У послу са „патриотом“ Брковићем држава „кратка“ око 50 милона евра

За око 50 милиона евра држава је оштећена због непоштовања уговора о купопродаји некадашњег државног Хотелско-туристичко предузећа (ХТП) “Бока” контроверзном бизнисмену Драгану Брковићу. То је утврдило Специјално државно тужилаштво (СДТ), које је предмет “ХТП Бока” довело до краја, сазнају “Вијести” из истраге.

“Сагледане су све чињенице и околности битне за доношење одлуке, која ће бити највјероватније у наредних неколико дана”, казао је саговорник из СДТ-а.

ХТП “Боку” прије 14 година купила је Брковићева “Вектра Монтенегро”, као прворангирани понуђач на тендеру за продају државних 59,4 одсто акција.

Већински удио је коштао 22 милиона евра и обавезали су се у децембру 2007. да ће у наредне три године у развој предузећа инвестирати 50 милиона евра, најављујући још 14.000.000 евра инвестиције. Као гаранцију, тада су приложили банкарску гаранцију од 2,5 милиона евра и мјеницу на десет милиона евра. Брковићева компанија тада се обавезала да улаже 100.000 евра годишње за развој спорта у Херцег Новом, а исто толико за изградњу и унапређење комуналне инфраструктуре у том граду.

Непосредно уочи потписивања уговора Брковић је од мађарских компанија купио удио од 33 одсто у ХТП “Бока”, што му је са акцијама које је купио од државе омогућило да у том предузећу оствари контролу са око 92 посто власништва.

„Успјешна“ приватизација

Из Савјета за приватизацију 3. јула 2007. године саопштили су да су прихватили Извјештај Тендерске комисије за туризам о резултатима тендера за продају 59,4516 одсто акцијског капитала херцегновског ХТП-а “Бока”.

Некадашњи потпредсједник Владе за економску политику и предсједник Савјета Вујица Лазовић, у фебруару 2008. године је саопштио да је процедура приватизације спорведена законито и оцијенио је успјешном.

Према подацима из архиве, тендер је расписан на основу плана приватизације из 2006. који је потписао тадашњи премијер Мило Ђукановић, који није био на тој позицији када је потписиван приватизациони уговор.

Тадашњи замјеник предсједника у Савјету за приватизацију Веселин Вукотић потписао је одлуку о продаји ХТП-а, пошто Ђукановић у том периоду није био на челу Савјета због напуштања премијерске функције.

Уговор о купопродаји ХТП-а потписали су бивши министар туризма Предраг Ненезић у име Владе, односно Савјета за приватизацију и директори који су тада били на челу државних фондова.

Када је преузео ХТП “Бока”, нови власник је обећао да ће улагања у четири хотела бити шестоструко већа од око 60 милиона колико су уговорене обавезе и да ће до 2010. године бити изграђено укупно 200.000 квадрата хотелских објеката. Тада је речено да ће градња хотела Бока у центру града на мјесту истоименог хотела који је срушен након земљотреса почети 1. новембра 2008. године, као и рушење, па онда изградња хотела “Тамарис”, “Игало” и “Плажа”.

Најављено је да ће бројни угоститељски објекти, попут мотела “Борићи”, “Жањице”, некадашњи хотели “Топола” и “Рудник”, ресторани и други објекти такође бити реновирани и прилагођени потребама елитног туризма, који компанија “Вектра Монтенегро” намјерава да развија у Херцег Новом.

Упркос томе што се обавезао да улагања почне најкасније до 1. октобра 2008. године, Брковић ни те, ни наредних година није инвестирао у једно од најпрепознатјивијих хотелских предузећа. Након три године, иако ниједна ставка уговора није испоштована што је констатовао и Савјет, Брковић је, умјесто раскида уговора, анексом добио продужетак инвестиционог периода.

Брковић се позивао да држава наводно није исуњавала своје обавезе због којих није могао да улаже.

“Потписани купопродајни уговор је крајње штетан, с обзиром да Влада појединим одредбама није довољно заштитила јавни интерес, већ је фаворизовала купца. Прије свега, раскидним клаузулама је прописано да ће продавац купцу вратити 70 одсто купопродајне цијене (што је 15,5 милиона) уколико уђе у стечај, а реализовао је половину инвестиционог програма, као и да ће у том случају вратити и 10 одсто укупног инвестираног износа”, упозоравао је МАНС.

Стечај умјесто разоја

Привредни суд увео је стечај 13. јуна 2015. због дуга од четири милиона евра према ЦКБ.

У децембру 2015. изгласан је План реорганизације, али због жалбе ОТП факторинга поступак је трајао још годину.

Планом реорганизације предвиђено је да се продајом дијела обезбиједи 25,69 милиона евра за исплату дугова, највећим дијелом продајом имовине.

Због свих малверзација и штете коју су претрпјели бивши радници те херцгеновске фирме, њих 78 предало је кривичну пријаву тужилаштву због Плана реорганизације предузећа, за који тврде да се спроводи на њихову штету.

У тој пријави написали су да се ради о “злочиначком удруживању и организованом криминалу”.

У јулу прошле године допунили су пријаву захтјевом да се преиспита приватизација, јер, како су саопштили, сумњају да Вектра Монтенегро за њега није платила ни цент.

Тада су саопштили да сумњају да чланови менаџмента компаније, и прије него што су постали власници акција, ставили имовину фирме под хипотеку на рачун кредита Вектре Монтенегро у износу од 24 милиона евра. Сумњу да имовина ХТП Боке није никада плаћена, већ да је фиктивним папирима прешла у руке Брковића, правдали су и тиме што никада није активирана банкарска гаранција на 60.000.000 евра.

СДТ је испитивало и како је дио имовине “Вектра Бока” у реорганизацији продат за 6.740.680 евра, од чега је највећи дио новца по основу позајмица пренесен на “Вектру Инвестментс”, другу компанију истог власника Драгана Брковића.

Послије покренутог стечаја средином 2015, “Вектра Бока” је формално изашла из класичног стечаја у новембру те године када је потврђен први План реорганизације. План је, међутим, допуњен крајем септембра 2016. године, али је његова примјена почела са закашњењем, у првом кварталу 2017.

Крчмио имовину

“Вијести” су раније објавиле да би, да је у тој компанији спроведен класични стечај, имовину продавала управа бившег управника Сретена Мрваљевића, а од приходованог новца би се враћале обавезе повјериоцима. Ипак, спровођењем стечаја кроз реорганизацију дошло се до тога да Брковић, чија управа је предузеће половином јуна 2015. и довело до банкрота, и данас са повезаним лицима руководи фирмом, крчми имовину и из ње позајмицама извлачи новац, док бивши радници још нијесу наплатили потраживања. Тако је и 4. октобра 2018. за 1.106.235 евра продат дио имовине, а од тог новца “Вектра Бока” је истог дана по основу Уговора позајмила “Вектри Инвестментс” 1.055.200 евра.

Другу фирму “ЦР Инвестмент“ са већим плацем, воћњаком и објектима у Подгорици, “Вектра Бока” је продала 1. новембра 2018. за 3.393.445 евра и истог дана од приходованог новца по основу Уговора позајмила 3.133.445 евра.

У КО Топла у Херцег Новом су 12. марта 2019. године продали земљиште површине нешто више од четири хиљаде квадрата са малом помоћном зградом од 29 метара квадратних за 1.391.000 евра. По основу Уговора о цесији, у три појединачна износа или укупно 320.000 евра од приходованог новца, пренесено је на “Вектру Инвестментс”.

У петочланом стручном тиму, који је био задужен за пословање предузећа у току спровођења Плана реорганизације били су Милић Поповић, Ранко Грбавац и Борис Брковић са мјесечним накнадама од по 2.000 евра, као и Драган Спалевић и адвокатица Снежана Јовић са мјесечним накнадама од по 1.500 евра. СДТ истражује и пословање адвокатске канцеларије адвокатице Јовић и обрачун ПДВ-а.

Компанија “Вектра Монтенегро” током кризних 90-их година, кад је бивша СР Југославија била под међународним санкцијама, добила је у Црној Гори послове посредовања у продаји метала из подгоричког Комбината алуминијума. Након тога Брковић је дошао до богатства и почео да шири империју у периоду бивше власти, купујући прво Фабрику анода КАП-а, преко своје офшор фирме “Анотецх”, а потом се проширио и на друге области – туризам, саобраћај, дрвопрераду, производњу воде…

Већина његових компанија је у дуговима и отишла је у стечај.

Прошле седмице, након саслушања због сумње да је ненамјенски трошио новац добијен од кредита из Абу Даби фонда, бившу власт назвао је шминкерском, након чега су му они одговорили да им је драго што их Брковић критикује.

Радници задњи у реду

Распродају имовине која се извлачи из предузећа и преноси на друго, представник бивших радника “Вектра Боке” који потражују новац, Ђорђе Рајак, раније је назвао “класичном пљачком и преваром свих повјерилаца под искључивим надзором предсједника Привредног суда Блажа Јованића”.

Некадашњи радници новског предузећа више пута негодовали су због сврставања заосталих потраживања по основу зарада и дажбина у трећи исплатни ред, и што је њихова потпуна исплата предвиђена тек у фебруару 2022. године, због чега више њих до тада не могу стећи пензију.

Њима је 7. фебруара 2020. године требало да буде исплаћено укупно 2.179.205 евра и по исто толико наредне ове и наредне године.

Прочитајте још:

Мандић: Храбро, Кривокапићу – морате изабрати директора УП и ХИТНО смијенити актуелног замјеника врховног команданта удружених банди цијелог региона

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: