У Лондону је осмишљена ликвидација руског цара!

Пише: Љубиша Морачанин

У прилог тврдњи о улози Енглеза у смакнућу православног Царизма говори и то што британска обавештајна служба није скривала да јој је Бољшевичка револуција била најмасовнија успела обавештајна операција икада! Главни финансијери Револуције су најмоћније јудео-хазарске породице Шиф и Ротшилд

Никада ни једна хришћанска држава није имала Цара као што је то био Николај II Романов. Никада ни једна држава у историји није имала тако нагли привредно-економски раст за тако кратко време, као Руска Царевина под Николајем Романовим.

Од како је ступио на престо 1894. г. па све до изнуђеног уласка у Велики Рат, Руска Царевина је бележила константни привредни и економски узлет. Упоредо с тим, константно су подривани темељи и сам опстанак руске Империје; организовано и финансирано са Запада, либерално масонство је водило прави рат са циљем потпуног уништења монархизма и Русије.

Подмукли и подземни рат против православне Русије (као Трећег Рима) своју инвазивну форму добија од времена Буржоаске револуције у Француској (за владавине Катарине Велике у Русији) те као такав траје скоро век и по до свргнућа Цара и уништења Империје 1917.г. Најжешће и најсвеобухватније размере поприма управо за време царевања Николаја II Романова.

Што се тиче наглог привредног успона Русије пред Велики Рат, треба истаћи да је његов творац био Петар Столипин, председник царске владе и велики Царев повереник. Само као пример, Русија је у тим годинама имала најнижу стопу алкохолизма у Европи, а у целокупној светској производњи житарица Русија је учествовала са чак 40% . И зато је веома тежак ударац Руској Империји задат атентатом на Петра Столипина 1911.г. Мозак привредног чуда Русије је убијен а либерално-масонско подземље је тиме добило крила за завршницу беспоштедног рата против руског Цара и руске нације.

Последњи Руски Цар је био посебан и по величини жртве коју је свесно поднео за народ и по огромној привржености према својој породици и у повести представља можда и највеличанственији пример хришћанске жртве и оданости хришћанској породици. Као човек, беше преиспуњен љубављу и благошћу. Био је (нажалост и превише) благ и према непријатељима Империје, који су добијали сву могућу логистичку и сваку другу подршку са Запада за своје роварење и агресивни пропагандни рат који су водили, не бирајући ни време ни средства.

Руска Царевина се распадала изнутра. После мучког убиства Григорија Распућина у децембру 1916.г., великог пријатеља Царске Породице и највећег пријатеља тешко болесног Царевића Алексеја (најмлађег од петоро деце Цара Николаја и Царице Александре), Цар Николај остао је сам са својом породицом, коју је неизмерно волео као и самога Христа Коме је верно служио све до последњег дана свог христообразног живота.

Распућин је убијен свирепо и мучки, на превару. Чланови руске елите продани енглеској агентури учествовали су у вишемесечном пропагандном блаћењу и коначно у убиству Г. Распућина. На њега је пуцано из енглеског пиштоља.

Заведени језивом плаћеничком пропагандом и клеветама, од Цара су многи окренули леђа, па чак и део Царичине породице. Фебруарска револуција дошла је као кулминација, па и као епилог вишедеценијског беспоштедног и са Запада вођеног подземног рата против Трећег Рима -Православне Русије. Стање у Империји најбоље осликава Николајев исказ када су га опколили и блокирали на железничкој станици у Царском Селу, 1. марта 1917.: „Свуда око мене кукавичлук, расуло… издаја!”.

Час подесан за Бољшевичку револуцију одређен је из Лондона, који је био, гле парадокса (?!) формални савезник Русије у Великом Рату. Царска породица Романов (опет по наредби из Лондона) премештана је као заробљеник из места у место по европској Русији и Сибиру. На крају су их сместили у Јекатеринбург. Седамнаестог јула 1918.г. извели су целу Царску Породицу пред стрељачки вод!

У прилог тврдњи о улози Запада у смакнућу православног Царизма говори и то што британска обавештајна служба није скривала да јој је ова Револуција била најмасовнија успела обавештајна операција икада! Главни финансијери Револуције су најмоћније јудео-хазарске породице Шиф и Ротшилд. Испоставило се да су они финансијери и крвавог грађанског рата (од 1918. до 1922.) који је стравично исцрпео руски народ и однео преко 30 милиона живота.

Христоподражавајућа жртва Господара Русије је јединствена у читавој историји хришћанске државности. Цар Николај Други жртвовао се за народ, а његов народ, по Божјем допуштењу, платио је огромну цену цареиздајства. Тек по канонизацији Светих Царских Мученика (око 2000. године) покренут је свенационални препород у Русији и подизање са колена.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: