У. Предић: Цар Лазар

Из антологије пјесама о Косову „Стојбина Српска“

Код ногу му лежи штит
и мач, у руци крст.
А он, охол, поносит,
и хладан и чврст,
непоколебљив у својој вери
даљине гордо мери
сиве,
што се до неба вуку.

Сунце у једном пригушеном звуку,
изнемогло, меко,
мре негде на западу, далеко.

И преко жутог злата
на руху му, што сјаји,
падају, као самртни трзаји,
тешки велови скарлата.

А он слуша:
бат…бат…бат…

То Векови што греду у Неповрат,
застану, да му се диве.

(1922)
Душан Васиљев

Рубрику уређује Милица Краљ

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: