У државним тужилаштвима Црне Горе застарјело 2.208 предмета

НВО Акција за људска права (ХРА) захтијева утврђивање одговорности за непоступање државног тужилаштва у бројним предметима у периоду од више година, због чега је дошло до застаријевања најмање 2.208 предмета, од чега чак 1.958 или 90% предмета у Основном државном тужилаштву у Подгорици. Како су рекли, убиства, тешке крађе, разбојништва, тешке тјелесне повреде и тортура остаће некажњени због масовног пропуста руководилаца у државном тужилаштву.

„Секретаријат Тужилачког савјета констатовао је да је у државним тужилаштвима Црне Горе застарјело 2.208 предмета, од чега 1.958 предмета у Основном државном тужилаштву у Подгорици (90%). Остали предмети су у ОДТ Рожаје (132), ОДТ Цетиње (46), ОДТ Колашин (46), Више државно тужилаштво Подгорица (7), ОДТ Бар (11), ОДТ Никшић (6), Више државно тужилаштво Бијело Поље (1) и Специјално државно тужилаштво (1)“, наводи се у саопштењу.

Већину чине предмети кривичних дјела крађа (532), тешка крађа (567), разбојништво (113), изазивање опште опасности (96), недозвољено држање оружја (64), фалсификовање исправа (81), угрожавање сигурности (40), тешке тјелесне повреде (24), тортура (2), при чему је у Вишем тужилаштву у Подгорици застарјело и кривично дјело убиство (2).

„Ријеч је о предметима ознаке “Ктн” који означавају случајеве у којима је починилац кривичног дјела непознат и у којима су државни тужиоци одговорни за спровођење извиђајних радњи у сарадњи са полицијом (чл. 16 Закона о државном тужилаштву и чл. 44 Законика о кривичном поступку). Подсјећамо, руководилац ОДТ Подгорица, Душко Милановић, обавијестио је Тужилачки савјет у октобру прошле године о бројним “Ктн” предметима који су годинама били смјештени у архиви и нијесу додјељивани у рад тужиоцима. Тужилачки савјет је онда захтијевао од свих државних тужилаштава да у року од 60 дана доставе извјештај о необрађеним предметима, укључујући попис предмета, имена надлежних тужилаца и датуме када су им предмети додијељени у рад. Извјештаји су пред Тужилачким савјетом разматрани тек 14. марта 2024, након што је рок за достављање извјештаја продужен“, наглашено је у саопштењу ХРА.

Тужилачки савјет је на основу извјештаја закључио да информације треба доставити Врховном државном тужилаштву на даље поступање: “Тужилачки савјет нема надлежност за покретање дисциплинског поступка, већ такво овлашћење имају руководиоци државних тужилаштава и врховни државни тужилац, уколико процијене да има разлога за покретање дисциплинског поступка.”

„Сходно Закону о државном тужилаштву, предлог за утврђивање дисциплинске одговорности тужиоца може поднијети његов непосредни руководилац, руководилац непосредно вишег државног тужилаштва, врховни државни тужилац, министар правде, као и Комисија за праћење примјене Етичког кодекса чији су чланови из редова Тужилачког савјета. Међутим, ХРА сматра да величина пропуста, као и обим штетних посљедица захтијевају да се размотри и кривична одговорност надлежних руководилаца за кривична дјела против службене дужности, који могу бити и плод корупције. Непристрасно и темељно поступање државног тужилаштва у овом случају је од изузетне важности за јачање интегритета и повјерења јавности у његов рад, за успостављање владавине права и спрјечавање да се убудуће дешавају овако озбиљни пропусти“, наведено је у саопштењу.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: