У име НАТО-а

Имајући у виду модел понашања САД примијењен на да дан отварања Олимпијских игара у Пекингу и током трајања Зимске олимпијаде у Сочију, вјероватна је нека слична провокација на дан предстојеће Параде побједе у Москви.

Вијести које последњих дана долазе са до скоро привидно мирног ратишта југо-истока Украјине нијесу охрабрујуће. Кијевски фашистички режим на прве линије фронта упутио је хиљаде околопних возила, артиљеријских и ракетних система, Петро Порошенко пријети проглашењем ратног стања и као коначни циљ борбених операција означава “истјеривање окупационих војника са Крима“.

Забрињава и спољна медијска припрема новог напада на Донбас. Прво је њемачки министар спољних послова Франк Валтер Штајнамајер запријетио “одговором ЕУ“ уколико дође до нове офанзиве “сепаратиста“. Потом се огласио и командант НАТО у Европи генерал Филип Бридлав и најавио нову офанзиву војних снага Доњеце и Луганске републике. Упркос томе што извјештаји са терена говоре супротно, нови украјински удар на Донбас нико на западу не разматра ни теоретски.

Већ неколико дана обнољени су спорадични сукоби. У суботу је украјинска армија плански бомбардовала каптаже доњецког водовода и већину преосталих становника некад најбогатијег града Украјине оставили без воде. Дакле почетак новог, до сада најжешћег и најобимније припремљеног удара на непокорне Доњецк и Луганск временски може кореспондирати са Даном побједе и планираном војном парадом у Москви.

Док паралено тече одбројавање до 70. годишњице од краја II свјетског рата на Старом континету и могућег почетка новог, од 1945. највећег рата у Европи (ипак вјероватно не планетатног размјера), ситуација у Црној Гори дјелимично подсјећа на филм прослављеног црногорског редитеља  Боте Николића – “Три карте за Холивуд“.

Љубитељи НАТО пакта, осиромашеног уранијума и осталих вриједности ове војне алијансе изгледа се већ налазе на свом ратном распореду. Умјесто у “газда Спасојевој кафани“, главни стожер домаћих НАТО бојовника лоциран је у медијском концерну “Вијести“. Већ мјесецима у овом наводно независном медију спроводи се брутална анти-руска кампања, која је на моменте прелази у праву фашистичку хистерију. Дан уочи фудбалске утакмице Црне Горе и Русије, водећи колумниста овог листа дословно је написао да се: “нада да руски навијачи неће убацивати у терен дјелове тијела неког убијеног Украјинца“.

Ипак сјетимо се међутим оне чувене насловне стране Вијести од прије неколико година “Без климе и купатила, не љетују више ни Србијанци“, тако да можемо рећи да је њихов раније демонстрирани фашизам сада преусмјерен са Србије ка Русији.

Поред Русије, Путина и “непросвећених“ анти НАТО настројених посланика опозиције, на линији ватре врхушке медијског Вијести прошле недјеље нашао се поново Марко Милачић, који је изгледа за мање од двије године из “закржљалог бољшевика“ израстао у опасног руског елемента. Кључна теза ауторског текста Жељка Ивановића, упереног против првог човјека Покрета за неутралност гласи: “Прича о неутралности је само еуфемизам за њено подвођење под руску сферу утицаја.“ Заиста импресивна мисао, која показује да кроз номинално првог човјека Вијести проговара ослобођен дух официра УДБЕ, по демонстрираној логици замрзунт негдје у 1948. години.

Као што је у тим злим временима свако могао постати информбировац и бити интерниран на Голи оток, тако је данас према уређивачкој политици медијског концерна Вијести, свако коме се из било ког разлога не допада НАТО пакт, уствари зли руски агент и идолопоклоник Владимира Путина. Додатном анализом горе поменутог и неколико претходних Ивановићевих текстова, испада да сви који би у Валданосу – предјелу нетакнуте природе жељели да постоји ексклузивни еколошки туристички резорт умјесто НАТО базе, представљају подмукле Путинове ботове.

Такође сви који би на територији Црне Горе жељели да виде туристе, умјесто трајно стационираних у оружаним снагама САД масовно запошљених манијака, педофила, содомиста и монструма из Абу Граиба, ништа су друго до примитивни непросвећени бескичмењаци, који сањају живот под руском чизмом. Њихову затупљеност не умањује ни то што су абу-граибски монструми за бестијалности са ових фотографија, на војном суду САД осуђени блаже, него што би по закону Црне Горе био осуђен рецимо крадљивац аутомобила, или обијач трафике.

Силина удара Вијести са Марка Милачића прешла је током прошле недеље на Гојка Раичевића, предсједника Мировног покрета “Не у рат, не у НАТО“. Постављање билборда захвалности Русији за њен доминантан допринос у побједи над фашизмом, магазин Вијести покушао је исмијати насловом ‘‘Захвални до имбецилности“.

Дакле уз Раичевића, Милачића и нас остале противнике НАТО пакта (око 60% популације Црне Горе), на линији ватре овдашњих љубитеља осиромашеног уранијума нашао се и предсједник Чешке републике Милош Земан, који је неколико дана раније дао изјаву суштински исте садржине као и наш Гојко. Дакле свако ко изјави захвалност Русији: ‘‘за то што у својој земљи не мора да говори њемачки као послушни колаборант, што не мора да поздравља са Хајл Хитлер, Хајл Химлер, Хајл Геринг…“ ризикује да буде извријеђан на страницама Вијести.

Можда би било интересантно и поучно да Вијести нама непросвећеним идолопоклоницима лика и дјела Владимира Путина, једном репортажом дочарају атмосферу са улица Црној Гори најближе НАТО престонице, поносног града Тиране. До зграде Парламента усправне НАТО државе Албаније долази се централним градским булеваром Била Клинтона. Пошто тамо паркинг није дозвољен. екипи Вијести савјетовао бих да се паркирају у пар стотина метара удаљеној улици Џорџа Буша, гдје је смјештена паркинг гаража великог капацитета.

Када једног дана пресуше НАТО грантови уредничко-управљачка структура Вијести ризикује да претрпи озбиљан пост- трауматски шок суочавајући се са чињеницом да НАТО и САД нијесу више ни приближно моћни, као што су то били рецимо 15 година раније. Ипак за њих фатално би могло да постане сазнање да све земље које су током последњих 15 година одбациле америчку доминацију, биљеже константан привредни раст, оствариле су неупоредиво праведнију расподјелу националног богатства и пораст животног стандарда сиромашних слојева становништва.

Један од првих послијератних филмова југословенске кинематографије под насловом “Пре рата“, представљао је компилацију Нушићевих драма: “Покојник“ и “Ожалошћена породица“. Циљ му је био да исмије предратно друштвено уређење. За филмски опис црногорске садашњости, била би такође прикладна компилација филмова два највећа црногорска редитеља, горе поменутог Ботиног “Три карте за Холивуд“ и култног филма Живка Николића “У име народа.“

Идеалан наслов филма могао би да буде ‘‘У име НАТО-а“, а један од главних јунака рађен према личности Жељка Ивановића, савршено обједињује карактере Ботиног Глобуса и Живковог инспектора Максима.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: