У Кијеву забрањују Булгакова, а у Подгорици нова трибина УНЦГ

Пише: Игор Дамјановић

„Свима који би жељели да схвате коријене актуелног руско-украјинског сукоба савјетовао бих да прочитају „Бијелу Гарду“, култно дјело Михаила Булгакова. На промоцији своје књиге „Неосманизам – повратак Турске на Балкан“, одржаној у књижари Матице Српске у Подгорици 2013. Године, професор Дарко Танасковић изјавио је: „Био сам амбасадор у Турској, аутор сам српско-турског речника, али за 50 година активног изучавања Турака и Турске нисам успио да научим ништа више од онога што сам прочитао у „Горском вијенцу“. Ја односе Русије и Украјине активно пратим последњих 10-ак година, али о Украјини нисам сазнао ништа ново од онога што је у ‘Бијелој Гарди’ написао Михаил Булгаков прије равно 100 година“, oвим ријечима у понедљак вече започео сам своје излагање на трибини „Рат Русије и Украјине из угла ратног репортера“ одржаној у Будви.

Михаил Булгаков родио се у Кијеву и више од половине свог живота провео је у том граду. Био је непосредни свједок смутног времена у Кијеву, непосредно након Октобарске револуције 1918. и почетком 1919. године, када владу гетмана Павела Скоропадског, која је неколико мјесеци раније прогласила независност Украјине, руше националисти из Западне Украјине, предвођени Симеоном Петљуром. Булгаков у «Бијела гарда» описује атмосферу уочи и након доласка националистичких банди у град. Степен сличности Кијева о коме пише Булгаков са првим данима послије Мајданског пуча у Кијеву је фасцинантан. Да је опстао на власти Петљурин националистички режим, вјероватно би русофобија у Украјини садашње размјере пропримила би и 100 година раније. Међутим, Црвена армија лако разбија националистичке банде у Украјини, а након доласка Стаљина на чело партије руска култура и језик повратиће супермацију из времена царизма.

Без обзира што у роману «Псеће срце» отворено критикује совјетску власт и постреволуционарни друштвено-политички систем, а у драми «Бијег» и горепоменутом роману «Бијела гарда» хероизира бијеле руске официре, Михаил Булгаков је слободно живио и стварао у домовини. Оно што је било прихватљиво у тој «страшној Стаљиновој диктатури» постаје недозвољено у овој данашњој демократској Украјини, званичном кандидату за чланство у ЕУ. Јуче се властима у Кијеву званично обратио Савез писаца Украјине са захтјевом да се затвори Музеј Михаила Булгакова. Послије низа већ уклоњених спомен обиљежја славног писца, сада се на удару нашао у згради у којој је Булгаков живио од 1906. до 1919. Одатле је завршио гимназију, медицински факултет и дочекао догађаје које описује у «Бијелој гарди».

У Савезу писаца Украјине наводе Булгакова оптужују да је «претеча озлоглашеног ‘руског свијета’, што се јасно види у његовим опасним књигама, гдје је величао не само царизам и монархију, већ и нељудску суровост, која је својствена Русима и главна је одлика њихове нације». У свом сулудом неонацистичком прогласу Савез писаца Украјине даље наводи да «присуство Булгакова у културном простору пријетња украјинском националном идентитету и државности».

Већ 82 године мртав Михаил Булгаков није први случај када се нека земља постхумно обрачунава са својим највећим писцем у историји. То се десило Иву Андрићу у оном дијелу БиХ који није Република Српска, а Његош се латентно потискује и маргинализује у Црној Гори. Тек што му је уручена Тринаестојулска награда Андреј Николаидис појурио је да напише: «Ево вама програми школске лектире и библиотеке пуне Андрићевих фејк смећарских мудросерија и Његошевих квазифилозофских мастурбација над судбином нације и вјере. То није и никада неће бити моје» Његов отац Јован, прије 20-ак година навео је да: «Црногорци морају и Његоша и Светог Петра Цетињског ставити на хируршки сто, да би отпочео час анатомије. Једног геноцидног у перу, другог геноцидног на дјелу.»

А можда и моје помињање Михаила Булгакова на трибини у Будви није тек коинциденција са јучерашњим захтјевом Савеза писаца Украјине. Између осталих нашу трибину посјетио је и Љубо Филиповић, од раније познат по цинкарењу Украјинцима конобара из «Руског бара» у Подгорици, да носе радне униформе са словом З. Можда је након моје уводне ријечи ревносни доушник одлучио да са конобара скочи на Булгакова, обавјештавајући своје украјинске контакте да «Игор Дамјановић позива Црногорце да читају Булгакова, да би разумјели ситуацију у Украјини». Руски бар у Подгорици неће бити затворен, док Музеј Михаила Булгакова бојим се да хоће.

Видимо се вечерас у Подгорици. Прво на трибини у Српској кући, Плава сала, 20 часова, а послије на пиву у Руском бару. Добродошли су сви, укључујући и доушнике.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: