Москви 1947. најавио Стаљину да ће КиМ бити уступљени Албанији. Тај план није остварен због резолуција Информбироа.
ДЕЈТОНСКИ СПОРАЗУМ
Адвокат Горан Петронијевић, члан тима бранилаца Радована Караџића, недавно је открио да Република Српска и данас има проблем с границама због дебелих линија.
— У време министровања шефа српске дипломатије Горана Свилановића, из строго поверљиве архиве Министарства спољних послова Србије, нестало је много докумената, који су, наводно изгорели у пожару. То је врло сумњиво, јер према информацијама које имамо, изгорела је чајна кухиња на спрату где се налазила архива, али не и архива. Том приликом је нестало много докумената, а између осталог и оригинал Дејтонског споразума, па зато Република Српска данас не може да утврди своје границе због дебљине линија фломастера — рекао је Петронијевић.
Hajde da budemo mali sovinisti pa da kazemo da je to za Prvoslavne u Albaniji,mada znam da je za sve,pa malo razmisli.
Procitaj deset zapovijeti ,nije dugo a nije ni tesko,daj malo se upristoite ili predjite u DZIHADISTE,a mozete i kao ovi u Norveskoj,potpuno sveisto,bez razlike.Crkva je samo veza izmedju zemeljskig i vanzemljskog,pokusajte bar zemaljske principe koliko toliko respektovati ako nijeste vjernic.Stari Zavjet i Novi Zavjet ,mora te uvidjeti tu razliku ,nemorate metanisati pred ikonama,ljubi ti vrata od Crkve,pokusajte razumjeti Crkvu i njenu ulogu ovdje na zemlji!
После СВЕОПШТЕГ ВЕКОВНОГ ГЕНОЦИДА КОЈИ ТРАЈЕ ЗАКЉУЧНО СА ОВИМ ТРЕНУТКОМ, најмање што ПРАВОСЛАВНИМ СРБИМА ТРЕБА јесу“ ДУХОВНЕ“ ТРИБИНЕ У СТИЛУ :“МИР, МИР, МИР, НИКО НИЈЕ КРИВ.“
Jedno su ovi Shqip u Albaniji,a drugo ovi vecinom bivsi Srbi sa KiM.Ispitivanjem od kuce do kuce na Kosovu ,akademika Atanasija Urosevice iz tridesetih godina proslog veka ogromna vecina starih ljudi su davali odgovor nabrajanjem predaka unazad.Npr:Braim,Jusuf,Stojan…Atif,Kadrija,Zivojin….Tako da su u prvoj fazi islamizovanja oni koliko toliko izbegavali napade na srpske svetinje,zbog bojazni i straha od sudbine.Ovi danasnji su potpuno ludi ,mislim prevashodmo na ove sa KiM.Tako da njima nista ne znace ove svece koje gore u Decanima,ali valjda ce znaciti nesto tim zrtvama iz nekada srpskog Dracha.Tresao se Tachi juce,ali to obezverenom nista ne znaci.Mi makar imamo obraza da se ne sitimo tudjoj nevolji.
КО ЗЛОЧИНЕ ОПРАШТА-ЗЛОЧИНИ МУ СЕ ПОНАВЉАЈУ. ПОД ОКРИЉЕМ МИСЛИ :“БУДИМО ЉУДИ“ СРБА ВИШЕ ГОТОВО ДА НЕМА У АЛБАНИЈИ, НА КОСОВУ И МЕТОХИЈИ, У ЦРНОЈ ГОРИ, ХРВАТСКОЈ…….. ТРАГОВИ ЖИВОТА КОЈЕ СУ ИЗА СЕБЕ ОСТАВИЛИ НАШИ ПРЕЦИ И ПОЗНАТЕ ВЛАСТЕЛИНСКЕ ПОРОДИЦЕ РАСУТИ НА ОВИМ ПРОСТОРИМА ТОКОМ ГОТОВО 700 ГОДИШЊЕГ СРБСКОГ СТРАДАЊА , СВЕДЕНИ СУ НА НАРОДНА ПРЕДАЊА. ОД ВОЈИСАВЉЕВИЋА, НЕМАЊИЋА, БАЛШИЋА, ЛАЗАРЕВИЋА, ЦРНОЈЕВИЋА……ДО КРВНИЧКОГ УБИЈАЊА ЖЕНЕ МАЉЕМ У ГЊИЛАНУ-НИШТА СЕ У НИЈЕ ПРОМЕНИЛО У КОРИСТ СРБА . БАШ НИШТА. 800 ГОДИНА ПАЛИМО СВЕЋЕ НАШИМ КРВНИЦИМА.
Пали ли ико свеће ЖЕНАМА у чији је стан насилно упала група терориста, на трећем спрату стамбене зграде у Гњилану!? Крволоци у коме затичу четири старије жене и два мушкарца. Један од терориста покушава да силује старицу од 60 година, а када му то не успева, баца је кроз прозор стана. И остале које су затекли у стану – убијају.
КРВНИЦИ
убијају ЖЕНУ маљем ушавши у двориште једне приземне куће у Гњилану, где затичу старију женску особу и младића од око 20 година. Старицу убијају, ударивши је великим чекићем у главу, а младића одводе у интернат, где га стрељају, а његово тело комадају.
Дана 13. августа 2003. године у Гораждевцу убијена су СРПСКА ДЕЦА! Многи међународни званичници тада су давали јаке изјаве, примерене тренутку. Рецимо, комесар УНМИК полиције Штефан Фелер изјавио је да ће “преврнути сваки комад земље како би пронашао убице деце”. Савет безбедности је чак одржао и једну вандредну седницу. Али све се на томе и завршило, све те изјаве и седнице биле су пука формалност. Ми то знамо данас, а албански терористи су то знали још тада, тог 13. августа 2003. године, јер су само четири дана касније (17. августа) поново пуцали на српску децу, и то у центру Гораждевца, али срећом, тада нико није страдао.
Знали су и знају албански терористи да имају такву заштиту и залеђину да им чак ни Савет безбедности не може ништа. Знали су и знају да је Србе на Косову могуће некажњено убијати, и да ће та некажњивост бити главна препрека за Србе да се врате на своја огњишта. А оне Србе који се и поред тога врате, опет може свако да убије, чак и на спавању, као Богдана и Трајанку Петковић пре десетак дана у Партешу код Гњилана. И опет некажњено. С том разликом што сада убиства нису спектакуларна, па нема више потребе за јаким изјавама и ванредним седницама Савета безбедности. Сада се Србину повратнику и његовој жени само испали по један метак у главу, а сувопарним канцеларијским језиком се констатује статистички податак да се убиства у одређеном проценту догађају у целом свету, те није чудо што се то дешава и на Косову, и апелује се на јавност да убиство не треба политизовати нити му приписивати националну мотивисаност све док се случај не истражи. А ко ће и када ће истражити толике злочине над Србима – остаје да се види. Не треба заборавити да је убијање деце у Гораждевцу извршено усред бела дана, да Кфор није хтео да обезбеди пратњу за рањену децу, да је била среда – пијачни дан, и да су Албанци на пијаци оставили своје намирнице и насрнули на ауто који је превозио дечака са седам прострелних рана на телу, у коме је остало још литар и по крви, бијући песницама и камењем и њега и његове спасиоце. Не треба заборавити да се истрага злочина у Гораждевцу ни до данашњег дана није померила са места на коме је била у почетку, тј. да је и даље на нули.
Рањени дечак је ипак преживео, уз Божију помоћ и грчевито старање његових спасилаца и лекара. Његово потресно сведочанство о гораждевачкој трагедији објавио је Танјуг, а ја га овде преносимо у целини, у жељи да се СВАКА РЕЧ ОВОГА СВЕДОЧАНСТВА ЗАУВЕК УРЕЖЕ У СЕЋАЊЕ ЧИТАВОГ СРБСКОГ НАРОДА.
На отворену рану љути лијек не иде,стање Срба је познато ко хоће да зна и кога интересује, међутим ни Срби који по дужности морају да помогну и на то их Устав обавезује не помажу, па како да помогну Срби који немају ни моћи ни снаге да помогну.Молитва за све једина је снага коју има вјера наша и Црква,да ли да тражимо оно што се нити може нити смије,нећемо,а да се наши несретниц бар мало замисле који нама руководе да они ипак нешто могу,а зашто неће а могу,то је право питање прије позивање на атавизам ,може и то ко мисли тако, само неможемо се испод тог дјела или недјела позивати на Србе ,на све друго можемо.Запитајмо се поред дугих гдје су наши греси,а има их,гдје смо ми или наши преци гријешили а јесу,како то исправит.Милошевић је помагао те исте Србе докле су му доносили гласове ,док је могао није неке ствари решавао,кад је било касно морао је јер није било избора,шта су ови иза њега урадили,исто само су још неке ствари убрзали а своју корист нијесу заборавили.
Да се оставимо Црногораца као нације ,ти више не егзистирају нити у њима има ишта од Косовског мита ,али да погледамо Србе,које, све зједно или појединачно,то је мука само таква,од зал оца и горе матере,Косова се сјете када немају друга посла,а Оно им у политици служи за изговр за све промашаје и незнање које имају као оправдање и преперека.Зато мијењајмо те и такве Србе и оне код нас што их још има и оне у Босни и Херцеговини а да не поштују наслеће ,поствимо боље ако их има,или их васпитавајмо да сјутра доћу такви,једино тако,не келтвом и глупостима.
Преобразимо себе и помозимо другима да се преобразе,заборвимо све друге који се изјашњавају овако или онако,да су мислил и хтејли иамли су времена да се поврате било је времена на претек!
Снага наша је не у нашим физичким моћима, него у нашем вјеровању и нашој традицији која је једна од најстаријих у овом дијелу свијта,ако то није рзлог који друго може бит,фарма, спорт који је постао опијум за Србе,а којим руководе и незналице и лопови и бандити.Наша омалдина се довела до апсурда ,није се васпитавала да ствра ради и живи од рада него да се бави спортом,а када се њих 98% покаже као залудан посао остју и постају проблем друштва и цијеле заједнице у цјелини,неспремни за живот јер друго нити знају нити могу занти јер их нико учио није.Бјежање и ЕУ није избор само бјежање од истине,и на карају разаочарење.
То је наше стање и наша садашњост, ко је крви Шиптари ? Или неко други,јесу нас бомбаровали ради њих ,и шта сада да кукамо док се они не постиде,или борба у сваком погледу од личне до свеопште,а за то требју одабрани пробрани најбољи и најчеститији,имамо ли такве,ако имамо гдје су,а ако немамо зашто немамо или неће?
СРБИЈА
браво на коментару! Бољи је од 90% чланака…
Pokajte se Isusu za idolopoklonstvo,za lažnu zabludelu veru,za slavljenje sotone i njegovih demona!!!Bog religije je sotona!U ikonama“svetaca“ nalaze se domoni,najopasniji religijozni zli duhovi zbog kojih je pravoslavac proklet.Krvava istorija je prokletstvo zbog idolopoklonstva, Božija pošast,kazna za lažnu veru,materijalnu crkvu,materijalni hram,materijalnog boga.
Bog bogatstva je SOTONA!!!!
Jao svima koji se ne pokaju za slavljenje,za obozavanje oca zla,oca bogadstva,svaki će takav ići u večno raspadanje tamo gde crv ne gine i gde se vatra ne gasi.
Nikad niste služili živom Bogu,već mrtvim stvarima čiji je autor sotona!!!
Izlazak 20:1-6
1 Onda Bog izgovori sve ove riječi, govoreći:
2 »Ja sam GOSPOD, Bog tvoj, koji sam te izveo iz zemlje egipatske, iz kuće ropstva.
3 Nemoj imati drugih bogova uz mene.
4 Ne gradi sebi lika ni ikakva obličja onoga što je gore na nebu ili onoga što je dolje na zemlji ili onoga što je u vodama ispod zemlje;
5 ne klanjaj im se niti im služi. Jer ja, GOSPOD, Bog tvoj, Bog sam ljubomoran; kažnjavam bezakonje otaca — onih koji me mrze — na djeci sve do trećega i četvrtoga koljena,
6 a iskazujem milosrđe tisućama onih koji me ljube i drže moje zapovijedi.
http://www.hbn.hr/
Upravo ovi zemljotresi svedoče da je početak kraja.Isus je vraća u veliku žetvu ovog zlog izopačenog preljubničkog naraštaja.
Svako ko se ne pokaje,iskreno iz dubine svog srca za sve svoje grehe,ko ne traži oproštaj,ne preda sve Isusu da ga opere od svea poganog,biće ostavljen na zemlju i legije demona muči će ljude sedam godina,i nakon toga biće bačeni u oganj večni,gde se vatra ne gasi i crv ne gine!!!
Odrecite se lažne sektaške veračarske vere u ime Isusa Hrista,porodjajne muke pre velike žetve su počeli.Jako je blizu kraj zlog izopačenog sveta,Božiji pravedni sud je pred vratima,i videće ga svako oko,i svako će se koleno presaviti,ali tada će biti kasno za pokajanje.
Stojan, Zivojin, Bajazit…
Вазда смо више цијенили крвнике него себе. Зато смо и проклети као народ.