У дипломатији ништа ново: Дармановић их „обликовао“, Роћен прогурао, а Милатовић и Спајић им указали прилику да и даље промовишу ДПС-ов поглед на свијет

Влада Црне Горе је прошле седмице усвојила приједлоге за имнеовање 14 нових амбасадора.

Предлози су усаглашени током разговора представника у кабинета премијера Милојка Спајића и предсједника државе Јакова Милатовића.

А којим дипломатама су Спајић и Милатовић указали повјерење да у наредном периоду заступају интересе Црне Горе? Указали су истим оним кадровима које су Мило Ђукановић, Милан Роћен, Срђан Дармановић, Душко Марковић позиционирали у Министарству спољних послова и дипломатској мрежи током ДПС-ове диктатуре.

Надреално дјелује чињенице да су Милатовић и Спајић за амбасадоре предложили особе који су служили интересима врхушке ДПС-а која их је, несумњиво дубинском теренском претрагом, пробрала и у гурнула у дипломатске воде како би заступали ригидну спољнополитчку агенду Мила Ђукановића која никада није имала већинску пролазност у народу.

Готово сви предложени кандидати прошли су центрифугалну дипломатску школу Срђана Дармановића, а већини је прве послове у Министарству спољних послова обезбиједила сива еминенција Милове дипломатије – Милан Роћен. Да ли су Спајић и Милатовић препоруке за своје кандидате тражили управо од Дармановића и Роћена?

Све у свему, на основу списка нових 14 амбасадора, неупућени у актуелну црногорску политичку збиљу би помислили да ДПС није развлашћен 30. августа 2020. године.

У наставку ћемо црногорској јавности, а нарочито оној која је очекивала промјене прије четири и по године, презентовати биографије будућих амбасадора на чији рачун неће имати ниједну примједбу НАТОљубна опозиција и НВО сектор.

Бивша савјетница Душка Марковића амбасадор при УН-у

За шефицу Мисије Црне Горе при Уједињеним нацијама у Њујорку предложена је Драгана Радуловић.

Она је запослена у цногорској дипломатији од 2000. године. Њена каријера је везана углавном за НАТО пакт. Од 2005. до 2007. била је помоћница министра за мултилатералне послове, а од 2007. до 2009. помоћница министра за односе са ЕУ и НАТО-ом. Од 2013. до 2015. била је генерална директорица за НАТО и политику безбједности у МВП-у, а од 2015. до 2019. године шефица Мисије Црне Горе при НАТО-у.

Њено НАТОљубље је вредновао бивши премијер Душко Марковић који ју у предвечерје ДПС-овог напада на СПЦ, 5. септембра 2019. године именовао за своју савјетницу за спољну и безбједносну политику.

Дубравка Лаловић била по мјери Андрије Николића

За амбасадорку у Француској предложена је Дубравка Лаловић. Она је од љета 2019. године била стална представница – шефица Сталне мисије Црне Горе при НАТО-у.

А за њен избор пред скупштинским Одбором за међународне односе и исељенике својевремено је лобирао посланик ДПС-а Андрија Николић.

Николић је том приликом истако важност квалитетног представљања интереса државе Црне Горе у сједишту НАТО-а у Бриселу и нагласио да је кандидаткиња Лаловић, са својом респектабилном биографијом и искуством у дипломатији и процесу интеграције у НАТО, одличан избор за функцију за коју је кандидована.

Снежана Радовић не може без НАТО-а, држала помиритељску здравицу на гробљу њемачких војника
Снежана Радовић предложена је амбасадора у Данској.

Она је у Министарству спољних послова запослена од 2007. године за вријеме министровања Милана Роћена. Радовић је била неколико година савјетник у Дирекцији за НАТО у Министарству спољних послова. Била је секретар Комисије за интерресорне активности у Партнерству за мир, као и члан Координационог тима за имплементацију комуникационе стратегије о евроатлантској интеграцији Црне Горе.

У име Министарства спољних послова, Радовић је 19. новембра 2016. године, приликом отварања гробља у којем су потхрањени остаци стрдалих њемачких војника током Другог свјетског рата, одржала говор у којем је похвалила потез тадашње владе.

“Као демократска и хумана друштва, која осуђују узроке Другог свјетског рата, Црна Гора и Њемачка овим чином упозоравају на посљедице ратова, људске жртве… као и на ирационалну мржњу коју они остављају за собом”, рекла је током церемоније Снежана Радовић, представница црногорског Министарства вањских послова. “Овај чин такође носи поруку помирења медју народима и јача везе између црногорске и њемачке нације”

Она је истакла да Црна Гора види данашњи чин као испуњење њене цивилизацијске дужности, подсјећајуци да је “45 земаља то учинило прије Црне Горе, на 832 гробља њемачких војника”

Милатовићева савјетница за спровођење ДПС-ове спољне политике амбасадор у Швајцарској
Марија Лакић Барфус, актуелна савјетница Јакова Милатовића за спољну политику, предложена је за амбасадора Црне Горе у Швајцарској.

Лакић Барфус је дугогодишња ДПС-ова службеница у Министарству спољних послова, што није сметало предсједнику Јакову Милатовићу да је постави за своју савјетницу за спољну политику.

Управо је она на новој позицији била задужена, да у Милатовићево име, филтрира кандидате за амбасадоре који нису ни били на линији прокламоване ДПС-ове спољнополитичке агенде.

Од 2005. године је у дипломатским водама.

Амбасадор у Хрватској у служби од 1998.
Предложени амбасадор у Хрватској је Дејан Вуковић.

Засновао радни однос 1998. у Генералном секретаријату Владе Републике Црне Горе. Од 2004. године је запослен у Министарству спољних послова Црне Горе.

Обављао је дужност дипломате у Амбасади Црне Горе у Лондону; директор Дирекције за дипломатске привилегије и имунитете, легализацију и визно пасошке послове; конзул у Генералном конзулату Црне Горе у Франкфурту; директор Дирекције за дипломатске привилегије и имунитете и сарадњу са дијаспором.

Милоњића Драшко Ђурановић бранио од Абазовића

Вељко Милоњић предложен за амбасадора у Пољској.

У Министарству спољних послова ангажован је од августа 2004. године. До новембра 2006. године радио је као лични секретар министра радио је у Кабинету министра вањских послова, а од фебруара 2007. године до јула 2010. године био је први секратар у Амбасади Црне Горе у Сједињеним Америчким Државама. По повратку у земљу радио је као савјетник у Дипломатском протоколу Министарства спољних послова до јануара 2011. године када прелази у Министартство финансија на мјесто савјетника за међународне односе министра финансија у Кабинету министра, задужен за међународне активности министра и комуникацију са међународним финансијским организацијама.

У септембру 2012. године постаје директор Дирекције за конзуларне послове у Генералном директорату за конзуларне послове Министарства спољних послова након чега, у априлу наредне године, ступа на дужност генералног конзула Генералног конзулата Црне Горе у Минхену и ту функцију обавља до августа 2017. године.

По поновном повратку у земљу обављао је дужност директора Дирекције за Сјеверну, Централну и Јужну Америку у Генералном дирекорату за билатералне послове у Министарству спољних послова Црне Горе. У августу 2018. год. именован је за вршиоца дужности генералног директора за економску и културну дипломатију у Министарству спољних послова што обавља до јула 2019. године када је прво именован за вршиоца дужности, а затим и за генералног директора Генералног директората за мултилатералне послове у истом ресору.

У жижу јавности доспио је крајем новембра 2022. године када га је тадашњи премијер Дритан Абазовић са још неколико дипломата вратио у Црну Гору због ,,активности и потребе рада у Министарству спољних послова у Подгорици“.

Тај потез изазвао је револт тадашњег главног и одговорног уредника „Побједе“ Драшка Ђурановића.

– Већ из овог образложења, јасно је да Абазовића нијесу водили професионални, већ политички разлози: све четворо дипломата током година службе лојално су служили интересима Црне Горе, професионалци су са искуством и завидним стажом у дипломатији. А нијесу били ни чланови, ни експоненти партија раније власти – поручило је тадашње ДПС-ово пискарало.

Роћенова и Дармановићева сарадница амбасадор при НАТО-у

Нова амбасадорка при НАТО требало би да буде Милена Калезић.

Калезић је први професионални ангажман остварила 2007. године у Министарству иностраних послова којим је тада руководила сива еминенција Милан Роћен.

Од 2013. до 2017. године била је први секретар и замјеник амбасадора Црне Горе у Грчкој. Током мандата била је члан, а касније и предсједница борда Дипломатског клуба Атине.

По повратку у Црну Гору 2017, Калезић налази запослење у ресору Срђана Дармановића гдје преузима дужност шефице Одсјека за сарадњу са државама региона у Генералном директорату за билатералне послове Министарства спољних послова, након чега (2019.) ступа на дужност савјетнице у Генералном директорату за НАТО и политику безбједности.

У периоду од 2019. до 2021. године обављала је дужност прве савјетнице у Кабинету министра спољних послова.

Јанковић од 2010. у Министарству спољних послова

Ђорђије Јанковић је предложен за новог амбасадора у Бугарској.

Од децембра 2010. гради каријеру у Министарству спољних послова и европских интеграција, гдје је био шеф Одсјека за економска и финансијска питања ЕУ. Био је секретар два преговарачка поглавља (16 – Опорезивање и 29 – Царинска унија).

У периоду од јуна до децембра 2012. године радио је у Министарству спољних послова Кипра као представник Црне Горе током кипарског предсједавања Савјетом ЕУ.

Јанковић
Од септембра 2015. до маја 2019. године радио је у Амбасади Црне Горе у Бечу, Република Аустрија.

Од маја 2019. године обавља функцију шефа Кабинета у Министарству спољних послова.

Брајовић амбасадор у Румунији

За амбасадора у Румунији именован је Данило Брајовић. За разлику од преосталих кандидата, Брајовић нема „пребогату“ дипломатску каријеру. Он је покривао неколико позиција у амбасади (први секретар и отправник послова) у Тирани.

Шћепановић дипломатску мисију започету 2000. године, наставља у Албанији
Нови амбасадор у Албанији требало би да буде Мирослав Шћепановић.

Он је дипломатску каријеру започео далеке 2000. године, а у претходних 20-ак година покривао је следеће позиције:

Октобар 2022 – Државни секретар Министарства спољних послова

2021 – 2022. Земјеник генералног директора за билатералне послове и економску дипломатију, Министарство спољних послова

2017 – 2021. Министар савјетник / замјеник шефа мисије, Амбасада Црне Горе у Републици Италији

2014 – 2017. Нерезидентни амбасадор у Краљевини Данској, Републици Финској, Краљевини Шведској и Краљевини Норвешкој

2011 – 2017. Директор Дирекције за Европу и Заједницу независних држава, Генерални директорат за билатералне послове, Министарство спољних послова

2007 – 2011. Савјетник / замјеник шефа мисије, Амбасада Црне Горе у Сједињеним Америчким Државама

2003 – 2007. Савјетник, Министарство за европске интеграције и економске односе са иностранством

2000 – 2003. Први секретар, Директорат за пакт стабилности, Министарство спољних послова

Распоповић иде у Холандију

Милисав Распоповић биће нови амбасадор Црне Горе у Холандији.

У периоду од 2010-2015. године покривао је позицију шефа Одсјека за координацију ИПА Програма прекограничне сарадње у Министарству спољних послова и европских интеграција Црне Горе и учествовао у изради кључних Владиних политика за програме прекограничне сарадње у оквиру претприступне подршке (ИПА), у координацији са партнерским државама из региона и ЕУ. У наведеном периоду био је национални координатор за ТАИЕX – Инструмент Европске комисије за техничку подршку и размјену информација, када је организовао и координирао бројне активности у земљи и иностранству, у циљу доприноса усклађивању националног законодавства Црне Горе са ЕУ и јачања административних капацитета.

У два четворогодишња мандата, од 2015-2023. године, првобитно на позицији секретара, а након тога на позицији савјетника у Мисији Црне Горе при ЕУ у Бриселу, учествовао је у реализацији кључних активности од значаја за динамику преговарачког процеса и сарадњу Црне Горе и ЕУ.

У новембру 2023. године именован је на функцију државног секретара у Министарству вањских послова.

Шћепановић Њујорк замијенила Стразбуром

Милатовић и Спајић су за представницу Црне Горе у Стразбуру предложили Драгану Шћепановић.

Она је још из ДПС-овог вакта покривала позицију замјеница сталног представника Црне Горе при УН у Њујорку.

Сума сумарум, сијасет бивших дипломата који су служили ДПС-овом режиму и даље ће наставити започети посао, што је јасан сигнал да у овом ресору није дошло да „освјежења“ и да ће се у недоглед спроводити, по економске интересе Црне Горе, штетни спољнополитички курс који је 1997. установио Мило Ђукановић.

Борба

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: