У кризној ситуацији мораш знати играти широко

Пише: Александар Ђурђев, председник Српске лиге

Геополитика енергетике и велики енергетски шах САД у Европи

Ако пажљиво сагледамо мапу глобалних енергетских конфликата, указује се узнемирујућа слика: енергетска блокада Европе, диригована и изведена под патронатом Сједињених Америчких Држава. Уместо енергетске независности, Европа корача путем потпуне зависности – не од Русије, већ од Вашингтона.

Почнимо од Сирије. Такозвани шиитски гасовод, који је требало да повезује Иран, Ирак и Сирију са Средоземним морем, директно би угрозио америчке интересе у региону. Уследиле су санкције, сукоби и интервенције. Сличан сценарио одиграо се и у Либији, када је управо у време пројектовања гасовода према Италији избио грађански рат, а земља потонула у хаос.
Украјина је посебна прича. САД настоје да преузму контролу над гасоводима који пролазе кроз њену територију. У последњим преговорима у Вашингтону, одржаним 11. априла, америчке власти су изнеле захтев да украјинска влада препусти контролу над делом Гаспромовог гасовода америчкој државној Финансијској корпорацији за међународни развој (DFC). Овај захтев појављује се у нацрту новог споразума о експлоатацији минералних ресурса.
Споразум не садржи безбедносне гаранције за Украјину, али зато обезбеђује САД-у привилегован приступ украјинским налазиштима ретких минерала. Кијев би био у обавези да све приходе – како државних тако и приватних компанија – усмери у заједнички инвестициони фонд. САД би имале ексклузивно право на профит из фонда док Украјина не отплати целокупну западну помоћ.
Подсетимо, чувени „гасни ратови” између Москве и Кијева водили су се управо због тога – Русија је захтевала удео у украјинском гасном систему како би обезбедила проток гаса и спречила честе манипулације. Украјинска страна, са друге стране, покушавала је да заобиђе Москву и самостално склапа уговоре са западноевропским земљама.
У овој великој енергетској игри, две кључне тачке остају нерешене: Турска, која је тренутно централно чвориште руског и централноазијског гаса за Европу, и Белорусија, која се управо због своје стратешке позиције нашла под санкцијама.
Разарање Северног тока – руског гасовода ка Немачкој – у овом контексту изгледа као део плана да се прекине директна сарадња Берлина и Москве. Немачка, уместо да буде енергетски хаб Евроазије, сведена је на клијента прекоокеанских интереса.

Уколико се договори реализују, Русија ће, парадоксално, свој гас продавати Сједињеним Државама на украјинској граници, које ће га затим дистрибуирати Европи – али по својим условима.

Украјина ће, у случају потписивања „споразума о ретким минералима”, фактички изгубити суверенитет над својим ресурсима. Остатак њене територије, без Донбаса, Луганска, Запорожја, Херсона и Крима, биће у функцији америчког пројекта економске и енергетске доминације у Европи.
На крају, кључно питање гласи: ко је прави режисер и бенефицијар овог рата? Док се на терену води борба за територије, у позадини се црта нова енергетска мапа Европе. И у том геополитичком шаху, побеђују само они који знају да играју – широко.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: