У народу је закон

Пише: Сибин

До јуче је данашњи премијер Марковић Душко био препознат као неко ко је спреман и широм отворен за дијалог, без којег нема, научава тзв. грађанска опозција, рјешења ниједног проблема насталог услед недостатка дијалога.

И? МЦП након силаска са Горице, саопштила: настављамо са литијама!

Народ је избио на сцену, преотео је од оних које је управо лансирао на исту, и пошто су се показали шарлатанима, лакрдијашима и лудама, одлучио да промијени улоге.

Сад је публика та која има главну ријеч. Том обрту зна да прибјегне анганжовани, драмски комад: одједном, нисте више пасивни посматрач призора, већ неко ко сам упризорује поруку.

У алтернативној умјетности тако нешто је изводљиво, међутим, овој аутократској диктатури нема алтернативе.

Не само да је присвојила и управља се извршном ријечју, него и, кад јој је ћејф позива на разговор, а кад јој, пак, није до тога, препусти се нарцистичком уживању у несметаном монологу у којем креира ствари онако како јој то највише одговара.

И, тако, креативна каква јесте, власт се досјетила да би могла имати и своју цркву!

Одсад се, би наређено на конгресу, имате, дакле, молити у партијској цркви! (Аплауз.)

Јер, у приватизованој држави ваљда треба имати и приватну цркву, у којој ће Писмо (божемепрости), спасти на свега – наша два, независна слова.

О којима вам, само запратите јавни сервис, подастиремо хисторију, стару хиљаду година, на које тек уназад четрнаест година уживамо право.

(А народ вас само слуша и гледа… Засад.)

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: