У кући Андрића у Херцег Новом ускоро културно-информативни центар

Андрић је из ње отишао после Миличине смрти 1968. и никада се није вратио.

Ништа не бива пре него што треба да буде, писао је нобеловац Иво Андрић. У складу с том мишљу можда треба посматрати и судбину његове „херцегновске куће за одмор“, за коју је наглашавао да је градила „моја Милица“. Реч је о његовој супрузи, „сликарки у позоришту“, Београђанки Милици Бабић која је била заљубљена у свој град, али и у Херцег Нови.

Невелика, али у прелепој башти на Топлој, кућа је грађена 1963. и усељена годину касније. Андрић је из куће отишао после Миличине смрти 1968. и више се никада у њу није вратио. У периоду после земљотреса 1979. у кући је био смештен дечји вртић, а потом је дуго била сасвим заборављена. Осамдесетих година прошлог века овде су кров над главном нашли чланови Удружења књижевника Херцег Новог, а онда је дата у закуп и у њој је годинама радио ресторан. Истина, у спомен-соби на спрату су увек биле књиге и велики портрети Андрића и Милице Бабић, а Књижевна заједница и херцегновско Српско културно друштво „Просвета“ неретко су овде приређивали књижевне вечери. Једном је у врту био организован чак и летњи сајам књига.

Међутим, сва културна јавност је истицала да је непримерено да кафана буде у кући нобеловца и да је недовољно да меморијална соба буде једини спомен Андрићевог живота у Новом о коме је писао у „Знаковима поред пута“ и први га објаснио као место „вечитог зеленила, сунца и бројних скалинада“.

После недавне јавне расправе о будућој намени Андрићеве куће формирана је комисија која је требало да конкретизује предлоге који су се чули на расправи и понуди нове. Комисија је предложила да у кући нобеловца буде формиран културно-информативни центар, који ће бити отворен током целе године.

Посетиоцима би на располагању биле не само информације о Андрићевом животу и раду, већ и о културно-историјској баштини Новог, као и актуелним догађајима из културе. Овако замишљен КИЦ треба да кроз промоцију јединог нобеловца са ових простора понуди одговор и на питање зашто је овај град магично привлачио истакнуте уметнике и зашто то може да уради и у будућности. Центар би сарађивао са другим домаћим и страним институцијама из области културе и науке које се баве Андрићевим животом и делом од Травника до Брисела.

Градоначелник Херцег Новог Дејан Мандић рекао је да би за ову намену, у општинском буџету за наредну годину, требало издвојити двадесет хиљада евра.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: