У Гусињу аутобуска станица служи за одлагање сијена

Ни двије деценије након продаје и приватизације, аутобуске станице у Гусињу и Плаву никада нису приведене намјени.

На мјесту оне у Плаву данас се налази читав стамбени блок, док је аутобуска станица у Гусињу претворена у оставу за сијено.

Аутобуске станице у овим градовима припадале су некадашњем беранском аутопревозном предузећу које се у том тренутку звало „Југопревоз“, током првог стечаја из 2004. године.

Тада је ова беранска компанија, која се још раније звала „Иванградпревоз“ нашла у озбиљној кризи, и из акционарског друштва кроз стечај приватизована.„Симон војаж“ је тада купио имовину ове компаније у Беранама, док су аутобуске станице у Плаву и Гусињу продате годину касније, 2006. године приватним предузетницима.

„До тада из Гусиња је било пет аутобуских линија, и то према Пећи, Скопљу, Приштини, Сарајеву и Београду, а ови аутобуси су тада свраћали у Плав. Поред тога постојао је велики број локалних линија и полазака према Мурини, Андријевици и Беранама“ – казао је један од бивших радника тадашњег „Југопревоза“.

Он је напоменуо да је приватизација ове двије аутбуске станице представљала почетак краја, и да данас из Гусиња на постоји ни једна аутобуска линија, чак ни до Плава који је на свега десетак километара.

„Из Плава, са простора који нису заузеле стамбене зграде, данас полазе аутобуси само за Подгорицу, и један полазак за Пећ. То су мали аутобуси марке ‘Отокар’.

Велики аутобуси тамо се могу видјети једино када довозе туристе у вријеме љетње сезоне“ – казао је тај саговорник.

Аутобуска станица у Плаву је продата за тадашњих 90 хиљада евра, а купац се тада обавезао да пет година неће мијењати дјелатност.

„Оно што је занимљиво, у то вријеме је то била јединствена општина Плав, и нико из тадашње локалне управе није ни покушао да прогласи јавни интерес и тиме забрани промјену намјене простора који су обухватале аутобуске станице“ – рекао је тај саговорник.

Грађани Гусиња данас не могу да се пребаце ни до Плава, осим таксијем. Приватизације аутобуских станица у ова два града десиле су се исте године када је приватизован тадашњи шумско индустријски комбинат „Бор“ у Плаву, и када је без посла остало више стотина радника.

Данас је сјевериосточни регион Црне Горе по свим показатаљеима најнеразвијенији и са великим миграцијама становништва према иностранству и према централним и јужним дјеловима државе.

Ни једна државна институција није се, међутим, олгасила од када траје криза у „Симон војажу“, а грађани суочени са изостанком и укидањем најелементарнијих јавних услуга.

Беранско предузеће „Симон војаж“ почело је тада да укида линије на дужим релацијама, а недуго потом и да редукује и локалне. Данас се то предузеће налази три године у новом стечају.

Портал РТЦГ је писао о томе да је након штрајка радника и увођења стечаја, затворена и аутобуска станица у Беранама, да је стечајна управа продала за 34 хиљаде девет најбољих аутобуса, и да у овом дијелу Црне Горе не постоји међуградски линијски превоз.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: