У држави гдје је политика бесмисла усавршена до перфекције и гдје чиста биографија, мирна савјест и дата ријеч нијесу на цијени нико никоме не вјерује

Пише: Јово Пејовић

Режим Мила Ђукановића је деценијама обесмишљавао све вриједности које једну државу чине озбиљном. На моћи новца и прогонима противника режима градила се диктаторска власт. Зато су и највећи оптимисти били резервисани по исходе избора 2020. године. И међу лидерима партија тадашње опозиције више се вјеровало да ће режим бити срушен давањем подршке мањинској Влади СДПа, Бошњачке партије или албанских партија иако се знало да су они своју политичку судбину везивали на Миловом програму. А, онда су се десиле литије и УРА као тас на ваги и нада да је боља Црна Гора на дохват руке. Међутим, прохујале су четири године као длан о длан, а мало што се промијенило. Односи у новој већини све више личе на однос мачке и миша. Зато се стиче утисак да нам се много пута било теже бранити од нас самих него од домаћих и страних ала. Понекад дјелује као да наше политичке елите боље знају што треба радити у комшилуку и свијету него у својој кући. Политичка трговина постала је средство за давање подршке доласку или одласку са власти. Подређивање својих националних интереса, интересима великих сила одавно је постало средство за добијање подршке од стране међународне заједнице. Док се једни отворено додворавају, други се свако мало замрзавају и одмрзавају. Политика прилагођавања тренутним геополитичким приликама у свијету је одлика марионетских Влада. Државе које немају формирану визију свог позиционирања на међународној сцени у складу са својим националним интересима, не могу се сматрати озбиљним државама.

Према томе, Црна Гора није у прилици да бира оно што јој доноси добро и оне који могу да промијене стање у којем живимо, већ између два зла оно мање горе зло. Зато душебрижницима са свих страна свијета који су дубоко закорачили у све поре нашег друштва треба ускратити право да доминантно утичу на креирање наше будућности, укључујћи и однарођену елиту са главама високо отрованим у облацима либерализма, мондијализма и које каквих фантазија које немају благе везе са реалним животом. Када једном црвену линију почнете спуштати степеницу по степеницу на ниже, тада нијесте далеко да се једнога дана откотрљате под степенице. Ја припадам онима који не вјерују да ће се ДПС вратити на власт, али се бојим да ће нас дух те партије и тог режима још дуго пратити, прерушен у неке друге партије и личности и спречавати да се брже вратимо сами себи. Црна Гора деценијама живи са кризама у којима се једино добро сналазе политичари. У таквом амбијенту ми смо све више удаљени од тема које живот значе. То одговара политичким елитама које немају визију, од којих највећи број одрађује приправнички стаж у областима са којима немају никакве додирне тачке. У држави корупције и криминала који се одвијао под покровитељством бившег режима звучи скандалозно што и након четири године од доласка нове власти нема Закона о поријеклу имовине.

Да ли се дио незаконито стечене имовине преливао и у џепове појединаца из нове власти показаће вријеме, али спорост у доношењу овог закона могла би упућивати да има основа за такву сумњу. Но, што би рекао познати Уругвајски писац Едуардо Галеано: „Ми живимо у култури амбалаже, која презире садржај“, гдје се све своди на празну причу која има за циљ да се остави утисак, а не ријеши проблем. Толико је у животима наших политичара присутно афера и непочинстава да највећи број нема никаквог угледа у народу. Притиснути личним аферама и несналажењима у обављању државничких функција црногорски политичари се више баве сопственом одбраном него државном политиком. Ових дана се у народу најчешће коментарише реконструкција Владе и улазак у Владу просрпских партија. Стиче се утисак да су мишљења по овом питању подијељена. Једни мисле да је одлука просрпских партија добра под условом да се њоме решавају бројна идентитерска питања Срба у Црној Гори која су им била ускраћена политиком бивше власти, али и да дође до заокрета у односима са Србијом и Руском федерацијом. Они други сматрају да би било погрешно прихватити да Срби буду надничари у антисрпској и антируској Влади без утицаја на ова питања.

У држави гдје је политика бесмисла усавршена до перфекције и гдје чиста биографија, мирна савјест и дата ријеч нијесу на цијени нико никоме не вјерује. Тамо гдје је највише прљвог веша, а најмање памети, можемо се свему надати, па и ономе у што смо вјеровали да се никада неће догодити.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: