У дослуху са нечастивим
Мишо Вујовић
Пише: Мишо Вујовић
Хоћемо ли да малу Црну Гору пошаљемо у велику П. материну!?
Читам коментаре подељеног народа у Србији поводом доношења новог Закона о црквама и верским заједницама у Црној Гори. Папир трпи све, а интернет гута све и свашта. У том неселективном галиматијасу лако се детектује ускомешани и еуфорични дух необликоване масе.
Незадовољство куља и портали постају терапија за милионе чија се грађанска храброст манифестује једино под маскама.
Јасно ми је да је многима пун андрак Црногораца, али је апсурдан недостатак емпатије за сународнике Србе, оковане духовним и физичким букагијама патологије на власти. Србе из Црне Горе, лишене права на коришћење језика, писма, историје и националне заставе.
Сада прете и одузимањем храмова, чија је аутономија била уважавана и у време Отоманске власти, као што је власништво и континуитет над њима неспоран, што ни бољшевици, који су у Црној Гори ритуално стрељали Бога, нису оспоравали.
Злурадо је поистовећивати власт са народом. Неморално је да потомци избеглица и досељеника, а то је двотрећинска Србија (скоро цела Шумадија је пореклом из Црне Горе, Западна Србија из Херцеговине, Топлица и Јабланица помешане), пљују по својим коренима и далеким рођацима.
Знам да је Београд окупиран 1945. разним Црвеногорцима, Ликотама, Херцеговцима и домаћим црвеним шљамом, крвавим до еполета.
Свестан сам да у том истом Београду живи добар део бирачког тела Господара, новоустоличеног СрбофоМила и његове хохштаплерске машинерије. Чињеница је да су ти људи у пословним или криминалним везама са истом категоријом привилегованих анационалних Београђана, одавно имуних на све осим на мирис новца.
А новац нема ни веру ни нацију. И то, наравно, изазива револт код обичног света, баченог на маргину живота.
Тужно је да своју немоћ показујемо гневом према брату у невољи. Тај локалпатриотизам и недостатак колективног духа довео нас је као нацију на руб опстанка. Прича о комшији и његовој крави није само саркастични или црни хумор већ дијагноза нашег националног бића.
Сурова, истинита и суицидна. Сва несрећа која се дешава у последњих сто година последица је тог вируса самоуништења.
У нападу на Србију маршиле су аустоугарске регименте састављене од Срба исламске и римокатоличке вероисповести, а било је и православних чији унуци данас на српској политичкој сцени понављају грехе својих предака. И замислите, никоме не боду очи! Очито да су у овом времену понирања једино добродошли кућни љубимци са педигреом. За људе, домаћине и патриоте, педигре је дисквалификација.
У Другом светском рату, покатоличени Срби, од Винка Шакића, Љуба Милоша, Макса Лубурића, фра Мајсоровића Сатане до Андрије Артуковића, предводили су покоље и геноцид над Србима. То се догодило и у новим ратовима распада Југославије.
Забринутим Србољубима, са којима се нећу слажити да малу Црну Гору пошаљу у велику пичку материну, послао бих поруку навијача Звезде, који су свесни да је процес расрбљавања Црне Горе пројекат коначног разбијања Србије, настао на Бечком двору још 1907. године, пре анексије Босне и Херцеговине. Од тог плана се ни данас није одустало, као што је НАТО у агресији 1999. гађао циљеве зацртане још 1992. године. Дакле, ово није дошло са Милом и Душком, као што се отимање Космета није догодило 1999, већ много раније.
Ми смо жртве система направљеног за самоуништење планете. Најпре страдају мали и непослушни, нарочито они који се огледају у моћи великих заштитника, каква је данас Русија. Остало иде редом – до великог праска, након кога ће наступити мрак.
Власт у Црној Гори говори језиком Коминтерне и Ватикана, чији се концепт састојао у разбијању духовног бића српског народа. Стога није чудо да
нападају Цркву, Бога, сахрањују језик, нацију, спаљују прошлост, безочним лажима сеју мржњу, поткопавају темеље сопствене суштине…
Измислили су свашта сами о себи. Задњицом руше међе части и достојанства, које су преци главама зидали. И док се ми пребројавамо и сада делимо и по географском, пошто смо верско и национално већ потрошили стварајући неколико нових нација (мада су наше могућности подела дубоке и слојевите), наши окупатори уз помоћ отпадника лагано спроводе у дело одавно зацртани план.
Раселити, разбити, расрбити, разродити…Нове нације носе свежу мржњу према старим коренима.
Делије
“РЕЋИ ЋУ ВАМ ИЗ ИНАТА
ЈОШ УВИЈЕК ЈЕ СРПСКА СРПСКА СПАРТА
НАЛАЗИ СЕ ПОРЕД МОРА
ТО ЈЕ МОЈА ЦРНА ГОРА”, стоји на транспаренту Делија.
Доказ за ово је чињеница да је јуче на Тројичиндан више верника пешке изашло на Румију са својим благочестивим парохом оцем Јованом Пламенцем него што је такозвана црногорска црква имала под три сунцобрана на својој “литургијској” журци устоличења новог “епископа” на Цетињу.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Сва је срећа па се Мило толико занео да више ни страшна медијска блокада и изостанак било каквог помињања целе ситуације у ЦГ током задњих 10 годин аконачно престају да имају ефекта и после догађаја задњих пар недеља обичних људи по Србији су коначно почели да се мало по мало интересују за ова дешавања. Чак је целу ствар поменуо и наш парох пред више стотина људи.
Ја сам емотивно јако везан за Боку и 2006ту нисам прежалио никад али ме је згражавало колико мојих пријатеља уопште нема појма да Срби Црне Горе уопште постоје. Када смо били на мору интересантна им је била тробојка на цркви у Радовићима и на цркви Светог Николе у Котору али никада нису успевали да споје два и два. Ово задње хистерисање Мила је први пут довело до тога да макар у обичном кафанском разговору са друштвом а да није са мог факултета или родом из Црне Горе кренемо да причамо о целој теми са искреним интересовањем присутних.
Полако ми се чини да нису деведесете биле некакав врхунац српског национализма него тек почетак повратка на шири српски идентитет и дејугославизације која увелико траје. 1990 уочи ратова је толико уврежен у Србима био СФРЈ републички и покрајински идентитет да ми је цела прича о српском исконском национализму као узроку ратова невероватно смешна. Обичан народ по Србији у великом броју није знао око чега се ратује 1991-1995 и још се није идентификовао са Србима из РС као сада па је зато реакција у народу била потпуно другачија у односу на 1999 када је све било потпуно јасно и једноставно за схватити.
Мислим на основу онога што сам видео када сам пунио џакове током мајских поплава 2014 да није још све изгубљено само што да би дошло до реакције мора да буде баш густо. Тада сам се након година малодушности јако пријатно изненадио јер сам код хиљада и хиљада људи осетио невероватан полет, несебичност, мањак било какве кукњаве и одлучност тотално нетипичну за апатично друштво Србије раног 21вог века на које сам навикао. Наравно када је престало да буде густо сви су са вратили на фабричка подешавања али ми је цела ствар доказала да ако буде густо имамо још ту једну варницу негде у себи. Што власти у Србији и Црној Гори буду издајничкије и горе галванизоваће се тај инатски модус операнди у нашем народу, а на руку нам иде и што су се наши непријатељи толико олакомили да чак ни Вучићеву капитулацију неће прихватити него ће нас кад тад довести до тога да немамо куд и да морамо да се бранимо и то овог пута на све или ништа.
Veliki pozdrav za velikog covjeka Miša Vujovica koji je dolazio u Nevesinje kada je bilo najteže. ..
… Nečastivi je davna zašao među nas, međe bremzao nije, svuđe jednako prisutan u srpskim zemljama!
Vrijeme je Zvjeri … Iskušenja, svejedno vamo, ili tamo!
A onaj transparent sa utakmice, poruka je zaposjednutom svijetu koji je između rođenog podigao granicu. On, taj transparent, nosi i dublji smisao. Izmeđi ostalog, svjedoči i onu jednu i jedinu Istinu koju svi znamo, a zaboravljamo: NEMA SRPSTVA BEZ SRPSKE CRNE GORE, NITI IMA CRNE GORE BEZ SRPSTVA!
To je tako još od davnina udešeno, mora biti sa nekim višim razlogom.
Ko to zaboravi neće ni imati šta da pamti!
A Nečastivi, od kada je svijeta i vijeka, on samo radi svoj posao zaludnoga.
… Sve dok je ljudi i Boga Jedinoga!
Браћо, не узмите за зло. Просечан грађанин Србије није свестан да је Црна Гора под окупацијом, да се у Црну Гору доводе шиптари да гласају, да су људи уплашени за голу егзистенцију, да мафија хара, да се гласа за шанком, да невине људе држе у затвору…Све ће то доћи на своје када дође слобода и прикаже се на телевизији како се крао референдум и избори.
Neka se stide gu..ce, jer obraza nemaju, svi oni koji poistovećuju Crnu Goru sa režimom Mila Đukanovića, zločinca kakvog ovaj prostor nije vidio! Ima ovdje jos dosta one Crne Gore koja je ginula za odbranu Evrope, za odbranu brata na Mojkovcu, za odbranu časti i Krsta Hristovog!!! U ovoj Crnoj Gori je sačuvana Crkva Svetoga Save!!! Jeste li zaboravili to???!!!! I ne bojte se, opet ćemo je sačuvati, ima nas dovoljno spremnih da položimo živote za Ostrog, Cetinjski, Moracki i stotine drugih srpskih svetinja!!!! A tebi Mišo hvala sto se uzdižeš i „grmiš“, jer bez tih bljeskova svjetlosti ne možemo tamu pobijediti!
Briljantan opis naše realnosti, ovoga puta uz novu, jaku poruku, kakvu samo inat (opštesrpska osobina) moze da ponese. Bravo, gospodine Vujoviću!
У Србији је велика медијска блокада. Уопште нема вести о угрожености Срба у ЦГ, него се ствара слика да је то тамо народ попут Ђукановића, само номинални Срби који су окрећу ћурак како ветар дува.
Па се онда људи питају шта ти Црногорци, хоће од нас, добили државу, ми их признали па нас још и додатно маскирају.
Ово је време јако сложено, раније би одроди променили веру, име обичаје па би их се лако познало, данас монтенегрини и њихова рођена браћа другосрбијанци и тешко их је ухватити и за реп и за главу.
О Р. Српској пак нема ни таквих вести
Добро збориш Бојане. Прочитај коментаре у Куриру. Грозно.
Немој да читаш то смеће од курира у коме коментарише ко зна, можда милогорци и остали конвертити.
Знамо ми Срби врло добро све. Знамо и разлику. Не мора све да пише у медијима.
Сваки Србин, прави Црногорац (не мислим на милогорце) , овде је као у својој кући, и са поносом треба да истиче ко је када је у Србији.
Жив био.
Поздрав за нашу браћу.