У петак трибина „Драгош Калајић и Русија“ у Руском дому у Београду

На Дан словенске писмености у петак, 24. мај 2024, 19 часова у Руском дому (Београд, Краљице Наталије 33) огранизоваће се трибина „Драгош Калајић и Русија“

Говоре:
• Академик др Наталија Нарочницка: Сећање на Драгоша Калајића
• Јелена Бондарјева: Лекције Драгоша Калајића
• Драган Ћирјанић: Русија као последња одбрана Европе
• Др Миша Ђурковић: Калајићево откривање Русије
• Др Александар Гајић: Русија устаје – традиционализам Драгоша Калајића и обнова империје

***
БАШ НА ДАН СЛОВЕНСКЕ ПИСМЕНОСТИ, ЈЕДАН ВАЖАН И МНОГОЛИК ПРИЛОГ ТОМ ПРАЗНИКУ И ТОМ САМОПРЕПОЗНАВАЊУ.

„Драгош Калајић (1943-2005), важан српски сликар, философ и писац, своју чувену књигу Русија устаје објавио је давне 1994. Ситуација у постсовјетској Русији – сећамо се – била је трагично лоша, размере пропадања у некада моћној држави готово невероватне. Русија је била „на коленима“. Мало је ко, поготову они уроњени у приземне логике, лишени духовних и идејних хоризоната, могао помишљати на некакво устајање Русије. Има и оних који су Калајићев наслов сматрали неоснованим, па и трагикомичним.

Калајић, пак, пошто се уверио у страшно католичко и германско изневеравање, сву наду у велики преокрет и спас беле (европске) Европе тада полаже у Русију. Путује у ту велику земљу, буди, храбри, пише, упозорава своје високе руске саговорнике на огромну одговорност Русије за судбину Европе и света у новом веку и миленијуму. Указује да се пред нашим очима окончава „трећи (западни) циклус европске цивилизације“ и да ће онај нови, који се отвара, бити у знаку „словенског царства“, односно Русије. Опомиње руске пријатеље да се оно што Запад чини Србима у рушевинама Југославије – од опкољавања, разарања изнутра државе и друштва, преко економских санкција и протежирања свих српских непријатеља, до бомбардовања од стране Североатлантског пакта – заправо спрема Русији. Да то представља прављење међународноправних преседана и увежбавање онога што ће бити рађено Русији. Напад Запада на Русију је неминован, не само због енергоресурса којима она располаже, већ још више из разлога метафизичких и есхатолошких, вели Калајић. Напад ће у првој фази бити у форми специјалног и прокси рата, највероватније на простору Украјине, или у зони средњоазијског геополитичког „меког трбуха Русије“, или истовремено. Потом ће постајати ендкампф, имати многе елементе Армагедона.

Срби ће својим херојским отпором задржати Звер, атлантског Левијатана, још десет година у балканском лавиринту. Толико времена има Русија да се усправи, збаци ланце, убрзано консолидује државу, војску, привреду, културу, службе безбедности, да уклони издајничке западњачке либерал-капиталистичке лаж-елите, и спреми се за одлучујућу борбу.

Нису Калајића поколебали покушаји исмевања, маргинализовања и прећуткивања. Никада се није вајкао што непријатељ ради свој посао; бринуо се једино да ли ће Срби и Руси урадити свој. Разговара (и објављује разговоре) са Иљом Глазуновим, Игором Шафаревичем, Валентином Распутином, Александром Дугином, Никитом Михалковим, Сергејем Бабурином, Наталијом Нарочницком, Јуријем Лошчицем… Објашњава зашто је перестројка заправо катастројка, зашто је за Словене и Европу неопходан трећи пут и отварање цивилизацијске алтернативе Западу. Завршава огледом „Сва Европа је у Русији“.
(…)
Данас, када је у Украјини рат Запада против Русије ушао у трећу годину, и када се пред нашим очима одвија све оно о чему је Калајић писао пре тачно тридесет година, не може се бити изненађен и откривати топла вода.
РАЗУМЕВАЊЕ ОВОГА ШТО ЈЕ КАЛАЈИЋ ПИСАО О УЛОЗИ РУСИЈЕ И СЛОВЕНСКОГ ФАКТОРА У СУДБИНИ ЕВРОПЕ, У СУДБИНИ СВЕТА, ПРЕДСТАВЉА ВИШИ ОБЛИК СЛОВЕНСКЕ ПИСМЕНОСТИ. ПИСМЕНОСТИ ГЕОПОЛИТИЧКЕ, ФИЛОЗОФСКО-ИСТОРИЈСКЕ, ВЕРСКЕ, ЕТИЧКЕ, ЕСХАТОЛОШКЕ.
Однос Драгоша Калајића према Русији и Словенима и данас води у нека од чворних питања наше епохе, тражећи дубље разумевање. О свему томе на великој трибини ДРАГОШ КАЛАЈИЋ И РУСИЈА, на ДАН СЛОВЕНСКЕ ПИСМЕНОСТИ 2024, говориће угледни гости, уз ексклузивна видео-укључења из Русије“, наводи се у најави догађаја.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: