У Новом Саду рођена дјевојчица са посебним именом – Метохија

У Новом Саду је, прије неколико дана, рођена девојчица по имену Метохија Ловрековић. Њен отац Томо открио је за „Ало!“ зашто су јој дали баш такво име.

Тата Томо Ловрековић није крио одушевљење због доласка на свијет своје мезимице Метохије. Објаснио је зашто су се одлучили баш за то име.

„Заједничка идеја супруге и мене, обожавамо нашу традицију, поносни смо на то, а знате шта Метохија представља за нас Србе. Уосталом, не видим ништа чудно у томе. Дешавало се раније да дају слична имена. Рецимо, Владимир Јовановић, отац једног од највећих умова у српској историји Слободана Јовановића, дао је дјеци имена Слободан и Правда. Слободан је и даље актуелно име, док се име Правда изгубило. Ето, одлучили смо да слиједимо примјере из наше прошлости“, казао је Томо.

Он није имао дилему како ће се његова ћерка звати и каже да му ниједно друго име није пало на памет. Међутим, питали смо га каква би ситуација била да је на свијет умјесто дјевојчице дошао дечак.

„Па, рецимо, звао би се Његош“, одговорио је Томо као из топа.

Томо Ловрековић и његова супруга Нина, нажалост, мало су познати српској јавности, а имају и те како разлога да буду много популарнији и да људи на њих гледају са великом дозом поштовања, јер су својим дјелима то заслужили.

Наиме, њих двоје су прошле године пјешачили из Новог Сада до Косова и Метохије и на дјелу показали љубав према нашем народу и домовини.

„Моја супруга је представник хуманитарног удружења, једног од ријетких са сјевера које се, између осталог, бави и југом Србије. Редовно је посјећивала Космет, а заједно смо ишли прошле године. Идеја нам је да ставимо људима до знања да нису заборављени и да народ у централној Србији и Војводини и те како мисли на њих“,  каже Томо и наставља:

“ Пуно смо, у путу, разговарали са људима јужно од Београда који нису са Косова и Метохије, а који су свјесни шта то свето мјесто за нас значи. Били су посебно дирљиви моменти када смо отишли на Косово и упознали људе који доље живе, нарочито онима који су у енклавама и који не знају шта носи дан, а шта ноћ. Вјерујете, лако је србовати из Београда и Новог Сада, оно доље треба доживјети и проживјети“, каже Ловрековић.

Томо Ловрековић, који ће убудуће бити познат и као тата дјевојчице Метохије каже да такође много помажу људима из јужне српске покрајине и редовно им носе хуманитарну помоћ, али њима је, како каже, од материјалних ствари важније нешто друго.

„Тим људима је довољно наше присуство. Довољно је да им неко стави руку на раме и каже им да нису сами, да их нисмо заборавили. Много им значи наша подршка и борба, као и борба државног врха за Косово и Метохију“, каже он.

„Моја генерација није могла ништа да уради ни 1999, а ни 2004. године када је наш народ преживљавао пакао. Треба одати признање људима који су се тада борили за Косово и који су живот дали за правду и истину. Данас се боримо да се не одрекнемо Косова, а вријеме ће свакако показати правду. На млађима је да у будућности не забораве јужну покрајину и да се изборе за много повљнији положај. Метохијина генерација би требало свакако да учини нешто више од наше и да крилатица „Догодине у Призрену“ заиста постане реалност“, закључује Ловрековић.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: