У каквој су вези случај Топчидер и Мило Ђукановић?

Пише: Предраг Савић, члан Правног савјета ин4с

Саша Рељић, обавештајац и бивши официр који је био ангажован и у Путиновом кабинету, приликом саслушања у предмету Топчидер, а потом у јавно објављеном писму родитељима убијених гардиста, истиче „да ће убица бити ухапшен и случај решен тек када са власти падне Мило Ћукановић!“

На ту тему добио сам барем десетак новинарских питања. Јелена Обућина ми је у емисији „Преглед дана“ Newsmax adria тражила одговор да ли је све то скреатње са правог трага?
Пре петнаестак година мислио сам да је то, заиста тако јер, цео случај је покренут захваљујући Светозару Маровићу, који је имао кључну улогу у формирању Комисије за испитивање случаја Топчидер при Врховној команди Државне заједнице Србије и Црне Горе. Због тога смо, првобитно, размишљали да нико из Црне Горе нема веза са убиством гардиста Драгана Јаковљевића и Дражена Миловановића.

Знали смо да су војници убијени јер су као нежељени сведоци били у погрешно време, на погрешном месту, и да су нешто или неког видели. Знали смо да се у том војном објекту специјалне намен, догађају криминалне радње, да има запсолених који имају криминалну прошлост и да су неки од њих регистровани нармомани! А онда смо сазнали за суђње између покојног Вукашина Мараша и Благоја Граховца. О тој „дворско-породичној“ завади писао је Вељко Копривица за дневни лист „Данас“, у броју од9 .фебруара 2007. године, и то на следећи начин:

„Пензионисани генерал Благоје Граховац и савјетник предсједника црногорског парламента Ранка Кривокапића ослобођен је оптужби да је увриједио Вукашина Мараша, савјетника за спољну безбједност предсједника Црне Горе Филипа Вујановића. Мараш је тужбу против Граховца поднио због интервјуа објављеног у Монитору у којем је говорио о цивилно-војној мафији и штеточинама које треба одмакнути од војске, у чему се препознао Мараш.“

Из тог текста сазнајем ода је пензионисани генерал Благоје Граховац и савјетник предсједника црногорског парламента Ранка Кривокапића ослобођен оптужби да је увредио Вукашина Мараша, савјетника за спољну безбједност предсједника Црне Горе Филипа Вујановића. Мараш је тужбу против Граховца подние због интервјуа објављеног у Монитору у којем је говорио о цивилно-војној мафији и штеточинама које треба одмакнути од војске, у чему се препознао Мараш.

Копривица даље појашњава:

„Ослобађајућу пресуду, по тужби Вукашина Мараша, бившег министра полиције Црне Горе и некадашњег високог функционера Министарства одбране СЦГ, донио је судија Основног суда у Подгорици Предраг Табаш.
Судија је, образлажући пресуду, рекао да суд није могао на несумњив начин да утврди налазе тужбе, односно да је Граховац окарактерисао Мараша као „припадника цивилно-војне мафије и криминогене структуре, антихашког лобија, штеточином коју треба одмакнути од реформе војске и припадником организованог криминала“.

Марашева тужба се односила на више текстова у којима је било речи о реформи војске, приватизацији и продаји војне имовине, куповини опреме и мутним пословима високих државних функционера, поред Мараша! Генерал Граховац оптужио је и предсједника Црне Горе Филипа Вујановића. Граховац је говорио и о одговорности Светозара Маровића, али није штедио ни друге истакнуте политичаре Црне Горе и Србије. Но, само је Мараш одлучио да га тужи.

„Очекивао сам ослобађајућу пресуду“, рекао је тада Граховац након суђења, додајући да га ништа неће спријечити у борби против организованог криминала..

„Нема узмицања. Треба побиједити страх. Потребно је знати и да организовани криминал увијек ради по истој шеми, користи пет полуга моћи владања, то је хоботница која улази у државне институције. Тих пет полуга у којима се служи организовани криминал – полиција, војска, судско-тужилачка организација, медији и новац у нелегалним токовима“, изјавио је тада Граховац за Данас, најављујући да ће ускоро у јавност изаћи са „оптужујућим документима“.

Који су били мотиви за ову „дворску“ и „породичну“ свађу и оптужбе не знамо али, све то нам указивало да можда постоји нека озбиљнија веза и са убиством гардиста.

Онда је бивши председник Србије Борис Тадић, после давања исказа о случају Топчидер, открио име сведока Саше Рељића. Тада је он, парафразирам, новинарима саопштио да су га истражитељи питали за Сашу Рељића, којег је упознао приликом Путинове посете а, да за чудо ништа нису питали о покојном Вукашину Марашу?

Подсетимо се сведок Саша Рељић је у изјавама пред специјалним тужилаштвом у Београду оптужио једног активног фукционера српске полиције да је убио гардисте, да би се заташкало чување тонеипо кокаина! При помињању великих количина опојних дрога свима се укључе лампице које „упућују“ ка Подгорици и Црној Гори!

Ако је Рељић рекао неистину, онда га је требало процесуирати због кривичних дела лажног оптуживања и ометања правде. А ако је говорио истину, онда је могуће, како он каже, и да се чека 2023. година за конкретније акције. Што каже наш народ: „Може да бидне, а не мора да значи“. О свему томе надлежни државни органи Србије требали би да приупитају и Светозара Маровића, који о свему много зна! Кад, међутим, проговори информације пружа тек на „кашичицу“!

Верујем да долази време да се открију и неку полујавне тајне из предмета Топчидер!

Прочитајте још:

ОБЈЕКТИВно

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: