ИН4С

ИН4С портал

У Хрватској одавно легализован фашизам и србофобија: Прочитајте скандалозне наводе хрватске историчарке

1 min read

Илустрација ИН4С

Коментаришући „српска својатања дубровачког културног наслеђа“ а поводом новог закона који ће заштитити име хрватског језика, тамошња књижевна историчарка, књижевница и чланица Председништва Матице хрватске Славица Стојан рекла je да је дуго размишљала о томе да ли би уопште више требало да реагује, али и упоредила Србе с бубама.

„Из Министарства културе и спољних послова им шаљу протестне ноте. Међутим, они се на то не обазиру и једноставно не можеш на то да останеш имун. Сетила сам се недавно једне појаве у природи која ме излуђивала. Реч је о бубама које у страховитим најездама упорно годинама настоје да преплаве и куће и дворишта и унутрашње просторе. Преплаве и улице“, изјавила је Стојанова у интервјуу за ДуЛист.

Додала је да се с бубама треба борити или напустити кућу, односно стрпљиво и трајно их искорењивати, јер после низа година успешне борбе и надјачавања њихове (српске) преправљивачке стратегије, оне нестану. Тако треба поступати с предаторима који вребају с границе, прецизирала је.

„Они (Срби) су врста агресивно-инвазивне чељади који једноставно не одустају. Баш као и ове горе бубе, које се увуку у кућу. Баш зато морамо деловати”, нагласила је хрватска историчарка.

Осврћући се на то што из Србије редовно допиру гласови који подсећају да је све што се догађало у Дубровнику српско наслеђе и нема везе с Хрватском, рекла је да сваке године стиже нови удар у виду декларације, повеље, закона.

„То су људи из чијих се објава и изјава пре свега разазнаје њихов културолошки и цивилизацијски степен развоја. Они не одустају од нашег простора. Код њих је свеприсутна неутажива жеђ за простором. Они желе поседовати туђи простор! На којем никад нису били и на којем се не сналазе. Цело ово питање језика и књижевности је простор. И ко то не види на такав начин, у заблуди је! И то треба знати, разумети и упорно, као што они упорно као бубе нападају, ми се морамо бранити“, закључила је Славица Стојан.

Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

15 thoughts on “У Хрватској одавно легализован фашизам и србофобија: Прочитајте скандалозне наводе хрватске историчарке

  1. NACIZAM ne fašizam! Uporno se upotrebljava netačan termin da bi se umanjile razmere ZLA! Zlo koje baštini Hrvatska je veće od osnivača ideologije, Nemačke! Zato ova spodoba nema bolju komparaciju nego da su srbi insekti a sa insektima se postupa istrebljivački! Al to svi mi dobro znamo. To je danas, kad se vidi šta se događa u Ukr i kako se tolerišu baštinici NACI ideologije normalno!!! Sem nama srbima, rusima i još nekim, malobrojnim delovima, pojedinih naroda.

    2
    7
    1. „У Хрватској одавно легализован фашизам и србофобија: Прочитајте скандалозне наводе хрватске историчарке“ — U Hrvatskoj naci-fašizam nikad nije ni bio zabranjen, samo se latentno skrivao i prikrivao, da bi buknuo u najcrnjem Pavelićevom izdanju 1990., za vrijeme predizborne kampanje HDZ-a. Sve je bilo u znaku ustaštva i ustaških postulata Mile Budaka i A.Artukovića. Hakenkreutzen su se prodavali „kao alva“ na trgu Bana Jelačića. Bio je to najpopularniji suvenir. Tuđman u javnom obraćanju gromopucateljno izjavljuje: „Srećan sam što moja supruga nije Srpkinja ili Židovka“!! To je za istoriju ostalo zabilježeno u video i audio formatu.

      5
      6
  2. Žena kompleksašica i neobrazovana, džabe škole i titule. Čerupaju srpski jezik svi u okruženju, „falsifikati originala“, tako im lakše.

    8
    6
  3. Dragi hrvati, da ste mi živi još mnogo godina. Da vas nije ja ne bih znala koliko smo mi – Srbi fantastičan narod. Nije do klime i hrane(to nam je slično), do ljudi je i Boga.

    15
    6
  4. павелић је био хрвацки политичар и вођа терористичке организације хрвацких националиста као фашистички сателит. одговоран је за бројне организоване и бруталне злочине над србима, јеврејима и циганима. залагао се за независност хрвацке од југославије, сарађивао са немцима, италијанима, ватиканом, комунистима и енглезима!

    12
    4
  5. BOLEST NE TREBA KOMENTARISATI!
    O njoj treba da povede računa struka, da je leči, ako već nije kasno!
    Čudo su te antisrpske metastaze …
    Biće da im leka nema.
    … Kancer je na duši jednog naroda bez duše koji sebe zove Hrvatom.

    22
    6
  6. Покатоличена смећарка тим изјавама убија српске претке у себи по ко зна који пут. Болест конвертизма у поодмаклој доби. Ако иког органски мрзим, то су конвертоване наказе попут овог шљама.

    20
    6
  7. Muka Velja Kad „Bube“ NaVale….
    Nema ti Spasa…. Moraces VAN IZ Kuce….
    Necista ti Dusa…. Necista ti Kuca….
    Zato se Moras BaViti „Bubama“….
    Ali Ih ISTRIJEBITI NECES MOCI….

    17
    5
  8. U tom vremenu kad je stvarana dubrovacka knjizevnost oni su su se osjecali Srbima imali srpsku nacionalnu svijest i govorili i pisali srpskim jezikoma po vjeri su bili katolici.
    I po austrougarskom popisu 1890 niko u Dubrovniku nije govorio hrvatski.
    Tek poslije Vukove reforme srpskog jezika kojeg su i hrvati prihvatili Srbi i Hrvati pocinju govoriti isti jezik.
    1861 Vuk Karadzic dobija Povelju pocasnog gradjanina Zagreba i ulicu u Zagrebu u znak zahvalnosti.
    Tada jos uvijek niko u Zagrebu nije govorio stokavski niti razumio srpski ali malo po malo su prihvatali.
    Hrvati su govorili kajkavski i cakavski. Dubrovcani se nisu mogli razumjeti sa Zagorcima ili Rijecanima.

    Austrijanci su dozvolili Vuku Karadzicu da radi na tome u Becu i dali mu svog agenta a njegovog mentora Jerneja Kopitara.
    Austrijancima je to odgovaralo da srpski jezik udalje od ruskog i da izjednace srpski i hrvatski da bi lakse Srbe katolike preveli u Hrvate.
    Dok su Srbi i Hrvati govorili drugacije postojala je razlika izmedju Srba Katolika i Hrvata a kasnije polako Srbi katolici postaju Hrvati , govore isti jezik zive pod Austrijom kasnije Hrvatskom i lako se asimiliraju.
    Isto su taj zajednicki jezik iskoristili u Bosni da ga nazovu bosanski a srpsku cirilicu bosancica i da od Srba iz Bosne prave Bosance ili Bosnjake koji govore bosanski.

    24
    8
  9. Ne bih da učim jednu “istoričarku“,ali bih joj dao savjet da pogleda Austrougarski popis grada Dubrovnika i okoline iz 1890 g. A i tadašnji Papa je Dubrovčanima priznao da su Srbi,pa posle nek se žali Beču i Vatikanu !

    23
    9

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Privacy Policy