У Клиничком центру одржана комеморација проф. др Божидару Бојовићу

У Институту за болести дјеце Клиничког центра Црне Горе (КЦЦГ) одржана је комеморација проф. др Божидару Бојовићу.

У част уваженог професора, КЦЦГ формираће добровољни фонд за помоћ дјеци која су обољела од дијабетеса тип 1 и који ће ностити његово име, преноси ЦдМ.

То је поручила директорица КЦЦГ, др Љиљана Радуловић и нагласила да ће КЦЦГ бити први донатор након завршетка административних процедура.

Радуловић је подсјетила на богату и широку биографију др Бојовића, а њено обраћање преносимо у цјелости:

„Уважене колеге, данас смо се окупили да одамо почаст поштованом проф. др Божидару Бојовићу због чије смрти не жале само Црна Гора и Подгорица, већ и сви љекари чије је магистеријуме и докторате одобрио у Београду, Загребу, Скопљу, Новом Саду и Београду. 

Уважени, подсјетићу вас на биографију колеге проф. др Божидара М. Бојовића.

Проф. др Божидар М. Бојовић, рођен је 1938. године у Потпећу, гдје му се породица доселила између два свјетска рата из Зминице (Шаранци). Вишу реалну гимназију завршио је у Пљевљима, Медицински факултет у Београду, Социјалну педијатрију и специјализацију из педијатрије завршио је у Београду, специјализацију из дијабетологије и ендокринологије у Загребу. Докторску дисертацију под насловом “Епидемиологија гојазности код дјеце школског узраста у Савезној Републици Црној Гори са посебним испитивањем њеног утицаја на метаболизам угљених хидрата“, одбранио је 1980. године у Новом Саду. Као љекар радио је у Рожајама, Котору и Подгорици.

Др Лјлијана Радуловић и др Зоран ТерзићДр Лјлијана Радуловић и др Зоран Терзић
Формирао је прво одјељење дечије ендокринологије у Дјечијој болници у Подгорици. Први је професор педијатрије и оснивач Катедре за педијатрију на Медицинском факултету у Подгорици, гостујући професор на Медицинском факултету у Крагујевцу. У оквиру стручног усавршавања боравио је у више познатих центара у Европи и Америци. Одржао је више предавања по позиву на медицинским факултетима у Београду, Загребу, Скопљу, Новом Саду, Србињу, Нишу. Биран је у звање примаријуса, научног савјетника и експерта за медицинску науку. Био је ментор је и члан комисија за одбрану магистеријума и доктората наука на медицинским факултетима у Београду, Загребу, Скопљу, Новом Саду и Фармацеутском факултету у Београду. Руководилац, главни истраживач и сарадник у више научно-истраживачких пројеката, од којих три међународна.

Објавио је преко 250 стручних и научних радова у домаћим и страним часописима, зборницима радова и конгресима. Аутор је 15 монографија и једог универзитетског уџбеника и коаутор у 12 монографија и два универзитетска уџбеника. Рецезент у више стручних и научних публикација.

Био је предсједник Удружења ендокринолога СФР Југославије у два мандата и предсједник Удружења педијатара Црне Горе. Био је члан Одбора за медицинску науку и Одбора за демографска истраживања Црногорске академије наука и умјетности, Удружења клиничких ендокринолога Америке, Балканске и Медитеранске медицинске уније. Био је члан уређивачких савјета и издавачких одбора више домаћих и страних часописа из области педијатрије, ендокринологије, дијабетологије и болести метаболизма. Добитник је Златне повеље Универзитета Црне Горе, Златне плакете Српског лекарског друштва, Златне повеље Друштава за борбу против шећерне болести Југославије, Златне повеље за борбу против шећерне болести Црне Горе, Златне повеље медицинског часописа Медикал.

Активно се бавио шахом. Титулу мајсторског кандидата у шаху освојио је 1961. године и касније потврђивао на више турнира. Говорио је енглески, служио се руским и француским језиком. Био је ожењен, отац троје дјеце и дјед шесторо унучади“, закључила је др Радуловић.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: