У и на (души)
1 min read
Бока Которска, детаљ (Фото: Н. М.)
Пише: Стефан Грломан
Поред макар једног речника старих израза из Боке и Паштровића свједоци смо да овдје у овим селима још приморци знају рећ’ да иду „у брдо“, кад’ иду „горе“ у своја села подно брда – а између неба и мора. Да се разумијемо и та су наша села на мору, врло близу и имају тај „фамуозни“, тражени „поглед на море“ још и љепши и шири него ли нека тераса тик „уз плажу“. Него, сад’ је већина примораца своје животе преселили на саму обалу. Туризма ради, углавном. Јер рибали су и кад су били горе – „у брдо“.
Зашто ово зборим? Све се чешће може чути у овим ванредним коронарним данима, данима кад’ нас може забољети срце, јер „core“ је срце, а вирус је „corona“, свако мало неко од нас: иде „у брдо“ да прошета, да се изолује. А можемо ли се, можда ових дана баш спојити – са собом, са природом, са исконским животом. Са миром. Са љубављу. Уколико можемо то је похвала нашој снази. Уколико не, потрудимо се са јачом вољом.
Нама приморцима је изгледа „у брду“ дубина. „У“ – тамо тражимо коријене, тишине, повратке, смираје. А као и увијек „на море“ тражимо даљину, изазов, немире који нам хране пусте жеље. Чежљиви погледи на хоризонт, и тамо „преко“ видљиве сфере. „На“ море се и са морем се узвисимо, уздигнемо, поносно носимо. Такви смо, наопаки, у брда су нам дубине, на мору висине!
Јер, што ће вам поглед на море кад ни себе ни обалу нисте видјели погледом са мора.
Прочитајте још:
„Не стајем. Трчим право на Павелића. Дођем на два-три метра и пуцам. Једном. Други пут!“
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Под морем/у мору су исто “брда”, само што се не виде!
Од Немањића је “море” постало за Србе туђе, тако да су брда добила “дубину”! Море није приобаље, које је наш народ само донекле могао да користи слободно кроз историју! То се данас види и по бродарству!
Слуге!!! Нажалост!!!