У недељу обиљежавање 77 година од Битке на Козари
1 min read
Дан побједе, Козара
На Мраковици ће у недељу бити обиљежено 77 година од Битке на Козари, симбола страдања и отпора српског народа у борби против нациста и усташа, у којој је убијено 40.000 цивила, а 68.000 је заробљено и одведено у логоре.
Пријем званица у вили „Мраковица“ планиран је за 9.30 часова, док ће у 10.00 часова бити служен парастос код Спомен-крста.
У 10.45 часова биће положени вијенци на централно спомен-обиљежје, у 11.15 часова предвиђено је обраћање званичника, а од 11.40 часова умјетнички програм.
Обиљежавање 77 година Битке на Козари организује Одбор Владе Републике Српске за његовање традиције ослободилачких ратова, а најављено је присуство министра рада и борачко-инвалидске заштите Српске Душка Милуновића, управе и локалне самоуправе Лејле Решић и саобраћаја и веза Неђе Трнинића.
Битка на Козари почела је 10. јуна 1942. године и трајала је 27 дана, до пробоја на југозападном дијелу планине, 15 километара источно од села Међувође.
На Козари се око 3.000 партизанских бораца, који су се нашли у окружењу са око 80.000 цивила – углавном жена, дјеце и стараца, борило против 11.000 Њемаца и 20.000 усташа и домобрана.
Непријатељски обруч је пробило око 800 бораца, док је око 10.000 цивила успјело изаћи из окружења, а око 68.000 је заробљено.
Заробљени цивили су одмах ликвидирани или депортовани у хрватске концентрационе логоре Стара Градишка и Јасеновац, а највећи број њих је завршио на стратишу Доња Градина.
Мањи број заробљених цивила је завршио у њемачким логорима на присилном раду, док су заробљени партизани убијени на лицу мјеста.
На Козари је од 10. јуна до 15. јула 1942. године страдало 10.000 бораца и 40.000 цивила.
Ова битка, у којој су малобројне партизанске јединице браниле народ у збјегу, била је значајна за цјелокупни партизански покрет отпора јер је представљала примјер јунаштва и одлучности бораца пред надмоћнијим и добро наоружаним непријатељем.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Srbi su bili jedini narod koji se borio protiv ustasaa i fašista, Zato je sad trn u oko hrvatima što se zna na čijoj su strani bili a na čijoj Srbi!
Да занемаримо уметничку слободу показану у напису: Партизана на Козари било 3000, од чега је 10.000 погинуло, али је већина ипак успела да се извуче из обруча ?!
Чињеница: државни историчари се НИКАДА нису бавили питањем Титовог односа, генерално односа КПЈ, према ситуацији на Козари.
Нема одговора зашто ништа нису предузели. На том простору у време трагичних догађања, ЈВуО није ни била организована. Постојале су само сеоске страже које су српска села бранила од усташа и партизана, једнако.
Јасно је: комунисти нису бранили народ јер их народ није ни интересовао. Само власт.
У осталом, они то нису ни спорили /овај прилог дајем зато што је кратак, иначе, може то много шире и непобитно да се покаже/:
https://twitter.com/jovan984/status/1001068728744890368
Bravo za ovaj clanak. Veliki napredak za IN4S u objektivnom informisanju.
Dje su bili borci JVuO?!
Глупо питање.
Ђе је био твој Тито тада? То ти нама реци.
U pravu si. I ja svašta pitam, bili su zauzeti Talijanskim kazanom makarona.
Ко? Тито на италијанском казану? Јесте, али касније, кад је утек’о из Дрвара у Ватикан.
У овом случају са главнином снага (Прва и Друга пролетерска итд…) је ишао ка Западној Босни, тј Бихаћу. То је на 90км од ратних дејстава и покоља српског становништва. Добра војска такву раздаљину маршем прође за два дана. Партизани, кад су у бежанији, знали су толико да пређу и за дан.
Зашто је Тито мртво-ладно гледао геноцид над Србима, ка’шће вам се само.
Italijani su spasili mnogo Srba od hrvatskih koljača. Biće da te to najviše žulja.
Tačno, evo na slici se vidi kako Italijani spasavaju bradonje.