Светосимеоновска литија у Подгорици: Обновићемо храм Немањића (ФОТО)
1 min read
У Подгорици је јуче, у присуству великог броја грађана, одржан традиционални Светосимеонски црквено-народни сабор.
Службу у Саборном храму Христовог Васкрсења служио је митрополит црногорско-приморски Амфилохије са шесторицом Епископа наше помјесне Цркве – бихаћко-петровачким Атанасијем, будимљанско-никшићким Јоаникијем, полошко-кумановским Јоакимом, брегалничким Марком, нишким Јованом и пакрачко-славонским Јоаваном, и многобројним свештенством, објављено је на сајту Митрополије црногорско приморске.
Литургијску бесједу одржао је Епископ бихаћко-петровачки Атанасије, који је рекао да је митрополит Амфилохије, освијетљен свјетлошћу Светих Симеона и Саве, разумио да треба у тој свјетлости, у духу њенога трајања, освијетлити простор за трајање овом народу у овом времену.
Митрополит Амфилохије је казао да је кроз Саборни храм Христовог Васкрсења васкрсао и храм Светог Симеона Мироточивог и Духовни центар на ушћу Рибнице у Морачу.
„У Старој вароши, на мјесту названом Немањиним градом, неки данас тврде како је то турска тврђава. Јесте, тачно, од 1474. године када је Мехмед Фатих Освајач освојио и Цариград и Рибницу. Он је ту створио тврђаву од онога што је ту постојало од другога вијека прије Христа, па редом до Светога Симеона. Од те године Турци су ту завладали као окупатори, а то мјесто данас, хвала Богу, поново васкрсава и обнавља се и овом светом литијом и споменом Светог Симеона и обновом његовога храма који је сигурно најмање из петнаестог вијека“, рекао је митрополит Амфилохије.
Потом је улицама Подгорице прошла Светосимеоновска литија предвођена архијерејима и свештенством.
На Немањином граду на ушћу Рибнице у Морачу је одржана духовна академија.
Светосимеоновску бесједу одржао је књижевник Будимир Дубак који је казао да Свети Симеон Мироточиви, који је рођен на овом светом мјесту, свједочи да је његова лоза неискорјењива.
„Подгорички Саборни храм Христовог Васкрсења, тај украс Васељене, примио је у своје окриље свети виноград, који је од хиландарске родитељке пресадио наш богонадахнути архиепископ Амфилохије. Ево, тај виноградар Господњи, свету лозу Симеонову усадио је и овдје, гдје је Немања прогледао“, казао је Дубак.
Он је казао да узалуд богоборци, и мрзитељи на свој род, кидишу на Светог Симеона.
„Ми, његова чеда, с љубављу и захвалношћу, овдје, у његовој и нашој колијевци, изговарамо ријечи Теодосијеве: „Јутро боголепно изасјавши људима својим, / таму дубоку јереси одагнав, оче, / и душе њихове просветлио јеси вером, / стога црква твоја светлозарна / мошти твоје имајући, поје данас / светлозарни спомен твој, Симеоне, / Христа величајући““, поручио је Дубак.
Потом је на Немањином граду обављено освећење новосаграђеног Духовног центра са катакомбном црквицом посвећеном Светом Симеону Мироточивом.
Митрополит Амфилохије је након освећења казао да је у порти засађена лоза Светог Симеона Мироточивог.
„Од оне лозе коју смо већ посадили поред његовог пирга на Саборном храму. Он је његов симбол и симбол живог и опипљивог његовог присуства. Израсла је из његових моштију, па је добро да и овдје дође“, рекао је митрополит Амфилохије.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Ko je ovi Simeon ? Jeli ovo oni Nemanjić te je Duklju okupirao , pa ko još slavi svoje okupatore nako ovi naši novo/srbi !
Ком сјећање не досеже
макар до свог чукунђеда
отпадник је од вријеже
код очију слијеп гледа
srbuju na tursku tvrđavu… ili se turče ..blamaža
Какву турску тврђаву, отпадниче несрећни. То је био и остао Немањића град, слијепи и глуви НАТО комунисто!
Оно је Немањин град а не турска тврђава мада има и тврђава турских, посебно по Старој ЦГ. На примјер она тврђава на Бесцу, њу су градили Турци у 17. вијеку. Тамо су цетињске аге и бегови водили црногорске одиве на осјемењивање.
Ko li je osemenio tvoju maj.. te rodi takvog moralnog monstr… i prljavog pokvarenjaka? Mora da je neki divlji ve… !Sve oko tebe ,na tebi i u tebi užasno smrdi! Skidaj se više sa ovog portala jer se više trpjet ne možeš! Piiiiiiiiiihhhh!
Симеуне и Саво Свети, молите Бога за нас!
Jos ne cuh Crnogorca da kaze: „Svetoga mi Simeona“…
Ја нисам никога чуо, ни из Црне Горе ни ван ње, да каже „светога ми Симеона“. А „светога ми Василија“ кажу сви и из Црне Горе и ван ње. Према томе, мачку о реп окачи тај аргумент. Иначе, светог Симеона имаш и у календару који је штампао Ђурађ Црнојевић у 15. вијеку.
Секула, тачно је да Птрахиња нема аргумената. Међутим, рећи ћу ти да се ја не кунем ни светим Симеоном ни светим Василијем. Осим тога знам да има још доста православних Срба и из Црне Горе и из Србије и других српских земаља који се не куну ни светим Симеоном ни светим Савом ни Светим Василијем ни ничим. Ми се уздржавамо од тога да се кунемо због тога што у светом Еванђељу пише „не куните се ничим“, па сматрамо да ће бити милије и Светом Василију и сетом Симеону ако испунимо оно што пише у светом Еванђељу.
Ako vec hocemo da zivimo po Bibiliji (a naravno, trebalo bi) onda nebi smjeli da prihvatamo nikakve „svece“. Gdje to u Starom ili Novom zavjetu pise da postoje „sveci“?
Библији не треба приступати и тумачити је буквалистички. Библија је богонадахнути спис. Међутим ако нешто не би писало у Библији то не значи да то неби постојало. У Библији не пише да треба стати на црвено свијетло на семафору, па опет небисмо имали право да се позовемо на Библију ако бисмо прошли на црвено свијетло на семафору и још нпр. изазвали судар.
Сада о ономе што пише у Библији. У Новом Завјету, у Еванђељима су записане Христове ријечи: „Будите свети као што је свет Отац ваш небески“. Дакле ријеч која је од Бога позива човјека на светост. Свети које је канонизовала православна црква су, сумњао у то неко или не, они који су се одазвали на тај Божији позив.
Свети су они људи који су свој живот посветили Богу. Они свети које је канонизовала православна црква само су најсвјетлији, највећи међу светима. Другим ријечима, црква никад није рекла да светих нема и међу онима који нису канонизовани.
Нећеш ни чути, они се заклињу светим Мирашем Муповским.
Паметном доста. Уздрављу.
Hvala BOGU.